Naše Male Mračne Tajne

Deo XIII

Konačno je došao i taj dan, odnosno noć, Noć veštica. Kuće su bile ukrašene bundevama i jezivim dekoracijama, poput kostura, slepih miševa, lažnih delo tela, lažnih leševa... Bilo je oko pol osam uveče. Iskra se spremala za žurku, bila je uzbudjena, kao i kada smo išli u srednju, a ja sam završavala pitu od bundeve. Čekala sam Anitu da dodje, trebalo bi da stigne svakog časa. Ulice su bile pune dece u kostimima, koji su išla od kuće do kućei tražila slatkiše. Sećam se kada sam ja bila mala, obožavala sam da idem od kuće do kuće. Iskra i ja smo najviše volele da idemo u kuću Adrijane i Džeremija, oni su bili najbogatiji u susedstvu i uvek su davali najviše i najsočnije slatkiše. 

Izvadila sam pitu iz rerne i videla da Iskra stoji na vratima. 
" Kako izgledam? " Upitala je.
Bila je obučena u kostim one princeze iz Super Marija, naravno ne tako pristojnoj verziji. Nosila je mini haljinu roze boje. Na nogama je imala bele čarape do kolena i roze štikle. Njena kosa je bila uvijena, a na glavi je imala krunu. Šminka je bila savršena, kao i uvek. " Izgledaš savršeno. Lepo se provedi na zabavi. "
" Hvala, i ti se lepo provedi sa Anitom. Nadala sam se da ću je danas upoznati. "
" Trebalo bi da dodje uskoro. Imaš li toliko vremena? "
Čule sme zvono na vratima. " To je sigurno ona, otićiću ja. " Rekla je i uputila se prema ulaznim vratima. 
Čula sam kako se upoznaju. Obe su došla do dnevne sobe i Iskra je počela da priča sa Anitom. Činilo mi se da joj se svidja. 

" Taman si došla na pitu. " Rekla sam ulazeći u dnevnu sobu. Stavila sam iseckane komade pite na stoćić. 
" Ja moram da odem sada. Drago mi je što smo se konačno upoznale. Lepo se provedite. " Rekla je Iskra i uzela kaput. 
" Takodje, " odgovorila je Anita. " 
" Ćao, i nemoj previše da piješ noćas. " Rekla sam Iskri i nasmejala se. 
" Ma neću ne brini. " Nasmejala se i otišla. 

" Šta ćeš da popiješ? " Upitala sam Anitu. 
" Ma mani piće sad. Vidi šta sam našla, " na stočić je stavila fasciklu punu nekakvih papira. 
" Šta je ovo? "
" Ovo je slučaj Analis Mišel, "pokazala je na jedan deo papira, " a ovo je slučaj Arneja Džonsona," pokazala je na drugi deo papira. 
" Zašto su ti slučajevi toliko interesanti? "
" U prvom slučaju je devojka bila zaposednuta demonima, a u drugom slučaju, Arnej je tvrdio da je za njegov zločin odgovoran sam djavo, te da ga je on opsednuo. "
" Zar stvarno moramo danas o tome? "
" Ne, samo sam htela da ti pokažem ovo. "
" Mislim da ne bih trebala da mešam ovo sa poslom. "
" Znam, znam, ali barem ih pročitaj. Čak sam i čitala da je moguće da te sam djavo opsedne. Možda je njegova priča istinita, ako pogledaš slučaj broja 0439 iz drugih perspektiva ovi slučajevi imaju nešto povezano. "
" Da, znam i šta je to. Iste mentalne poremećaje! "
" Možda nećeš tako misliti nakon čitanja ovoga. "
" Okej, ali neću sad, čak ni ne obećavam da ću pročitati. Ne treba mi još jedna prepreka pri rešavanju slučaja broja 0439. "
" Zašto još jedna, zar se još nešto čudno dešava? "
" Ne smem da pričam o tome, ali ću ti reći. Ali, to mora da ostane naša tajna. "
" Okej, reci mi. Nije kao da si ti jedina sa kojom pričam u celoj bolnici. "
Nasmejala sam se. " Na razgovoru koji sam imala sa brojem 0439, nakon te noći kada je Ana ubijena, broj 0439 mi je rekao da on ne voli da ima druge pacijente. "
" Okej, čovek je posesivan, to ti je dokazao. "
" Ali nije govorio za sebe, nego za djavola. "
" Aha, znači da je istina da ga je djavo opsednuo. "
" Ne, ne, ne. Mislim da ima poremećaj ličnosti, samo još nisam sigurna koju grupu poremećaja ličnosti. "
" Ja njemu iskreno verujem, ali ne sme da to kažem, izgubiću svoju diplomu i strpaće me zajedno sa njim, pa možemo zajedno da igramo šah. "
" Nemoj da ti je ikada palo na pamet da to kažeš u bolnici. Ako te neko čuje, "
" A posebno ta mala zmija, "
" Da, možeš stvarno da završiš u mojoj kancelariji na razgovorima. "
" Šta si još saznala o njemu? Jel ti rekao ime? "
" Nije. Ne mogu ništa da izvučem iz njega. Kao da ga nekakva barijera sprečava da priča. Jedino što mi je rekao, a da je bilo donekle korisno, jeste to da je na slici video djavola. "
" Barijera, a.k.a. DJAVO! Kako samo ne vidiš, on ti takvim postupanjem pokazuje da mu treba pomoć. "
" Još jedna stvar koja me zabrinja, jeste ta, da me on poznaje. Znao je moje ime prvi put kada smo imali razgovor. "
" Ludilo. "
" Znaš šta je još ludo, nekada mi se čini da i ja njega poznajem, samo ne znam odakle. "
" Sigurno ćeš saznati uskoro. Djavo uvek dobije ono što želi. "
" A dobije i ono što zaslužuje. "
" Znači ipak veruješ u njegovu priču. "
" Ne, samo znam da će broj 0439 dobiti terapiju koju zaslužuje. Čak mislim da će da trune u zatvoru do kraja života pošto će u jednom momentu, kada bude umoran od laži, priznati da je sve laž i da je to samo plod njegove mašte. "
" Zašto se toliko odupireš toj priči? "
" Zato što sam doktor, i takve budalaštine se nalaze samo u mitovima i pričama nekih starih ljudi. Mislim da je on u jednom momentu pročitao tu priču o Arneju, i mislio da će mu biti lakše da trune u ludnici nego u zatvoru. "
" Misli šta hoćeš. Istina će izaći na svetlost dana jednom. "
" Slažem se. Ajde sada da počnemo nešto normalno da radimo. "

Sipala sam nam po času crvenog vina. Anita je uključila neki horor film. Sobom je vladala tišina. Vrisci i glasovi glumaca su se jedini čuli. Film nije bio toliko interesantan, sve se moglo predvideti. Kao i uvek, neki likovi umru, a neki ostanu živi, tek tako da žive sa paranormalnim iskustvom. Priča filma i nije bila toliko loša, nije bilo te tipične priče o ukletoj kući, duhovima ili demonima. Opisivala je priču nekoliko tinejdžera, njihovim iskustvima u šumi i sustret sa vešticom, slična priča kao u filmu Veštica iz Blera. Kraj je bio očekivam, naravno da će nekolicina preživeti. Nekada nam život ne daje priliku da živimo. Obično su krajevi filmova srećni, likovi se prisećaju lepih momenata sa voljenim osobama koje su izgubili, ili pak kako im je lepo na drugoj strani, ako su poginuli.