Naše Male Mračne Tajne

Deo IV

Popodnevno sunce je nežno grejalo moje obraze. Iako je bio oktobar, osećalo se kao na početku leta, ne previše toplo, i ne previše hladno. Vazduh je bio topao i prijatan, jedino što je kvarilo lepu sliku kasnog proleća ili ranog leta, jesu bili narandžasti i crveni listovi kojih je bilo sve manje na granama sećernih javorova, crvenih hrastova, istočnih redbuda i mnogih drugih. 

Uživala sam na jesenjem suncu. Čitajući knjigu moje omiljene autorke, Tane Frenč, i ispijajući čaj od kamilice, začula sam zvono. Mislila sam da je Iskra, čudno da se nije još vratila, ali zašto bi ona zvonila na vrata. Ostavila sam knjigu na stolu i ispila zadnji gutljaj čaja. Otvorila sam zadnja vrata i ušla u kuhinju. Prošla sam pored troseda i stoćića. Pogledala sam na sat i bilo je već četiri popodne. Osoba na vratima nije prestajal da zvoni. " Evo stižem, " viknula sam.

Otvorila sam vrata i ispred mene je bio Bob. Bob je Iskrin dečko, još iz osnovne škole. Zajedno su bili i na maloj i na velikoj maturi, kao i na diplomiranju. Bob je bio visok, zgodan mladić, sa frćkavom plavom kosom i plavim očima. On je uvek bio nasmejan, kao da nikada nije imao loših dana. Čak je bio i finansijski moćan, nasledio je firmu svog oca koja se bavila proizvodnjom muških kožnih cipela. Bili su jako uspešni i njihovi proizvodi se prodavaju širom Amerike i Kanade, a prošle zime stigli su i do Evrope, Amsterdama, Italije i Francuske, kao i do Azije, Japana, Kine i Singapura. Sledeće godine planiraju otvoriti radnje i u Australiji, kao i  drugim državama Evrope poput Švedske, Norveške, Nemačke i Austrije. Njegova porodica je u top 10 najbogatijih porodica u Masačusetsu, i u top 50 najbogatijih u celoj Americi. 

" Ćao Veronika, gde je Iskra, zvao sam je, ali nije se javljala? " upitao je.
" Ćao, iskreno, mislila sam da je sa tobom. Trebala je da dođe još pre sat vremen. "
" Valjda se nije ništa desilo. " 
" Ma nije, znaš ti Iskru, ona je jedna od najopreznijih osoba koju poznajem. "
" Ali ti ne poznaješ puno osoba, " nasmejao se.
" Okej, Bobe, mislim da je dosta tvojih mudrolija. Ajde udji, sigurno će odmah i Iskra da stigne. "

Ušli smo unutra  i seli za trosed, sipala sam mu soka od borovnice. To mu je bio omiljeni sok i Iskra uvek pazi da ga imamo u kući. Stavila sam sok na stakleni stočić i sela u fotelju preko puta njega. Odmah je uzeo gutljaj soka i pogledao u telefon. 

" Kako si Bobe? Kako firma? " upitala sam ga. 
" Pa dobro, baka mi je dobila upalu pluća pa sam pokušavao da budem što više sa njom dok mama nije došla iz Berlina. Danas je stigla. Firma napreduje, do decembra ćemo sigurno otvoriti prvu prodavnicu u Beču i Berlinu, ako su mamini pregovori prešli kako treba. Još je nisam video pošto je prvo otišla kod bake u Bostonsku bolnicu. Sutra ću da pričam sa njom. Kako si ti? Kako je bilo danas na poslu? "
" To je lepo čuti. Znači napredujete. Malo sam umorno. Ne znam ni zbog čega, ništa nisam radila na poslu, tek od sutra imam pacijente. "
" Napredujemo, polako, "
" Ali sigurno " dodala sam. 
Nasmejao se. " Nakon tatine smrti, mislio sam da neću uspeti da održim firmu na nogama, ali eto me, " nasmejao se i uzeo još jedan gutljaj soka.
" Kako se držiš nakon nesreće? Ako treba da pričaš sa nekim, ja sam uvek slobodna i raspoložena za razgovor. "
" Hvala ti Veronika. Za sada se držim. Mislim da će to sve proći sa vremenom. Inače, hteo sam da te pitam nešto. " Nervozno je trljao dlanove i grickao usne. 
" Pitaj, " odgovorila sam. Bila sam nervozna pošto je nekako izgledao kao da treba da kaže nešto jako važno i jako ozbiljno. 
" Razmišljao sam da zaprosim Iskru... " rekao je još brže trljajući dlanove.
" Pa to je prelepo Bobe. Ja mislim da ona željno isčekuje prosidbu nakon toliko godina srećne veze. " 
" Nisam još završio. Hteo sam da se zajedno uselimo nakon venčanja. "
" Da, pa mislim to je normalno. Čula sam da je ona prelepa kuća gospodina i gospodje Robinson na prodaju. To je ona na Rejnold stritu. Kuća je u savršenom redu i ima veliko dvorište sa bazenom. A nema ni toliko veliku cenu za takvu kuću. Znam da novac nije problem za tebe, ali kuća je stvarno savršena. "
" Veronika, hteo sam da se preselimo u Njujork. Tamo će firma još više i lepše da funkcioniše. "
" Njujork? Iskra ne bi nikada pristala da ode iz Kembridža. Ona voli ovo mesto, kao i njen posao i školu u kojoj radi. "

Njegove reči su me vidno iznenadile i razočarale. Nekakav bes me je preplavio. Malo mi je falilo da ga isteram, ali sam pomislila šta bi Iskra rekla.

" Nadam se da će to biti naša tajna. " rekao je. Ponašao se kao da nije pre nekoliko sekundi rekao da će da odvede moju sestru u nepoznato mesto. 
" Naravno, " odgovorila sam. Umirila sam se i iznendana je uletela Iskra u kuću. 

" Ćao svima. Izvinite što me nije bilo tako dugo, ali su neka deca napravila nered u školskoj kantini, pa sam, kao glavna učiteljica ove nedelje, morala da pospremim sa njima. Nemojte ni pitati kakav je bio nered. " stavila je torbu na kraj troseda i sela pored Boba. Poljubila ga je u obraz i ispila malo soka iz njegove čaše. " Zašto ste tako tihi? " upitala je.
" Ma pričali smo o nečemu. Inače, hteo sam da vas pozove  da danas dodjete kod mene. Imaćemo malu žurku. " rekao je stavivši njegovu ruku oko Iskrinog struka. 
" I koji je povod? " upitala je Iskra. 
" Nema povoda, samo malo druženje. "
" Ko sve dolazi? " Pitala je. 
" Dolaze Džek i Lina, Mekena, Sindi i Raf i Sindina sestra, Hana. " 
" Hoćemo li Veronika? " pogledala je u mene. 
" Ne znam. Mislim da ću ja da preskočim. Moram nešto da popunim za posao. " rekla sam. Nisam htela da odem nakon onoga što mi je rekao. 
" Meni se ide. Odavno nisam videla Mekenu. Ja ću da dodjem. A kada počinje? "
" Rekao sam im da mogu da dodju od sedam. A ti možeš odmah sa mnom. " 
Nasmejala se i otišla po haljinu i cipele. Vratila se nakon nepunih 5 minuta. " Krećemo? "
" Krećemo, " odgovoriio je Bob i uzeo ključeve od auta. " Vidimo se. "
" Vidimo se Ver. " Zagrlila me je i otišli su.