Naše Male Mračne Tajne

Deo XXIV

Sedela sam u sobi, čitala knjigu i slušala muziku. Soba je bila mračna, roletne su bile spuštene, jedina svetlost bila je lampa koja je bila pored kreveta. Čitala sam knjigu Poslednja seansa od Agate. Toliko sam se koncetrirala na knjigu, da nisam ni primetila da je Iskra u mojoj sobi. Izvadila sam slušalice iz ušiju i spustila knjigu na krevet. 

" Da? " Rekla sam.
" Jesi zauzeta? " Pitala je.
" Ne. "
" Pošto dugo nismo išle nigde zajedno, mogle bi smo otići u Talulu na večeru, "
" Ne ide mi se tamo. "
" Ili bilo koji drugi restoran. "
" Možemo da naručimo hranu iz Talule ako hoćeš, i možemo da gledamo Igre gladi. "
" Okej, može. "
" Ja ću da naručim hranu. "
" Okej. "

Iskra je otišla u dnevnu sobu. 

" Može ipak kineska hrana? " Povikla sam za njom.
" Može. "

Nazvala sam restoran Kuća Čangovih. Naručila sam tajvanske nudle od riže za Iskru, udon nudle za sebe i dve kole za obe. Rekli su da će hrana da stigne za nekih 20-tak minuta. Popela sam se gore kod Iskre. Ona je već tražila film. Ipak smo odlučile da ne gledamo Igre gladi, već Ponos i predrasude. Nisam ljubitelj takvih filmova, ali sam se složila sa Iskrom pošto mi je obećala da možemo kasnije da gledamo neki triler ili horor. 

Gledale smo film i jele. Ubrzo mi je i dosadio film, nisam mogla da ga gledam više. Kada je Iskra primetila da više nisam zainteresovana da film, počela je da priča sa mnom. 

" Možemo da promenimo film ako hoćeš. " Rekla je.
" Valjda će uskoro i da se završi, " odgovorila sam. " Da li si bila ozbiljna kada si mi rekla da ćeš da odeš kod tate? "
" Jesam. Hoću da ga posetim. Možda bi i ti trebala. Ipak ti je on tata. "
" Mislim da ne zaslužuje da ga posećujemo, nakon toga što je uradio mami. "
" Sada je verovatno bolje, treba da mu damo šansu. "
" Pa da mu do kraja života budem dadilja, da ga pazim i hranim. "
" Veronika, sigurno je bolje. "
" Da je bolje, bio bi pušten iz tog centra. "
" Možda bi bilo dobro da porazgovaraš s njim. Ipak si ti psihijatar, možda mu pomogneš. "
" Moje poštovanje, ljubav i briga prema njemu su nestali kada je prebio mamu. Znam, bili smo previše mali da to razumemo, ali to se desilo. "
" Prošlo je više od dvadeset godina od tada. Ja verujem da nije isti čovek. "
" To ćeš da misliš dok i tebe ne prebije. "
" Nisamo spomenula ništa o tome da ga izbavio odatle, samo da ga posetimo. Na desetak minuta, samo da vidimo kako je, šta radi i da li je bolje. "
" Mislim da je to grozna ideja. "
" Ja ću svakako da odem, a ti ne moraš. "
" Naravno da neću da te pustim da odeš sama. Ili idemo obe, ili ne ide ni jedna. "
" Okej, kako hoćeš. "
" Iskra? "
" Da? "
" Jel ti se dešavaju neke čudne stvari? "
" Kako misliš čudne stvari? Ako misliš na to da nikada nemamo sveže voće u kući, da. "
" Ne, ne takve stvari. "
 " Nego kakve? "
" Kao, natprirodne stvari. "
" Natprirodne? Ne! Zašto? "
" Samo pitam, " nastvila sam da gledam film. Nadala sam se da me neće ništa više pitati o tome. 
" Tebi se dešavaju? "
" Ne, ne, " pokušala sam da je slažem, ali mi nije poverovala. 
" Nemoj da lažeš, kaži mi istinu. "
" Okej, samo nemoj da se smeješ. "
" Neću, obećavam. "
" Juče, kada si otišla kod Boba, probudila sam se usred noći i videla kako mi neko stoji na vratima. Prvo sam pomislila da si ti, ali si mi u tom momentu poslala poruku da nisi kod kuće i da se nećeš vraćati noćas. "
" Jesi zvala policiju? Zašto mi nisi pre rekla? Ko je to bio? "
" Slušaj sada ovo, to nije najludja stvar. Uzela sam telefon, kako bih imala neko osvetljenje. Proverila sam kupatilo i onda sam otišla u tvoju sobu. Videla sam da su vrata od ormara otvorena. Zatvorila sam ih, ali kada sam htela da se okrenem i odem do kuhinja, vrata su se otvorila i oborila mi telefon iz ruke. Sagnula sam se da ga uzmem i kada sam pogledala u ormar, videla sam tatu. "
" Tatu? "
" Da. Počeo je da mi polako prilazi i pružio mi je ruku. Nešto me je teralo da i ja njemu pružim ruku, ali je nešto palo u sobi i okrenula sam se da vidim šta je to. Kada sam vratila pogled u ormar nije bilo nikoga. Osetila sam nečije disanje na mom vratu, ali nisam smela da se okrenem. Udarila sam laktom u tog nekog, ali sam udarila samo u vazduh, pošto nije bilo nikoga. "
Gledala me je. Prebledela je od te priče. " I šta je onda bilo? "
" Ništa,otišla sam u kupatilo, umila se, otišla nazad u sobu i pokušala da zaspim. Nisam mogla da zaspim te noći. "
" Zašto nisi zvala policiju? "
" Zato što to nije prvi put da se tako nešto dešava. "
" Te iste noći, videla si nekog u kupatilu. "
" Da, ali sam mislila da si to ti. " Htela sam da joj kažem sve o Kodiju, ali sam znala da je to prevelik rizik za posao. 
" Još ti se nešto čudno dogodilo? "
" Moram nešto da ti kažem, ali ne smeš nikome da govoriš. Jako je važno da ne kažeš nikome, ako nekome kažeš, ja ću sigurno izgubiti posao i licencu za doktora. "
" Okej, slobodno mi reci. "
" Ne smeš da kažeš ni Bobu! "
" Okej, razumela sam. "
" Je l' se sećaš Kodija? "
" Tvog bivšeg dečka? Psihopate? "
" Da,  baš tog. "
" Naravno. Šta sa njim? "
" On je moj pacijent. "
" Molim? Kako se to desilo? Zar nije bio u zatvoru u Nevadi? "
" Bio je, ali zbog glupe izjave poslali su ga ovde. Mislili su da će mu lečenje u sopstvenom mestu lakše pasti nego u Nevadi. "
" Kakve izjave? "
" Da ga je djavo naterao na zločin. "
" Ne veruješ mu? "
" Naravno da ne. "
" Od kada su počele da se dešavaju te natprirodne stvari? "
" Ne znam tačno. Prvo je počelo nešto malo, možda pre neka dva meseca, ali sada je već ozbiljnije. "
" Kada je Kodi došao u bolnicu? "
" Sredinom septembra? Nisam sigurna. "
" Izračunaj dva sa dva. Kodi priča istinu. Sada taj djavo, ili demon, opseda i tebe. Možda Kodiju treba tvoja pomoć da povrati svest. "
" Najmanje od tebe sam očekivala takve reči. Zar stvarno misliš da to on radi? "
" Veruj u šta hoćeš, ja mislim da je sve to povezano. "
" Ne znam u šta da verujem. Valjda će vreme pokazati. "