Naše Male Mračne Tajne

Deo XVIII

"Gospodjice Kejmbel dobili smo vaše rezultate. Nema nikakvih znakova infekcije. Vaš ožiljak je sasvim dobro, ali pripazite malo na njega. "
" Hvala vam doktore. " Uzela sam neke papire od njega. 
" Možete da mi kažete šta se tačno dogodilo? "
" Iskreno, nisam ni ja sigurna. Nikada nisam imala nikakve komplikacije sa ožiljkom. Ovo popodne mi se učinilo da mi curi krv iz njega. "
" Da, sećam se. Bio baš dubok pre, ali zarastao je od tada. Mislim da ne treba da se brinete o infekciji, odavno je prošlo vreme za to. "
" U redu. Pripaziću malo. "
" Pripazite, ali kažem vam, ne treba da se brinete. "

" Stigla sam, " viknula sam sa vrata Iskri. Nisam čula nikakav odgovor. Otišla sam dole u sobu, ostavila stvari i presvukla se u malo udobniju odeću. Već sam znala da sam sama kod kuće. Popela sam se gore i videla papirić na stočiću u dnevnoj sobi. Stajao je pored staklene vaze u kojej su bile sveže ruže koje je Iskra dobila od Boba pre neki dan. 

Otišla sam sa Bobom u kupovinu. Vratiću se do 22h. 
                                                                                                     - Iskra

Opet ću da večeram sama, pomislila sam. Otišla sam do kuhinja i videla da je Iskra spremila lazanje, moje omiljene. Sela sam za trpezarijski sto i stavila sebi malo lazanja i tanjir. Kada sam se najela, oprala sam posudje i otišla da stavim odeću na pranje. Kada sam završila sa još nekoliko obaveza oko kuće, sišla sam u sobu i legla. Bila sam umorna, ali nisam mogla da zaspim. Odlučila sam ipak sačekam Iskru. Bilo je već oko devet sati. Nisam znala šta da radim, pa sam otišla da popunim neke papire za posao, ionako moram da ih pošaljem do utorka Kimberli. Dok sam popunjavala te papire, stigla mi je poruka od Anite. 

Anita: Devojko, nećeš mi verovati, ali saznala sam kako se broj 0439 zove.
Ja: Devojko, ja sam korak ispred tebe. Znam njegovo ime i njegovo prezime.
Anita: Nemoj da mi govoriš preko poruka. Možda nas oni iz bolnice prate, šta ja znam, ne verujem ja tamo nikome. 
Ja: Hahaha, u pravu si. Ionako ne treba da ti govorim. Zabranjeno mi je. Sutra imam nedeljni razgovor sa njim.
Anita: Srećno ti bilo. 
Ja: Hvala. Kako radiš sutra?
Anita: Verovatno neću, osećam se malo bolesno, nadam se da nije ništa ozbiljno.
Ja: Sigurno od vina.
Anita: Hahaha da, sigurno. Javiću ti ujutru. 
Ja: Okej. 

Čula sam otključavanje vrata. Sigurno su Iskra i Bob stigli. Popela sam se gore i čula tihi razgovor u kuhinji. Ušla sam u kuhinju. Bob je vadio namirnice iz kesa, dok je Iskra sve slagala na mesto. Nisu me ni primetili dok se nisam javila. Bili su srećni. Možda bi trebalo da se osamostalim i pustim Iskru da živi svoj život. Trebalo bi da je pustim da odlučuje sama za sebe. 

" Već ste stigli? " Upitala sam ih. Oboje su se okrenuli. 
" Da, bili smo samo u supermarketu i otišli smo da Bob kupi odelo. Imamo venčanje za dve nedelje. " Rekla je Iskra.
" Stvarno? Ko se ženi? "
" Jedan Bobov prijatelj iz srednje. Nismo očekivali da budemo pozvani, ali eto. " Rekla je Iskra slagajući namirnice u frižider. 
" Lepo. Jesi kupila nekakvu haljinu? " Upitala sam je.
" Nisam. Mislila sam da uzmem onu svetlo rozu koju sam dobila od mame za 18. rodjendan. Nikada je nisam nosila. Valjda ću da udjem u nju. "
" Sigurno hoćeš. " 
Nasmejala se i nastavila sa slaganjem namirnica. Kada je završila podravila se sa Bobom i on je otišao kući. 

Sedele smo u dnevnoj sobi i gledale nekakav film. Ona je jela kokice, a sam već bila spremna za spavanje. Jedva sam izdržala do kraja filma. Kapci su mi postajali sve teži i teži. Mislila sam da ću zaspati. Htela sam da odem u krevet, ali obećala sam Iskri da ću da ostanem do kraja. Valjda neće još dugo. Malo me je i film smorio. Bio je to nekakv romantičan film, sa, naravno, srećnim krajem. Ne volim takve filmove, radije gledam neke dokumentarce od ubistvima, ili nekakve emisije o teorijama zavere ili raznim dešavanjima širom sveta. Kao što sam i pre rekla, Iskra i ja smo iste osobe sa jako različitim karakterom. 

Nakon nekoliko minuta, glavni glumci su se konačno poljubili, i to je to, srećan kraj. Konačno mogu da spavam. Sišle smo dole, poželele jedna drugoj laku noć i otišle u svoje sobe. Pogledala sam da li sam poslala Kimberli one papire. Kada sam se uverila da sam ih poslala, ušuškala sam se u krevet i ubrzo i zaspala. 

Jutarnji alarm me je probudio. Mrzovoljno sam ga ugasila i ustala kako bih stigla da odem na trčanje. Nakon toliko novih informacija morala sam da se opustim malo meditacijom. Obukla sam se u odeću za trčanje, obula patike i otišla napolje. Napolju je bilo dosta hladno, uskro će i Dan zahvalnosti, pa decembar, a sa njim i Božić i Nova godina. Pretrčala sam jedan krug oko Longfelov parka i onda se vratila kući kako bih malo meditirala dok Iskra još nije bila budna. Nakon kratke meditacije sam se istuširala, oprala lice i zube. Obukla sam se u odeću za posao. Kada sam izašla iz kupatila Iskra je već bila spremna za posao. Otišla je da pojede nešto za doručak, a ja sam odlučila da odem malo ranije na posao. Uzela sam salatu koja je već bila spremna i spakovala je za kasnije.

Stigla sam u bolnicu. Prijavila sam se sa karticom i velika staklena ulazna vrata su se otvorila. Primetila sam da je za šalterom neka druga žena, a ne Anita. Poslala sam joj poruku da vidim kako je i da joj poželim dobro jutro. Nisam dobijala nikakav odgovor. Sigruno ješ spava. Ušla sam u lift i pritisla dugme za četvrti sprat. U liftu su mi se pridružili još dva doktora i Kimberlin asistent. Pozdravila sam se sa njim. On nije bio baš najprijatnija osoba na svetu, ali se trudio da bude komunikativan. 

Kancelarija mi je bila u haosu. Knjige su bile po stolu, kao i neki papiri. Sigurno sam ih ostavila tako juče. Sve sam stavila na mesto i pospremila. Malo sam otvorila prozor da udje svež vazduh iako je bilo ledeno napolju. Obišla sam pacijente na prvom i drugom spratu. Kada sam se uverila da su svi popili svoje lekove i da su svi dobro raspoloženi, vratila sam se u kancelariju. Odlučila sam da pozovem broj 0439 na razgovor. 

Došao je sa čuvarima i lisicama, kao i uvek. Jedan čuvar mi je rekao da je danas mrzovoljan pa ako želim da on ostane unutra da pazi na njega, ali sam ga odbila. Ipak je naš razgovor privatan i ne bi trebalo da ga iko sluša. Kada smo konačno ostali sami, pogledala sam ga. Sedeo je, a njegova glava bila je spuštena dole. Nosio je neku majicu kratkih rukava, videla sam da je jako zgodan.  Njegova tetovaže su se protizale po čitavom telu. Imao ih je i na vratu, a čak i na licu nekoliko. Izgledao je nekako, nekako... Bože, šta to pričam. Moram da se setim šta mi je uradio pre skoro deset godina.