Naše Male Mračne Tajne

Deo V

Noć je već počela polako da pada. Obikla sam neku trenerku i duks i otišla da malo trčim. Kada sam izašla napolje osetio se hladan povetarac. Sada je već vreme ličilo na jesen. Tamni oblaci su sakrili mlad mesec i nekoliko zvezda koja su već svetlucala na nebu. Moram da požurim, neću da me uhvati neka kiša, pomislila sam. Nisam išla čak do Longfelov parka ili Čarlsove reke. Trčala sam po ulicama u okolini da se ne udaljavam previše od kuće, pošto je izgledalo da će da bude oluja. Vreme se iz ranog leta naglo pretvorilo u pravu, kasnu jesen. 

Nakon kratkog trčkaranja po ulicama ušla sam u kuću. Bilo je samo pola sedam. Odlučila sam da se odmah istuširam i da uradim ono što imam za posao. Ušla sam u kupatilo, napunila kadu sa toplom vodom i stavila kupku sa mirisom od bele čokolade u vodu. Skinula sam se i ušla u kadu. Uživala sam nekih petnaestak minuta. Nekako sam se osećala umorno, ali nisam znala od čega. Izašla sam iz kade i obukla crnu trenerku i neku običnu belu majicu kratkih rukava. Pre nego što sam otišla u sobu, proverila sam vrata da li su zaključana i zatvorila sam sve prozore. Sišla sam dole i stavila prljavu odeću u mašinu i uključila da pere odeću preko noći. 

Sela sam za svoj radni sto i ukljičila laptop. Sat vremena sam popunjavala i pisala nešto vezano za posao. Odlučila sam da odem u kuhinju i skuvam sebi čaj od kamilice. Primetila sam da je napolju počela oluja. Grmelo je i sevalo, a kiša je pada neprestano. Kada sam kročila na poslednji stepenik osetila sam hladni vetar koji je dolazio iz kuhinje. Ušla sam u kuhinju i videla da je prozor iznad sudopere otvoren. Zar ga nisam zatvorila, pomislila sam. Sigurno nisam dovoljno jako zatvorila, ipak su prozori bili stari. Kada sam ga zatvorila, sipala sam vodu u kuvalo i stavila da se zagreje. Otvorila sam gornji ormarić i izvadila običnu belu šolju. Stavila sam filter za čaj od kamilice i sačekala da se voda zagreje. Sipala sam vodu u šolju kada je bila dovoljno vruća i još jednom sam pogledala sve prozore da li su zatvoreni i proverila da li su ulazna i zadnja vrata zaljučana. Kada sam se uverila da su zaključana uzela sam šolju sa radnog stola i krenula dole. 

Kada sam stala na četvrti stepenik odjednom je nestalo struje. Bio je potpuni mrak. Polako sam sišla niz stepenice i stavila šolju na sto pored laptopa. Pošto u ovoj kući živim ceo svoj život, nije mi bilo teško kretati se po potpunom mraku. Znam da Iskra drži neke mirišljave sveće u sobi, pa sam otišla i upalila ih da bih imala barem malo svetla. Stavila sam sveće, kao i šolju sa čajem na noćno stočić pored kreveta  i uzela telefon.

 Sela sam na krevet i počela da gledam šta ima novo u Kembridžu. Deca i studenti iz Kemridža usvajaju prva mesta na takmičenjima iz raznih oblasti, što nije bilo neuobičajeno za Kembridž. Srednjoškolci se trude da upadnu na Harvard i na Masačusetski institut tehnologija.  Nekoliko ljudi je pogunulo u nesreći na Longfelov mostu. Ništa mi nije privuklo pažnju pa sam odlučila da nastavim da čitam knjigu. Još jednom sam osvežila stranicu na kojoj su bile najnovije vesti iz Kemridža i okruženja. Videla sam da je jedna vest, sa naslovom, MLADIĆ, KOJI JE ZBOG UBISTVA NEKOLIKO LJUDI, KAO I JEDNOG POKUŠAJA UBISTVA, VRAĆA SE U KEMBRIDŽ, DA U LONGRIVER MENTALNOJ INSTITUCIJI PROVEDE OSTATAK ZATVORSKOG ROKA. Ali zašto bi ubica bio zatvoren u mentalnoj instituciji ako je prizano svoje zločine i ako nema nikakvih mentalnih poremećaja, upitala sam samu sebe. Ušla sam na tu stranicu. Pisalo je:

--------------------------------------------------------------------------------

MLADIĆ, KOJI JE ZBOG UBISTVA NEKOLIKO LJUDI, KAO I JEDNOG POKUŠAJA UBISTVA, VRAĆA SE U KEMBRIDŽ, DA U LONGRIVER MENTALNOJ INSTITUCIJI PROVEDE OSTATAK ZATVORSKOG ROKA:

Naime, mladić, KV, koji osudjen na prvostepena ubistva, kao i jedan pokušaj ubistva noći kada je konačno bio uhvaćen i uhapšen, vraća se iz Eli Držanog Zatvora, Nevada, u svoje rodno mesto, ali ne kao zatvorenik već kao mentalni bolesnik.

KV, je zbog ubistva roditelja, sestre, druga, drugarice i njenog dečka, kao i pokušaja ubistva mlade devojke, uhapšen 06.04.2012. KV je rodjen u Kembridžu, ali nije stigao ni da odraste u njemu. Kao sedamnaestogodišnjak je uhapšen i poslat u zatvor za maloletnike u Teksasu, ali nakon što je napunio osamnaest premešten je u jedan od najsurovijih zatvora SAD-a. 

Po njegovim rečima i izjavama policije, KV tvrdi da nije ubio sve te ljude na svoju ruku, već da ga je nešto nateralo na to. Zbog ove izjave, koju je dao Nevadskoj policiji 09.09.2021., KV je poslat na dalja ispitivanja i lečenje u jednu od najboljih mentalnih bolnica, LMI. 

On je iz Nevade, uz pratnju desetak policajaca, u Kembridž krenuo juče,10.10.2021., tako da se očekuje njegov dolazak u LMI tokom noćnih sata, 11.10.2021. 

--------------------------------------------------------------------------------

KV? Zašto mi je to poznato? Sjajno, još da meni zapadne neki takav, pa da se mogu pozdraviti sa zdravim razumom. Nešto mi nije dalo mira. Nekako mi je ova priča poznata. Ubistvo roditelja, sestre, druga i drugarice, kao i njenog dečka? Ne znam. Kao da sam to već negde čula. 

Nešto je lupilo u kupatilu i trglo me iz mojih misli. Uzela sam sveću, pošto mi je telefon bio na 7% baterije. Otišla sam u kupatilo i nisam ništa videla. Pošto u kupatilu imamo jedan prozorčić, kada je zabljesnulo, videlo se skoro celo kupatilo. Nekako mi je bilo neprijatno da stojim sama u mračnom kupatilu. Jako čudni sećaj me je uhvatio. Osetila sam kako mi srce lupa sve brže i brže. Moje čelo je prekrio hladan znoj. Pogledala sam u ogledalo koje je bilo sa moje desne strane. Kada je bljasnulo iza mene je stajao nekakav čovek. Nisam mogla da ga vidim jasno, ali sam primetila da je imao puno tetovaža i njegovo oko, osim što je bilo zelene boje, imalo je nekakvu crnu tacku. Nisam mogla da se pomerim, kao da sam bila paralizovana. Oči su mi bile širom otvorene, ali nakon sledećeg bljeska nije bilo nikoga pored mene. Konačno sam dolazila k sebi i okrenula se, ali opet nije bilo nikoga. Brzim korakom sam otišla u sobu. Pogledala sam na sat i videla tačno vereme, 04:39 ujutru. Ali, kako? Malopre je bilo samo pola deset.

Pozvala sam policiju da mi pregledaju kuću. Nikada nisam volela da ostajem sama kod kuće, barem ne nakon što me je bivši dečko napao i umalo ubio. Policija je došla, nisam morala da čekam dugo. Pregledali su celu kuću, kao i zadnje dvorište i oko kuće, ali nisu našli nikoga. Sada sam bila na miru. Sigurno mi se samo učinilo. Ali zašto mi je to lice bilo toliko poznato? Kao da sam tog čoveka već poznavala. 

Jako sam se čudno osećala. Nisam bila umorna, a već je bilo jutro i uskoro moram na posao. Htela sam da odnesem čaj u kuhinju pošto se već sigurno ohladio. Kada sam uzela šolju, trgnula sam se. Bila je vruća, kao da nije stajala skoro šest sati.