Naše Male Mračne Tajne

Deo XXVIII

Tek što je sat otkucao podne, a sunce je već bilo iza oblaka. Kembridž je bio taman, poput noći bez mesečine. Kiša je neprestano pada, već nekoliko dana. Kalendar je pokazivao da se bliži Dan zahvalnosti, kao i sve ostale stvari koje dolaze sa njim. Ove godine će, osim Boba, sa Iskrom i sa mnom Dan zahvalnosti proslaviti i Anita. Nisam baš neki ljubitelj Dana zahvalnosti, ali to je jedini praznik koji je mami bio omiljen, pa sam naučila da ga volim i poštujem i nakon mamine smrti. Još od treće godine, najviše sam se radovala piti od hikorinog oraha. Gospodja Nikolason, bi uvek početkom novembra pravila sos od brusnica, i onda ga čuvala do Dana zahvalnosti, kada je delila najdražim susedima. Nije to bilo puno ljudi, samo nekoliko porodica. Grejndžerovi, Hendersonovi, Kolinsonovi, Dikinsonovi i mi. 

Pokušavala sam da se skoncentrišem u onome što radim, ali me je pomešan zvuk kiše, sata i glasni glasovi iz hodnika, sve više i više ometao. Glava me je bolela, sigurno zbog nenaspavane noći. Već nekoliko dana imam neprestane noćne more, a nakon njih ne mogu da spavam, tako da obično provedem noć čitajući knjigu ili radeći nešto za posao. Skinula sam naočare i zatvorila oči. Kapci su mi bili teški poput kamena. Neprestano u glavi čujem Luizin glas, kako mi govori da me očekuje borba, za život ili smrt. Pokušavala sam da uverim samu sebe da je ona to rekla metaforički i da je preterala sa rečima život i smrt. 

Iz misli me je probudio glasan alarm. Prvo nisam znala o čemu se radi, ali sam se onda setila da su pre dva dana instalirali neki sistem kojim će nas pacijenti obaveštavati kada hoće da razgovaraju, iako nemamo zakazan razgovor tog dana. Pogledala sam na mali aparatić u mom džepu i videla da je dugme bilo pritisnuto od strane pacijenta u sobi 6, odnosno broja 0439, tačnije Kodija. Kada sam videla njegov broj, setila sam se da nisam nikome rekla njegov pravi identitet. Pritisla sam dugme koje je trebalo čuvarima da javi da mogu da dovedu pacijenta. 

Nestrpljivo sam čekala da se Kodi pojavi na vratima. Tiho sam lupkala nogo o pod, i trljala dlanove, koji su bili mokri od znoja poput maslačka od jutarnje rose. Kada sam čula teške korake kako se približavaju, ispravila sam se i prestala da lupkam nogom. Pokušala sam da izgledam profesionalno i smireno. Vrata su se polako otvorila, a na vratima se pojavilo poznato lice. Kada sam videla da su mu one rane, ili šta su već bile, zacelile, nasmejala sam se, ali onako da niko ne primeti. Čuvari su ostavili Kodija nakauču, i kada su izašli izvadila sam mali krstić iz džepa. Htela sam da razgovaram sa pravim Kodijem, a ovo stvorenje mi samo smeta. Luiz mi je rekla da je tako najlakše dati osobi, koju opseda demon, da malo diše i razmišlja svojom glavom. 

Približila sam krst Kodiju, ali je on počeo da viče. Brzo sam sklonila krst i nadala se da ne udju čuvari. Sačekala sam nekoliko sekundi da se uverim da neće uči, i onda sam se približila Kodiju. Nije se pomerao, iako je znao šta ću uraditi. Bio je neobično miran i smiren. Nije govorio ništa, samo je pogledom pratio moje korake. Stala sam ispred njega, tek sada sam primetila kako mu je crna tačka veća nego što je pre bila. Sela sam pored njega i polako pokušala da prebacim svoju levu ruku oko njega. Gledao me je krajičkkom oka, ali nije ništa radio. Stavila sam ruku na njegova usta i zatvorila oči. Brzo sam stavila krst na njegovu glavu. Izgovarala sam reči koje me je naučila Luiz. On je pokušao da skloni moju ruku sa njegovih usta, ali mu to nisam dozvolila. Nadala sam se da mi ne ulete čuvari, ali valjda nisu čuli. Kodi je naglo ustao, a i ja sam sa njim. 

Kada je prestao da se odapire, sklonila sam krst sa njegove glave. Malo sam se odaljila od njega, nekoliko trenutaka je samo stajao i gledao dole. 
"Kodi? " Tiho sam ga pozvala, ali nisam dobijala nikakav odgovor. " Kodi? " Vinkula sam.
Podigao je glavu i pogledao me je. " Veronika? "
Stavila sam ruke oko vrata i snažno ga zagrlila. On je svoje stavio oko mog srtuka i uzvratio mi je zagrljaj još jače. Malo sam se odaljila od njega. " Reci mi, šta da radim? Brzo, nemamo toliko vremena. Nisam ga oterala zauvek. "
" Znam, znam. Slušaj me sad pažljivo, Veronika. Već sam ti rekao šta treba da radiš, ali ima jedan problem u tome. Kada djavo izadje iz mene, on se premesti u drugu osobu, u drugo telo. Ni pod jednim uslovom, nemoj da budeš u istoj sobi kao i ja. "
" Razumem, ali kako da dodjem do sveštenika ili popa koji će da to uradi? "
" Otići češ do lokalne crvke i pitati za pomoć. Dovedi ih kod mene, i nemoj da se mnogo mešaš u ono što će da rade. "
" Na šta tačno misliš? "
" Ma ništa. Obećaj mi da nećeš biti u istoj sobi kao i ja. "
" O-O-Obećavam. "
Još jednom sam ga zagrlila. Pogledao me je u oči, setila sam se kako su one toliko sjajne, čak i pored ove tame. Prostorija je bila tiha, čuli su se samo naši uzdisaji. Kodi je stavio jednu ruku na moj obraz. Na sekundu je spustio pogled na moje usne, ali je pogled ubrzo usmerio nazada u moje oči. Toliko jako sam želela da ga poljubim, a znala sam da to nije pametno. Posle skoro tri meseca rada, po prvi put mi posao nije bio najbitniji. Podigla sam se na prste kako bih mogla da ga poljubim, ali je on mene preduhitrio i malo se spustio kako bi on mene mogao da poljubi.

Ovaj poljubac me je vratio u prošlost. Prvo me je podsetio na naš prvi poljubac, a onda i na sve ostale. Njegove usne su bile meke, poput svile, čak i nakon godina po zatvorima. Naše usne su se slagale poput slagalice, bile su kao dva dela koja stoja jedno uz drugo. Uživali smo u ovom trenutku, ali nam je trenutak pokvario zvuk otvaranja vrata. Brzo smo se odaljili jedno od drugog. Okrenula sam glavu prema vratima. Tamo je stajao policajac i čuvar. 

" Mogu li da vam pomgnem, gospodo? "
" Mislim da možete, " odgovorio je policajac. 
" Doktorko Kejmbel, možete da mi kažete šta ste radili sa brojem 0439? " Upitao je čuvar.
" Ako vas to toliko zanima, pokazivala sam mu nekoliko načina kako da se reši besa, " rekla sam čuvaru. " A kako vama mogu da pognem? " Obratila sam se policajcu. 
" Morate da podjete sa mnom, " rekao je policajac
" Zašto? "
" Ako podjete sa mnom, rado ću vam reći. "