Naše Male Mračne Tajne

Deo XXX

Stajal sam ispred ogledala. Prvi put idem u bolnicu bez belog mantila. Bilo mi je neobično da idem tako obično obučena tamo. Razmišljala sam kako da počnem razgovor sa Kodijem, a da dobije  Kodija. Kada sam videla da je već pola jedanaest, odlučila sam da krenem. Anastasijina smena se završava u jedanaest, a meni treba oko pola sata da stignem do tamo. Pošto je Anita dobra sa računarima, verovala sam da će mi spremiti propusnicu, bez ikakvih smetnji. 

Kada sam izašla napolje, videla sam da se vreme nije promenilo. Bilo je oblačno, vlažno i hladno. Nekako se sve osećalo na sneg, ali nema šanse da sneg padne pre Dana zahvalnosti. Ušla sam u kola i krenula prema jednoj prodavnici telefona. Ušla sam unutra i srećom, radila je jedna devojka koju poznajem sa fakulteta. 

" Ćao, Veronika, " odmah me je prepoznala, " dugo se nismo videle. Kako mogu da ti pomognem? "
" Ćao, Lusi. Trebala bi mi dva telefona. "
" Okej, kakve marke, koliko gigabajta memorije, budžet..."
" Najobičniji, stari modeli. Bez interneta, GPS-a, i svih drugih gluposti. "
" Um, ne znam da li mogu da ti pomognem. Sačekaj samo da pogledam da li ima nazat nešto."
" Okej, ne moraš da žuriš. "

Sačekala sam je nekoliko minuta. Kada se vratila, nosila je dve male kutijice. 
" Ni ne znaš koliko imaš sreće. Poslednja dva komada. "
" Više ne prodajete te stare modele? "
" Ne, mislili smo da ćemo ih prodavati još nekoliko godina, ali je šef rekao da neće više da ih poručuje. Ne traže ih ljudi često, a i ako ih traže, par destina dolalar nije dovoljno za firmu. "
" I to što kažeš. Znači sigurno nemaju ugradjeni internet ili nešto drugo? "
" Ne, to su najobičniji telefoni. "
" Super. "
" To će te izaći 80 dolara. "
Pružila sam joj novac, a ona mi je dala telefone. 
" Inače, kako si ti? Kako je Iskra? Jel se udala? " Upitala je Lusi. 
" Dobro smo, obe. Nije se još udala, valjda će uskoro. Izvini, ali ne mogu da pričam sad, moram da žurim. "
" Ideš na posao? "
" Pa, da, tako nešto. "
" Dobro, onda se čujemo nekada. Ćao, prijatan dan. "
" Takođe, ćao. "

Konačno sam stigla u bolnicu. Kapija je bila otvorena, što je bilo čudno. Mislila sam da još istražuju ono ubistvo. Bez problema sam ušla unutra. Na šalteru mi je Anita dala propusnicu za posetioce. 
" Mišliš da si spremna za ovo? "
" Ne znam, valjda je dobro raspoložen. "
" Nadajmo se. Jesi kupila telefone? "
" Jesam, ali ne znam kako da ih unesem. "
" Jao, da, ja sam zaboravila da moraš da ostaviš sve stvari na ulazu. "
" Sakriću ih nekako, valjda neće da me uhvate. "
" Imam još bolju ideju. "
" Pretvorila sam se u uho. "
" Na svakih pola sata, jedna medicinska sestra nosi, u onu prostoriju za slobodno vreme, sveže voće, lekove i sve to. Mogu da je zamenim. Sakriću telefone u činiju sa voćem, samo moraš da požuriš da ih uzmeš. "
" Zar ne pregledavaju i ta kolica na kojima nosiš sve to? "
" Ne, rade uvek isti čuvari. Daj mi telefone. "
Pružila sam joj telefone. Ona je pogledala prvo u levu, a onda i u desnu stranu. Kada se uverila da nema nikog oko nas, uzela je telefone i stavila ih u džep. 
" Sačekaj me, idem samo po kolica, pa možemo zajedno. "
Pogledala sam na sat, bilo je jedanaest i jedan. " Mislim da moramo da čekamo pola sata za to. "
" Ma nisu još odneli kolica. Misliš da smo mi medicinske sestre tako tačne? "
Nasmejala sam se. Otišla je po kolica. Kada sam videla da se vraća, krenula sam prema liftu. Obe sme ušle unutra, stisla sam dugme za šesti sprat. 

Stigle smo na šesti sprat. Već sam znala kuda treba da odem, ali Anita je išla ispred mene. Kada smo stigli do vrata koja vode do soba, videla sam samo jednog čuvara, ali problem je bio što je razgovarao sa Anastasijom. Anita i ja smo se pogledale. Anita je pokušala da mi saopšti da se ne stresiram zbog toga. Kada smo stigle do vrata, oboje su se okrenuli prema nama. 

" Vidi, vidi, zar to nije doktorka Kimberli, " rekla je Anastasija, svojim iritantnim glasom. 
" Danas sam samo Veronika, " pokazala sam im propusnicu za posetioce. 
" A znaš da posetioci ne smeju na ovaj sprat. Dosta je opasno. "
" Ustvari, niko mi to nije saopštio. "
" Već ako ste ovde, " uključio se čuvar, " moram samo da vas proverim. Molim da ostavite sve stvari ovde, " pokazao je na pod. Obično ima stolova, ali pošto nema posetioca ovde, nema ni stolova. 
" Rado, " nasmejala sam se na njih.
" Ja mogu da prodjem? " Upitala je Anita.
Čuvar je samo ruko pokazao da može. Pregledao mi je svaki džep i svaki centimetar mog tela. Malo mi je bilo neprijatno, ali sam preživela. Kada je Anastasija videla da ovde ne može da pravi nevolje, samo je otšla, bez reči.
" Slušaj me, Veronika, ovde te puštam samo zato što znam da radiš ovde, ali inače moraš da ideš u posete kao i svaki posetilac. "
" Razumela sam. "

Kada sam ulazila u prostoriju za slobodno vreme, Anita je izazila. " Samo požuri i uzmi te telefone, " rekla je. Klimnula sam glavom. Kada sam videla da su sve medicinske sestre zauzete oko brige za pacijente, otišla sam kod stola na kojem se nalazilo voće. Pre nego što sam uzela telefone, još jednom sam pogledala oko sebe, a kada sam se uverila da me niko ne gleda, brzinski sam uzela telefone. Nisam znala gde da ih stavim, pa sam se malo uspaničila. Jedna sestra me je pozvala. Ubacila sam telefone u brus. Nosila sam široki džemper, pa sam se nadala da se ne vide. 

" Doktorko Kejmbel, otkud vi ovde? "
" Danas sam samo Veronika, došla sam u posetu. "
" Zar ovde? Kako su vas pustili? "
" Duga priča. Gde je broj 0439? "
Prstom je pokazala prema Kodiju. Sedeo je sam na kauču i gledao u jednu tačku. 
" Hvala. "