Naše Male Mračne Tajne

Deo XXXVIII

Nakon dolaska kući, nisam se osećala baš najbolje. Mislila sam da je to samo zato što nisam ništa jela, ali taj osećaj se nastavio i nakon jela. Glavobolja me je ubijala, i bila sam na granici povraćanja. Iskra je otišla na posao, kako bi završila sa nečim. Pošto sam ostala sama, odlučila sam da legnem u dnevnu sobu i gledam neki film. Znoj sa čela je skliznuo preko mog obraza. Rukom sam sklonila sav snoj i ustala da popijem vode. 

Kada sam stala na noge, osećaj mučnine je bio nepodnošljim. Otrčala sam u kupatilo i ispovraćala sve iz sebe. Naslonila sam se na lavabo i pogledala se u ogledalo. Primetila sam da su mi podočnjaci bili ogromni, pa sam legla u krevet i pokušala da zaspim.

Sedela sam u nekoj fotelji, okrenuta prema prozoru, ali prozor nije gledao ni u šta. Bio je potpuno mračan, a taj mrak je popunjavao i celu sobu. Iako sam htela da se okrenem i ustanem, nisam mogla. Primetila sam da je još jedna osoba pored mene, ali pošto je stajal iza, nisam mogla da vidim ko je to. Odjednom, taj mrak je obasjala jaka bela svetlost. Na prozotu, iz te svetlosti, pojavio se lik mog oca, ali u formi andjela. Pružao mi je ruku, ali nisam mogla da se pomerim. Ta osoba iza mene je stavila ruku na moje rame.Prstom je pokazao u mene, ali ka da prst nije upreo u moju glavu, nego malo niže. Moj tata se počeo lagano udaljavati, a ja sam iz sve snage pokušala da dohvatim njegovu ruku, ali nisam mogla da se pomerim. Svetost je bila sve slabija i slabija. Osoba iza mene je zabila svoje kandže u moje rame. Sve brže i brže me je počela da me vuče u tamu. Od straha, a i od bola, počela sam da vrištim.

Otvorila sam oči i videla osobu sa velikim kandžama iznad mene, lebdela je, kao da uopšte nije imala neku težinu. Samo nekoliko centimetara iznad mene je lebdeo Kodi, ali to je bilo samo njegovo telo, sa glavom djavola. Širom je otvorio usta i nekakva crna tečnost je pala na moje lice. Još jednom sam počela da vrištim.

Opet sam otvorila oči, i ništa nije bilo iznad mene, ništa pored mene, niti u mojoj sobi. Brzo sam ustala i otišla u kupatilo. Stajala sam ispred ogledala, pokušavala sam da se smirim. Htela sam da se umijem, ali mi je nešto privuklo pažnju. Videla sam nekakvu crnu mrlju na mom licu, izgledala je kao ta tečnost iz noćne more. Približila sam se kako bih bolje videla šta je to. Odjednom se pored mene pojavilo to biće. Uhvatilo me je za vrat i podiglo u vis. Pokušala sam da se otrnem, ali je njegov stisak oko vrata bio sve jači i jači. Nisam mogla da dodjem do daha.

Uz jaki i glasni uzdah sam otvorila oči. Sela sam na krevet i borila se za dah. Zbog nedostatka vazduha, sam stavila ruku na grudi. Nakon nekoliko minuta borbe za vazduh, konačno sam bila u mogućnosti da ustanem iz kreveta. Nadala sam se da je ovo stvarnost. Polako sam ustala iz kreveta i krenula prema stepenicama. Okretala sam se na sve strane i nadala se da mi neće niko i ništa iskočiti. 

Kada sam se popela gore, videla sam da sat pokazuje četiri sata i tridest i devet minuta ujutru . Sranje, propustila sam posao, pomislila sam. Nisam mislila da sam prespavala ceo dan i noć. Pošto nisam videla Iskru u sobi, vratila sam se nazat. Pogledala sam u njenu sobu, ali nje stvarno nije bilo tamo. Zašto baš sada mora da bude kod Boba. Naježila sam se na sam pomisao da sam sama kod kuće, a moje telo je preplavio strah. Nisam znala da li da je zovem, ili da samo legnem nazat u krevet.

Odlučila sam ipak da je pozovem. Nisam mislila da će da se javi, ali javila se.
" Iskra, gde si ti? "
" Veronika, " čula sam kako joj je glas zvučao kao da je plakala. 
" Iskra, šta nije u redu? "
" T-Tata, on, on, " pre nego što je mogla da nastavi rečenicu, počela je da plače. 
" Šta sa njim? Gde si ti? " Bila sam na granici plača, zbog nje, a i zbog pomisli da sam sama.
" Umro je od srčanog udara, Veronika, njega više nema, " još jače je počela da plače. Čula sam puno glasova oko nje.
" Gde si ti sada? Dolazim odmah. "
" U-U c-centru, " nije mogla da priča od silnog plača.  

Brzinom svetlosti sam obula patike i obukla jaknu. Uzela sam ključeve i brzo otišla do centraza rehabilitaciju. Videla sam kako Bob i Iskra stoje zagrljeni pored Bobinog auta. Potrčala sam kod njih. Kada me je Iskra primetila, potrčala mi je u zagrljaj. Pokušala sam da zadržim svoje suze, ali odjednom su počele da padaju niz moje obraze. Iskra me nije puštala iz zagrljaja. Nisam mislila da će je ovo toliko pogoditi. Nisam mislila da će i mene toliko pogoditi. 
" Stvarno misliš da nisi bila pregruba pre njemu? " šapnula mi je na desno uvo. Možda je u pravu, stvarno sam bila preoštra. 

Da sam znala da je ovo poslednji put kako ga vidim, sigurno ne bih tako postupila. Kako sam mogla tako sebi da dozvolim? Trebala sam biti strpljiva i poslušati ga. A sam je govorio da mu ne vredi da živi više. On je znao da ga čeka ovo, samo je strljivo čekao kada će se to dogoditi. Umro je u pomisli da ga njegova ćerka mrzi, ali nije tako. Nadam se da, duboko u srcu, zna da ga volim, na svoj posebni način.