U srcu mafijaša 🔚

Na drugo dijete

"Pa šta kažeš da se bacimo na posao?" Upita Diego kad se sjedne pored mene na balkonu.

"Na kakav posao?" Pogledam ga zbunjeno.

"Pa na drugo dijete." Kaže kao da je to nešto sasvim normalno.

"Mora da se šališ." Ne mogu vjerovati na šta on misli.

"Moram priznati da mi se Marko baš sviđa. Dao mi je genijalnu ideju." Kaže sa osmijehom od uha do uha.

"Pa kad ti se toliko sviđa onda si ga posvoji pa nek ti on rađa djecu." Podrugnem se.

"Ha ha ha nisi nimalo smiješna." Sav sarkastičan kaže.

"Mogu nešto da te pitam?" Upitam ga skeptično.

"Naravno." Uozbilji se pošto shvati da se radi o nečemu ozbiljnome.

"Misliš li da napad na Miloša ima veze s tobom?" Ne mogu da prestanem misliti o tome od kad me je onaj inspektor to pitao.

"Kako misliš?" Zbuni se.

"I ti i ja znamo čime se baviš zar ne?" Pogledam ga značajno, a on se odmah namršti.

"Zato jer ti je to neki glupi inspektor koji pritom mene mrzi ubacio u uho ti odmah povjeruješ u to?" Naljuti se.

"Samo sam pitala." Nije da je nemoguće.

"Čisto sumnjam da bi se itko usudio to napraviti jer znaju posljedice."

"A kakve su to posljedice?" Upitam sa zanimanjem.

"Tko god takne moju porodicu zna posljedice." Kaže nekako hladno.

"Prepostavit ću da te se boje."

"Drugačije u našem svijetu ne može da funkcionira. Ti ne moraš nikad da me se plašiš." Prepostavljam da je to ona druga strana mafije. Ona strana koju ja nikad neću vidjeti kod Diege.

"Pa kad već otvoreno razgovaramo želim i ja da pričam s tobom o nečemu otkako je Miloš upucan ali nikako da nađem pravo vrijeme za to." Kaže oprezno.

"O čemu?" Pogledam ga zbunjeno.

"Zar ne misliš da bi tvoji roditelji trebali znati da je Miloš upucan?" Čim njih spomene odmah se namrštim.

"Ne, ne mislim." Kažem odlučno.

"Tea kakvi god da jesu oni su roditelji. Zaslužuju da znaju." Ne mogu da se ne podsmjehnem na ovo.

"Da li bi ti obavijestio svoje roditelje da tvoja sestra završi u bolnici?" Znam ja da on za svoje ne želi ni čuti.

"Naravno da ne bi." Odmah odgovori kao iz topa.

"Onda o čemu da pričamo?" Upitam očigledno.

"To su potpuno dvije različite situacije." Objasni.

"A znaš kakva je naša situacija?" Upitam ga iako jako dobro znam da ne znam.

"Ne znam ali želim da znam. Ispričaj mi, želim sve da znam."