Naše Male Mračne Tajne

Deo VI

Sunčevi zraci su se probija kroz roletne, jutarnje sunce je sijalo poput fenjera. Sve je izgledalo kao da je sinoć bila prijatna i topla noć, kao da nije ni kap kiše pao na zemlju, kao da vetar koji je duvao nije oduvao skoro sve listove sa grana. Jedino što je ukazivalo na kišu bile su morke ulice  i vlažni prozori. U kancelariji je bila tišina, čuo se samo otkucaj sata. 

" Ana, ako ne budeš pričala sa mnom neću moći da ti pomognem " rekla sam mladoj devojci koja je sedela ispred mene. Bila je to crnokosa devojka sa braon očima, niskog rasta i vitkog tela. Imala je pune usne i nekoliko pegica koje su joj ukraašavale bledo lice. " Ana, pričaj sa mnom. Obe znamo da ne zaslužuješ da budeš ovde. Možeš da izadješ odavde, i ja ti lično obećavam da će se to desiti, ali moraš da saradjuješ sa mnom. "
" Šta hoćete da znate? " Konačno je progovorila.
"Reci mi nešto o sebi. "
Nije progovorila ni reč. Samo je gledala u jednu tačku i tapkala nogom. 
" Kada si počela da razmišljaš o samoubistvu? " Pogledala sam je pravo u oči. 
" Kada je moj brat poginuo. "
" Kada je to tačno bilo? "
" Krajem osnovne škole. Imala sam 15 godina. "
" Zašto nisi pričala sa nekim o tome? Možda ne bi bila ovde. "
" Zato što... " bila je duboko u svojim mislima. 
" Okej, Ana, gotove smo za danas. Sutra ćemo u isto vreme razgovarati. Ti dobro razmisli šta ćeš da mi kažeš. " 

Pritisla sam dugme za medicinsku sestru i ona je odvela Anu u njenu sobu. Jadno dete, roditelji su je ostavili ovde pošto nisu hteli da paze na nju. Sada ona mora da bude u samici pošto je pokušala više puta da sebi oduzme život. Ne sme da izlazi iz nje osim ako ima razgovore sa mnom ili ako ima preglede. 

Pogledala sam na sat i bilo je vreme za ručak. Uzela sam sendviče koje sam napravila jutros, kao i kafu. Otišla sam u zadnje dvorište gde su bile klupe i stolovi. Sela sam za sto i videla gospodju Nelson i mahnula joj. Krenula je prema meni i sela pored mene ispijajući svoju kafu. 

" Slušaj Veronika, znam da je tek početak za tebe i znam da nije lako, ali imam jedan slučaj za tebe. Mislim da si ti već spremna da uzmeš neki teži slučaj. Ostavila si jako pozitivan utisak na mene one prve nedelje tvog rada, tako da mislim da si spremna da uzmeš slučaj broja 0439. "
Kada sam čula da pacijenta zove po broju, a ne po imenu, znala sam da se radi o jednom sa šestog sprata. " Zar mislite da sam spremna da uzmem tako ozbiljan slučaj? "
" Da, mislim da si spremna. Videla sam puno napredovanja od strane tvojih pacijenata, čak je Karlos i pušten kući. Možda ćeš pomoći i broju 0439, ili pokušati da izvučeš istinu iz njega. "
" Kako to mislite istinu? "
" Zar ne znaš ko je broj 0439? "
" Ne, bojim se da ne znam. "
" To je dečko koji je bio poslat iz Nevade. On tvrdi da ga je na njegova ubistva naterao sam djavo. Mislim da obe znamo da to nije istina. Tvoji razgovori sa njim počinju od sutra. Naravno ako prihvatiš. Dobro razmisli, pošto znaš da psihijatri nikada ne odustaju od svojih pacijenata i da će uraditi sve da im pomognu. " 
" Da, svesna sam toga. Rado ću uzeti broj 0439 kao svog pacijenta. "
" Savršeno. Mislim da si jedna od najboljih doktora ovde, iako si još mlada i nova. Ne brini, sve če se završiti super. I da, ja bi ti rado povećala platu i dala unapredjenje ako uspešno pomogneš broju 0439. "
" Stvarno? To bi bilo super. "
" Znam da ćeš to uspešno da odradiš. " 

Za kraj radnog vreme sam još otišla dole do drugog sprata da proverim pacijente. Svi su bili u sobi za slobodno vreme. Pozdravila sam nekoliko medicinskih sestara koje su bile prisutne i popričala sa nekoliko pacijenata. Taman je došlo vreme da popiju svoje lekove pa sam im podelila lekove. Volim da im pomažem i volim svoj posao. Volela bih da je mama ovde da me vidi. Ovo bi bilo ostvarenje njenog sna. Uvek me je htela videti kao psihijatra, kako pomažem ljudima i kako ih lečim. Nažalost nije izdržala ni da me vidi na maturi ni kako dipmlomiram. 

 Bilo je to prijatno popodne. Baš smo sa Iskrom završavale sa jelom. Prala sam sudje dok je ona sa suvom krpom brisala vlažno posudje i uredno slagala jedan na drugi tanjir. 

" Nešto si mi tiha danas, Iskra. " Prekinula sam mrtvu tišinu. 
" Znaš šta? "
" Šta? "
" Mislim da će me Bob zaprositi. "
Pokušala sam da ne napravim nikakvu facu, da ona ne bi shvatila da je to istina. " Stvarno? Zašto tako misliš? "
" Juče mi je rekao kako bih mogla da sredim nokte. "
" Okej to je bilo malo ružno. Zašto misliš da hoće da te zaprosi? "
" Neki dan me je pitao kakvu veličinu prstenja nosim. Ali je onda rekao da nam se bliži godišnjica pa je hteo da mi kupi prsten. "
" Pa dobro, Iskra, običan psrten. Mislim da li želiš da te zaprosi? "
" Naravno da želim. Već smo dugo u vezi i nikada nismo imali nekih većih problema. Ne znam da li je on spreman na to. "
" Videćete vremenom. Ne treba da žuriš nigde. "
" Da, znam, ali nekako se osećam kao da sam spremna da stanem na ludi kamen, a pogotovu sa nekim kao što je Bob. "
Toplo sam se nasmejala i ona mi je uzvratila osmeh. Obrisala sam sto i otišle smo u zadnje dvorište. 

Iskra je malo razgledala dvorište. " Šta misliš, da stavimo bazen ovde? "
Nasmejala sam se. " Mogle bi smo, ali sačekaćemo da sledećeg leta. I onako nam ne treba bazen sada, sad će zima. Možemo da odemo preko zimskih praznika na neko ostrvo, na Havaje ili na Bahame, a možemo i na Kubu ili u Brazil. "
" Bukvalno sam samo čekala da me pitaš nešto tako. "
Nasmejale smo se i malo odmorile na suncu, koje je grejalo kao da je bio jun, a ne oktobar.