Naše Male Mračne Tajne

Deo VII

Bilo je to jedne olujne noći. Gledala sam emisiju Ples sa zvezdama i jela kokice. Iskra je bila kod prijateljice. Bilo mi je dosadno pa sam zvala dečka da dodje kod mene. Kada sam ga nazvala zvučao je pomalo čudno, ali nisam baš obraćala pažnju na to. Prošlo je nekoliko minuta. Čula sam kucanje na vratima, pa sam se uputila prema njima. Otvorila sam vrata i na vratima je bio moj dečko. Izgledao je zbunjeno, ali je pokušao da to prikrije. Odeća mu je bila mokra. Ušao je unutra i seo na kauč. Primetila sam da ima posekotine na licu i da mu su mu majica i pantalone prljave od nečega crvenog. 

" Jesi okej? Šta se desilo? " Upitala sam ga pokušavajući da malo bolje pogleda njegove posekotine. 
Okrenuo je glavu na drugu stranu kako ne bih videla njegovo lice. 
" Hoćeš li molim te da mi kažeš šta si radio? " Upitala sam još jednom vidno uznemirena. 
Nešto je rekao ispod nosa, ali nisam razumela šta. Približila sam se malo bliže kako bih čula šta je rekao i od jednom je uzeo nož i ubo ga je u moj stomak. Ispustila sam jak vrisak.

Probudila sam se iz noćne more. Iskra je doletela do moje sobe. 
" Šta se desilo? " Upitala je uplašeno.
" Imala sam košmar, " rekla sam pokušavajući da dodjem do daha.
" Smiri se sad, tu sam ja. " Snažno me je zagrlila. " Mislila sam da više ne rezmišljaš o toj noći.
" I ja sam to mislila. "
" Hoćeš da ti donesem čašu vode? "
Nisam govorila ništa. Oči su mi bile pune suza. " Iskra? "
" Da? "
" Misliš da sam trebala da umrem te noći? " 
Iskrine oči su preplavile suze. Bila je na granici plakanja. Samo je lagano odmahnula glavom. 
" Možda bi bilo bolje da jesam... "
" Nemoja tako da pričaš! Šta bi ja radila bez tebe? Nemoj tako da misliš. To je sebično. Bilo bi lakše tebi, ali šta je sa mnom, šta bi bilo sa mamom? " Niz obraz joj je skliznula suza. Pogledala me je direkno u oči. " Nemoj da si to rekla ponovo! Nikada više! " 

Prava jesen je preko noći došla u Kembridž. Vazduh je bio vlažan i hladan. Sunce je bilo sakriveno iza tamnih oblaka, a rana sumaglica se lagano spuštala. Poslednji listovi sa grana su opadali, a oktobarska atmosfera je preplavila ceo grad. Ljudi su lagano pripremali i kupovali dekoracije za Noć veštica, koja treba da bude za skoro dve nedelje. Prodavnice sa kostimima su bile pune dece i roditelja koji vole da se ranije spreme za tu noć. U prodavnicama je bilo sniženje za čokoladice i bombone, kao i neke ukrase. Sledeće nedelje će na pijacama biti bundeve, mnogo bundeva. 

Hodala sam kroz pijacu u potrazi za svežim jabukama i bundevama. Naša porodična tradicija je bila da dve nedelje pre Noći veštica, subotom i nedeljom se spremaju pita od jabuka i bundeve. Iskra je bila majstor u pravljenju pite sa jabukama, dok je meni uvek uspevala najbolja pita od bundeve. Kupila sam nekoliko jabuka i jednu veliku bundevu i otišla kući. 

Iskra je već bila na poslu, a ja idem tek za sat vremena. Spremila sam sebi doručak, skuvala kafu i pripremila ručak da imam za kasnije. Spremila sam se i krenula na posao. Na putu za posao sam se predomišljala da li da odem ili ne. Nisam se osećala najbolje, ali ne mogu da odustajem nakon neke prepreke u životu. Na kapiji sam skenirala karticu i ušla u dvorište bolnice. Od kada je onaj čovek u bolnici obezbedjenje je bilo veće i postavljene su nekolicina novih kamera i alarma. Ušla sam u zgradu i javila se Aniti. Od kada radim ovde jako smo se zbližile. Ona radi preko dana na šalteru, dok je preko noći medicinska sestra. Bila je jako prijatna osoba, ali ne odmah na početku, prvo mi je izgledala pomalo uobraženo i nepristojno, ali kada sam je malo bolje upoznala shvatila sam da je jako draga i ljupka osoba. 

Ušla sam u lift, ali ga je zaustavila Kimberli. 
" Jesi spremna za svoj prvi sustret sa brojem 0439? " upitala je pritiskajući dugme za četvrti sprat. 
" Nadam se da jesam. "
" Izlgedaš mi nekako umorno. Jesi dobro spavala? "
" Jesam. Samo sam uzbudjena zbog ovog. "
" Ja se nadam da će sve proći kako treba. " Nasmejala se. 

Kada smo stigle na četvrti sprat, svaka je krenula na svoju stranu. Ušla sam u kancelariju i odmah uključila računar. Pregledavala sam papire nekoliko pacijenata i pokušavala da nadjem bolji način za lečenje njihovih bolesti. Ugledala sam folder na kojem je sa velikim slovima pisalo BROJ 0439. Ušla sam u njega i videla njegovu sliku. Izgledao je jako poznato, ali nisam znala odakle ga znam. Sigurno je bio na televiziji ili sam ga možda videla negde pošto je bio iz Kembridža. Pregledala sam njegove izjave i njegove lične podatke. Bilo mi je čudno što nisu čak ni prikazali njegovo ime, ipak su to bila njegova dokumenta. U tom folderu su bile njegove izjave iz policijske stanice u Kemridžu i iz zatvora u Nevadi. Primetila sam da su se razlikovale. U aprilu 2012. godine je izjavio da je to uradio na svoju ruku, iz čiste dosade. U avgustu 2015. godine je izjavio da je to uradio zato što su ga maltretirali roditelji, a druge je ubio zato što su videli njegove zločine. 2018. godine je rekao da to uopšte nisu njegova dela i da je to uradio neko drugi. 2019. godine je krivio ubistva na koripšćenje teških droga. I najčudnije do sad, i sigurno najgluplje što je mogao da kaže je rekao u septembru ove godine. Naime, rekao je da ga je zaposednuo djavo i da je zato uradio ono što je uradio.

Duboko sam uzdahnula pre nego što sam stisnula dugme koje je trebalo da obavesti čuvare da mogu da ga dovedu na razgovor. Šta ću ja sa tobom, upitala sam samu sebe i stisla dugme. Nakon nekoliko minuta su čuvari pokucali na vrata. Ušli su i izmedju njih je bio visok dečko tamne kose. Telo mu je bilo prekriveno tetovažama. Primetila sam da je imao svetlo zelene oči, tako su mi bile poznate, ali mi je privukla pažnju crna tačka na njegovom oku.  Na rukama je imao lisice. Stavili su ga na trosed. Jedan čuvar mi je rekao da će biti ispred tako da ako nešto podje naopako ili kada završimo razgovor da pritisnem dugme.