Naše Male Mračne Tajne

Deo XXXV

Ove godine je sneg po prvi put pao 16.12, najranije do sad. Obično sneg u Kembridžu očekujemo nakon Nove godine i svih Božićnih praznika, ali nas je priroda ove godine iznenadila preranim snegom. Ulicama Kembridža vladala je prava zimska idila. Ulice su bile pune dece koja se sankaju, klizaju, grudvaju, prave svakojake figure od snega... 
Ulice su već bile ukrašene novogodišnjim ukrasima, i to još od Dana zahvalnosti. Uveče su ulice sijale svetlo plavom i belom bojom, naravno neke i mnogim tonovima crvene, roze i zelene boje. Svaka kuća bila je okićena prejakim svetlima, božićnim ukrasima, poput irvasa, Deda Mraza i drugih božićnih ukrasa. Deca su se radovala snegu, ali ne toliko koliko i činjenici, da će Deda Mraz uskoro da ih poseti. Božić je svakog dana bio sve bliži, a meni dani su bili sve duži i duži. 

Više bih volela da se ušuškam u topao krevet, nego da budem zatvorena u ovoj kancelariji. Prijao bi mi topao kakao i sveži kolačići sa čokoladnim mrvicama ili prelivom od karamele. Iako sam bila pretrpana poslom, moje misli su uvek bile okrenute prema odmoru i mekoći i toploti mog kreveta. Uopšte nisam bila raspoložena za rad, a glava me ubija, i to već nekoliko dana. Osećala sam se bolesno, ali to ništa nije bilo čudno zbog naglog pada temperature. Mislila sam da sam samo prehladjena. 

Poruka na mom telefonu mi je naglo skrenula pažnju sa ekrana mog računara. Pogledala sam u telefon, bio je to sveštenik. Brzo sam pogledala poruku. Rekao je da je Rim prihvatio zahtev za egzorcizam. Iznenadila sam se, mislila sam da će da ga odbiju. Odmah nakon što sam primila tako lepe vesti, odlučila sam da ih podelim sa Kodijem. Nisam ga videla već nedelju dana. Ne znam zašto ne dolazi na razgovore, čak mi ga je Kimberli i sklonila sa rasporeda i rekla da će on dolaziti vanredno na razgovore. Od tada, više ga nisam vidjala. Pogledala sam na sat i videla da mi je uskoro vreme za pauzu. 

Kada je sat konačno otkucao podne, krenula sam prema šestom spratu. Na mom putu do tamo, setila sam se da ne mogu nikako da dovedem sveštenika kod Kodija. To bi uzrukovalo previše pažnje od strane čuvara i previše pitanja od strane Kimberli i Anastasije. Na tu misao sam prevrnula očima. Lift je oglasio da sam stigla na šesti sprat. Vrata od lifta su se lagano otvorila, a ispred njih je stajala sama satana, Anastasija. Hvala bogu, samo je prošla pored mene, tako da nisam morala da slušam njen iritantan glas i besmislene reči, koja su dolazila iz njenih usta. Ipak je bog čuo moje molitve, pomislila sam. Prošla sam pored čuvara. Krenula sam prema prostoriji za slobodno vreme i pogledom tražila Kodijevo lice. 

Sedeo je na već poznatom mestu. Pogled je usmerio u neku nepostojeću tačku. Prišla sam mu, ali nije reagovao. Tek kada sam sela na mesto pored njega je pogledao prema meni. 
" Imam dobru i lošu vest, " rekla sam mu. 
" Nismo se videli više od nedelju dana, i odmah hoćeš da deliš neke vesti sa mnom. A šta je sa Kako si? ili sa običnim pozdravom? " Već na osnovu njegovog glasa sam videla da nije raspoložen, ali to me nije sprečilo da nastavim sa razgovorom koji sam počela.
" Koju hoćeš da čuješ prvu? "
Tiho se nasmejao, nije ništa govorio na momenat, samo je gledao okolo. " Nije me briga da li su vesti dobre ili loše, samo kaži šta imaš i idi. "
" Znaš ne moram ni da ti govorim, sam ćeš videti, " počela sam da ustajem, ali me je on povukao za zglob. 
" Sada moraš da mi kažeš. "
" Zašto bih morala da slušam tebe? "
" O, devojko, nisi ti upoznata koliko snage ja imam u sebi. Ne znaš šta sam sve u stanju da uradim. A veruj mi, ne želiš da vidiš. "
" Ti to meni pretiš? "
" Prestani da odugovlačiš ovaj razgovor i kaži šta imaš. "
" Čekaj, htela sam da ti kažem prvo loše vesti, ali sam shvatila da su to za tebe dobre vesti, tako da počnimo sa lošim vestima. Rim je prihvatio zahtev za tvoj egzorcizam i to će se dogoditi što pre. Dobre vesti, za tebe, su to da ne mogu da dovedem sveštenika kod tebe. "
" Verujem da si ti jedna vrlo pametna devojka, i da ćeš da smisliš nešto. Ali slušaj ti sad mene, odlučio sam da ti dam ultimatum. Ako do Nove godine ne uspeš da spaseš svog dragog, ja ću da ga ubijem, zajedno sa tobom i svakom osobom koja se nadje u blizi. Ako uspeš, ja ti obećavam da ću se posle egzorcizma vratiti kući. "
" Do Nove godine? "
" Ne, čekaj, predomislio sam se. Neka bude do Božića, ne do Nove godine. "
" Ne možeš to da radiš! "
" O, draga moja, ja mogu da radim šta god hoću. "
Ustala sam i krenula prema vratima, ali me je on zaustavio. 
" Nadam se da si zapamtila Dan Zahvalnosti, pošto će ti to biti poslednji. "
" Skloni se od mene! "
" Seti se, rekla si da bi me vodila za ruku i kroz plamen. "
" Tebi to nikada nisam rekla! Sada se odalji od mene! "
" Nemoj da budeš tako nervozna. Seti se i te noći kada si dala sebe. "
" Prestani! Pusti me! "
" Zar nije bio lep osećaj? Video sam kako si uživala. Mogli bi da to ponovimo. "
" Pusti me! "
" Danas si prodala svoju dušu djavolu, u stvari, prodaćeš je uskoro, danas smo samo videli da je na prodaju. "
" PUSTI ME! " Počela sam da vrištim. Nekoliko čuvara je dotrčalo i odnelo Kodija. Na izlasku se nasmejao, ali taj osmeh nije bio ni malo lep. Izledao je demonski i zaštašujuće. 

Na putu do kancelarije, kada sam prošla pored čuvara, setila sam se da mi je Anita govorila da je jedan od tih čuvara jednom rekao njoj da sam mu simpatična. Setila sam se da može da mi pomogne sa Kodijevim egzorcizmom. 
" Izvinite, " rekla sam obojici, " koji je od vas dvojice Rik? " Upitala sam ih, iako sam znala da je to bio onaj sa leve strane. Dečko plave kose i braon očiju. 
" Ja sam, " rekao je približio se bliže meni. 
" Mogu li da popričam nasamo sa tobom?  "
" Naravno, " odmah je pristao. Nije dozvolio da čekam ni sekund.