Naše Male Mračne Tajne

Deo XXVI

Sedela sam za trpezarijskim stolom i jela tost sa maslacem. Došla je i Iskra malo kasnije. Kada je prolazila pored mene, stavila je ruku na moje čelo, kako bi se uverila da nemam temperaturu. 

" Izmeri temperaturu još jednom pre nego što odeš na posao, " rekla je. 
" Dobro. "

Spremila sam se za posao i krenula. Iskra me je zaustavila i pokazala na termometar. Prevrnula sam očima i stavila ga u usta. Imala sam normalnu temperaturu, a kada se u to uverila i Iskra, pustila me je da odem. 

Kada sam izašla napolje, setila sam se kako je hladno u ovo doba godine.  Hladni vetar je duvao, a trava je bila bela od mraza. Sunce je tek počelo da izlazi, dok su ptice, koje ostaju celu zimu u ovom delu Amerike, već uveliko cvrkutale. Oblaci nisu bili tamni kao u poslednje vreme i počeli su da odlaze u druge države, poput Njujorka ili Pensilvanije. Iako su oblaci dozvoljavali sunčevim zracima da stignu do zemlje, temperatura nije bila ništa viša, čak mi se čini da je hladnije, nego pre nekoliko dana. Ulice se već bile pune ljudi, koji idu na posao, i dece, koja idu u školu. Parkovi su bili puni studenata, od kojih su neki već jeli, neki su radili domaće zadatke, a neki su samo uživali na jutarnjem suncu, pošto poslednjih dana nije bilo tragova sunca. 

Od pet ljudi koje sretnem na ulici svaki peti ne žuri nigde. Većina žuri na posao, sastanak, u školu, ili na druga važna mesta. Nisam ih kritikovala, ipak i ja žurim na posao. Možda nisam baš spremna da radim danas, ali moram. Ako ne odem na posao, nekom drugom ću praviti štetu. Ušla sam u auto i krenula na posao. Iskra je rekla da će tek kasnije da ode, pa mi je rekla da ja uzmem auto. 

Na putu do bolnice sam kupila kafu i nešto za ručak. Stigla sam u bolnicu za nekih pola sata. Na putu do kancelarije sam se pozdravila sam Anitom. Malo smo popričale i onda sam otišla u kancelariju. Malo sam pospremala stvari i onda pisala neke izveštaje. Videla sam da imam razgovor sa novim pacijentima, ali čak od pola 11. Imala sam dovoljno vremena da popunim sve dokumente i da obidjem pacijente na svakom spratu. Nisam htela da odem i na šesti sprat, ali ne znam da li je to bilo zbog Kodija ili Anastasije. Kada sam posmislila na Kodija, setila sam se jučerašnjeg sna. Pokušala sam da ne razmišljam o tome, ali nisam mogla da prestanem. 

Ustala sam i otišla kod pacijenata na prvom spratu. Sve je bilo u redu, svi su radili uobičajene stvari. Popričala sam sa medicinskom sestrom koja je bila tamo, kao i sa nekoliko pacijenata. Ta medicinska sestra mi je rekla da se noćas nešto desilo na šestom spratu. Bila sam radoznala, ali je nisam pitala za detalje. Odlučila sam da odem i proverim sta je bilo. 

Brzo sam našla put koji vodi do vrata. Ne znam kako sam znala kojim putem da odem, pošto sam jednom bila ovde, ali nešto kao da mi je govorilo pravi put. Pozdravila sam čuvare na vratima i oni su mi otvorili vrata nakon što sam im pokazala svoju karticu od bolnice. Prešla sam i hodnik, a na svakim vratima, crvenom bojom su stajali brojevi soba, a pored vrata i imena, odnosno brojevi pacijenata, kao i njihove dijagnoze i osnovne informacije. Kodi je bio u sobi 6. Htela sam da udjem kod njega, ali sam pretpostavila da je u onoj velikoj prostoriji. 

Ušla sam u tu prostoriju, primetila sam da nije bila puna kao inače. Kao da je samo polovina pacijenata bila tamo. Prišla sam jednoj medicinskoj sestri i popričala sa njom. Dok smo pričale, posmatrala sam celu prostoriju, ali nigde nisam mogla da vidim Kodija. Htela sam da je pitam gde su drugi pacijenti, ali mi je ona to sama rekla. 

" Juče jedan pacijent nije popio svoje lekove, pa je nastao haos, " rekla je.
" Znači to se dogodilo? "
" Mislite na ono što se dogodilo preko noći? "
" Da. "
" Ma ne, nije to. Zbog toga smo samo podelili pacijente u dve grupe, jedna je sada u sobama, a druga je ovde. "
" Šta je onda bilo noćas? "
" Jedan od pacijenata je imao previsoku temperaturu, pa su morali da mu spuštaju temperaturu tako što su ga stavili u ledenu vodu, ali naravno on to nije dopustio. Jedna mediciska sestra je povredjena, kao i jedan doktor, ali su čuvari uspeli da ga smire. "
" Koji pacijent? "
" Ne znam, možete da pitate doktorku Miler ili sestru koja je radila noćnu smenu. "
" Gde je sada taj pacijent? Stavili su ga u mediciski deo? "
" Mislim da su ga na noć zatvorili u samicu. "
" Ali oni su i onako sami u sobama, zar ne? "
" Da, ali je tako naredila doktorka Miler. Ako hoćete, možete da pričekate smenu pacijenata. Uskoro se ovima završava slobodno vreme, a dolazi druga polovina. "
" Doćiću ja malo kasnije. "
" Kako hoćete. "

Izašla sam iz te prostorije i potražila Kodijevu sobu. Htela sam da se uverim da je dobro. Nadala sam se da nije on taj pacijent. Došla sam do njegovih vrata i mentalno se pripremila da ih otvorim. Krenula sam da ih otvoram, ali me je jedan čuvar zaustavio. 

" Doktorko Kejmbel, ne bi trebali da idete kod pacijenata sami. "
" Znam, ali je ovo moj pacijent. "
" Svejedno, nije bezbedno. Možete da udjete tamo pod mojim nadzorom. "
Dobro, znači dobro je. 
" Ali, mislim da je te soba prazna. "
Naravno da je on taj pacijent. " Možete mi reći gde je broj 0439? "
" Na žalost ne mogu, morate imati dozvolu doktorke Miler da ga vidite. "
" Slušajte, ja sam njegov doktor, mislim da imam prava da ga vidim kad god ja to poželim. "
" Da, tako je bilo do sada, ali stvari su se promenile noćas. "
" Gde je doktorka Miler? "
" Valjda u svojoj kancelariji. Dodjite, odvešću vas. "

Pratila sam ga do Anastasijine kancelarije. Pokucao je na vrata, ali je njena asistentkinja rekla da ona nije trenutno ovde, i da pokušamo kasnije. Vratila sam se u prostoriju i sačekala da dodju drugi pacijenti. Nadala sam se da će doći i Kodi sa njima.