Naše Male Mračne Tajne

Deo I

Jesenji povetarac je nosio narandžasto i crveno lišće i jedino što se čulo bio je tok Čarlsove reke. Jutarnje sunce se lagano dizalo iznad drveća. Longfelov park je ovog ranog jutra bio prazan, sa nekoliko učenika koji su se spremali za jutarnju nastavu. Stala sam na nekoliko minuta i sela na klupu. Nisam bila u formi kao što sam pre bila. Pogledala sam na telefon i bilo je pola sedam ujutru i trčala sam samo dvadesetak minuta. Što mi nije bilo dovoljno za dan koji me čeka, ali sam ipak odlučila da odem kući. 

Šetajući Longfelov parkom razmišljala sam šta da obučem za prvi dan na poslu, ali sam se odna setila da ću imati beli mantil na sebi i da mi nije uopšte bitno kako izgledam, a sigurno ni ljudima oko mene. 

Izašla sam na Bretl strit i uputila se prema svom domu. U medjuvremenu mi je pozvonio telefon. Ko bi zvao u ovo doba, upitala sam se. Kada sam pogledala na telefon videla sam ime moje sestre, Iskre. " Da? " Javila sam se. " Koliko još misliš da trčiš, obe ćemo zakasniti na posao, " rekla je tihim, ali pomalo zabrinutim glasom. " Jesi ti normala? Tek je prošlo pola sedam, imamo još vremena. " Odgovorila sam joj, još uvek pomalo zadihana od trčanja. " Okej, ali ne mogu da zakasnim danas. Znaš da mi danas dolazi direktorka škole na čas. " Rekla mi je zabrinutim glasom. Klasična Iskra, uvek brine za sve. " Ne brini, stižem za nekih deset minuta kući, a ti nam spremi doručak za to vreme. " odgovorila sam joj prevrćući očima. " Nemoj da mi kolitaš očima, Ver, i da, doručak je već spreman. " rekla je. Ja sam se samo nasmejala i završila poziv. 

Konačno kad sam došla do Sparks strita i videla našu kuću. Naša kuća je bila nekako čudno gradjena. Prvi sprat, ili ti prizemlje je bilo normalno. Kada se ušlo ulazilo se u minijaturni hodnik, koji je vodio do dnevne sobe i malog toaleta. Iz dnevne sobe se ulazilo u kuhinju i trpezariju,a iz kuhinje u zadnje dvorište. Kao tipično prizemlje, samo što kuća nije imala drugi sprat, nego su Iskrina i moja soba bile ispod zemlje, kao podrum. Tamo smo imale kupatilo, dve spavaće sobe, kao i jednu sobu za druženje, kartanje, igranje igrica i čitanje knjiga. Mala, skromna kuća, ali sasvim dovoljna za nas dve. 

Kada sam stigla do kuće pokupila sam svu poštu iz sandučeta ispret kapije i ušla unutra. Iskra je već uveliko pregledava domaće zadatke svojih mladih učenika i doručak je već bio na stolu. Ostavila sam svoje ključeve na malom stolu u hodniku, izula se i otišla direktno kod Iskre. 

" Vidi ko je odlučio da se pojavi", rekla je ne skidajući pogled sa papira koje je ocenjivala. " Šta pričaš ti? Nisam uopšte bila dugo. Htela sam da trčim još malo, ali sam izašla iz forme. " odgovorila sam gledajući kako pregledava domaće zadatke. " Ma znam, zezam se samo. Znaš da je meni bez tebe uvek dosadno. " Sada me je pogledala, skidajući svoje naočare. Nasmejale smo se na to i otišle da jedemo. " Jesi li nervozna? " upitala je sipajući sveži sok od pomorandze u čaše. " Malo, ali sva sreća da ne moram odmah da radim treću smenu, radim samo prvu, a ponekad i drugu, barem su mi tako rekli prošle nedelje. Takođe, ne moram ni da se mučim sa baš teškim bolesnicima, nego imam samo sesije. " odgovorila sam. " Pa dobro onda, neće biti toliko strašno odmah na početku. " rekla je. " Neće ", odgovorila sam. Osmehnula se i počela da jede. 

Nakon doručka sam otišla da se istuširam i još malo opustim pre početka smene. Obukla sam se, obula patike, uzela ranac i popela se gore u dnevnu sobu. Iskra je, naravno, već bila spremna i već je čekala u dnevnoj sobi. Ona je bila jedna otmena žena, uvek je nosila haljine i suknje, štikle, uvek je umala sređenu kosu, šminku i nokte. Bila je baš prelepa, mislim bliznakinje smo, ali ona više brine o svom izgledu nego ja. Obe smo imale nekakvu ombre kosu, sa zelenim očima. Bile smo visoke na tatu i prirodno mršave na mamu. Nismo morale da pazimo na to šta jedemo i koliko jedemo. Uvek smo bile nekakav odraz savršenih ćerki, a naša mama odraz savršenog roditelja. Naša mama je radila kao pedijatar dok se nije razbolela i iznenada umrla. Iskra i ja smo uvek bile najpametnije učenice u razredu. Samo što je razlika bila ta da je ona bila jako otvorena i prijateljski nastrojena osoba, dok sam ja bila zatvorena i volela sam da provodim vreme sama sa sobom i naravno igricama i knjigama, koje sam čitala od najranijih godina svog života. 

" Hoćemo li? " upitala je Iskra. " Može, taman ćemo kupiti i kafu usput. Ja ću da vozim, pa ću te ostaviti ispred škole. " rekla sam tražeći telefon. " Jesi možada videla moj telefon? " upitala sam.  Klimnula je glavom. " Mislim da sam ga videla na radnom stolu u kuhinji. " uprela je prstom prema kuhinji. Otišla sam u kuhinju i odmah ga videla. Uzela sam i ključeve od auta i krenule smo prema Sarinom marketu. Sara je bila jedna starija gospođa, poznavala je našu mamu, čak ju je i čuvala kada je bila mala. Sara više nije u mogućnosti da radi u svojoj prodavnici, ali ju je nasledio njen sin i unuka, Sajmon i Lili. Mi uvek idemo tamo na jutarnju kafu. Iako Kembridz nije tako mali grad, u okolini se svi poznajemo. Naše susedstvo je bilo i skoro prazno pošto su se svi selili ili u Boston ili u druge delove Amerike, na jug ili zapad, a neki čak i u Kanadu ili Australiju. Većina naših prijatelja iz osnovne škole su otišli da se školuju u Evropu ili su otišli da ostvare svoje snove u Los Anđeles ili Njujork. Mene nikada nisu privlačili tako veliki gradovi, čak mi je i Kembridz nekada prevelik, tako da sam razmiljala o preseljenju nakon završetka fakulteta, ali pošto je Iskra dobila posao u osnovnoj školi, Grejem i Parks, samo nekoliko nedelja pre nego što sam završila master studije na Harvardu, nisam htela da je ostavim ovde samu, iako ne bi bila sama, odlučila sam da se i ja zaposlim ovde, u ovom gradu. 

Uzele smo kafu i pozdravile se sa mladom Lili, kojoj je tek sedamnaest godina, ali je jako zainteresova za nasledje bakine prodavnice. Nakon što smo stigle u Iskrinu školu, pozdravile smo se i ona je otišla unutra. Pogledala sam na sat i bilo je tek sedam i petnaest. Meni je trebalo oko pola sata da stignem do Longriver Mentalne Institucije ili skraćeno LMI.