Naše Male Mračne Tajne

Deo XXXIII

Imala sam toliko toga da kažem Kodiju, ali nisam smela zbog čuvara ispred vrata. Izašla sam napolje i stala pored čuvara. 
" Doktorko Kejmbel, ne bi trebalo da ostavljate pacijenta samog. "
" Ma ne brinite, ja odmah ulazim. Htela sam da vam kažem da će se ovej razgovor odužiti. Možete da odete da popijete kafu, ili da jedete. Ja ću vas pozvati kada završim. "
" Ne dolazi u obzir, doktorko. "
" Slušajte, on je moj pacijent, ako mu ne pokažem da može da mi veruje, nikada ga neću izlečiti. "
" Radite šta god hoćete. Ja se odavde ne pomeram. "
" Samo ovaj put, molim vas. Toliko sam blizu da izvučem istinu iz njega, a vaše prisustvo mi to otežava. "
" Budite srećni što nisam unutra. "
" Slušajte me! Ovo je važno! A vi možete da budete od velike pomoći. "
" Vraćam se za deset minuta, ništa duže. "
" Hvala vam. "
Polako je otišao prema liftu. Nisam ni sama znala kako sam ga nagovorila da ode, ali sam ga nagovorila. Još jednom sam pogledala u levu i desnu stranu kako bih se uverila da nema nikoga.

Ušla sam u kancelariju i zatvorila vrata za sobom. Ispred mene je stajao Kodi. Stavio je ruke na vrata, kako ne bih mogla proći. Podigla sam glavu i gledala pravo u njegove oči. Sijale su poput sjajnih zvezda. Približio se još malo prema meni. Osetila sam njegove idahe na mom licu. 
" Dakle, da ti pružim neku utehu, " tiho je šapnuo u moje uho. Njego glava se spustila za još nekoliko milimetara, a njego usne su se našle na mom vratu. Kada sam osetila njegove meke usne na mojoj koži, duboko sam udahnula. Stavila sam ruke na njegov vrat, a on je svoje stavio na moj struk. Prestao je sa nežnim poljupcima. Pogledao me je ravno u oči, a njegov pogled je usmerio na moje usne, pa onda opet u moje oči. To je bio njegov način da mi kaže da ga poljubim.

Naše usne su se spojile. Premestio je ruke sa struka na moje obraze. Nežni poljupci su se vremenom pretvorili u agresivne poljupce. Podigao me je, svoje noge sam stavila oko njegovog sruka. Njegove ruke su nežno dodirivale moje butine. Kada nam je ponestalo daha, prestali smo na nekoliko momenata. Nije se odvajao od mene. Njegovo čelo je dodirivalo moje, kao i naši nosevi. Oboje smo uzeli malo vazduha, a onda smo nastavili sa poljupcima. Seo je na kauč, i polako mi je skinuo mantil, kao i moje naočare. Pomogla sam mu da skine majicu. Njegovo telo je bilo išarano tetovažama. On je meni skinuo majicu i njegovi poljupci su se spustili malo niže, pa niže i sada su se njegove usne nalazile na mojim grudima. 

Bacio me je na kauč i skinuo mi je farmerke. Nežno me je ljubio po stomaku. Miris vanile je ovu atmosferu činio još boljom, a mesečina je bila jedino svetlo u sobi. Kada sam shvatila da nećemo stati sa poljupcima, stavila sam ruke na njegove obraze i usmerila njegov pogleda u mene. 
" Stvarno hoćeš da nastavimo sa ovim? "
" Kao da ti nećeš, " odgovorio je kroz smeh. Nasmejala sam se i placem sam okrznula meku konturu njegovih usana. 
Svoj prst je provukao duž moje grudne kosti. Moja koža se naježila na njegov mek i nežan dodir. Naši uzdasi su popunjavali celu prostoriju. Toliko emocija u samo dva bića. Od prijatnog i zadovoljavajućeg osećaja sam svojim noktima ostavljala crvene linije na njegovim ledjima. Nadala sam se da se ovo neće završiti, ali nisam mogla da dozvolim da nas neko uhvati. Tela su nam bila pokrivena znojem, a uzdasi su bili sve glasniji i glasniji. Kodi je mislio da sam preglasna, pa mi je stavio ruku na usta. Pogledala sam ga nekim zlim pogledom, a on se nasmejao i sklonio ruku sa njim. Sada je njegova ruka nežno stezala moj vrat, zatvorila sam oči kako bih uživala u ovo trenutku. Osetila sam neku napetost, moje srce je udaralo 200 na sat, a osećaj zadovoljstva je popunjavao moje telo. 

Čak i najlepše stvari moraju da se završe. Napetost je polako napuštala naša tela. Ispred sebe sam samo videla dečka kog sam upoznala i u kog sam se zaljubila kao srednjoškolka sa petnaest godina. Umor je zavladao mojim telom, ali nisam smela sebi da dopustim da zaspim. Moje telo su obgrlile njegove snažne ruke. Nisam htela da ustajem, ali morala sam da obučem odeću, kao i on. Mrzovoljno smo se obukli, mislili da to nije jedini i poslednji put našeg zajedničkog zadovoljstva. 

Na vreme smo se obukli. Neko je pokucao na vrata, a ja sam u tom momentu stavljala mantil. Onaj čuvar je ušao unutra. 
" Koliko još dugo imate razgovor? Ne znam koliko dugo mogu još da ga ostavim ovde. "
" Uskoro smo gotovi. " 
U tom trenutku sam shvatila da nismo ni razgovarali o onome što smo imali da razgovaramo. Čuvar je izašao, a u kancelariji smo ostali samo nas dvoje, ponovo. 

" Slušaj me sad pažljivo, Kodi, " rekla sam ozbiljnim i tihim tonom.
" Ne znam koliko dugo mogu da slušam, a da te ne poljubim opet. "
" Kontroliši se! Ovo je sad ozbiljno. " Pružila sam mu njegovu karticu, on ju je samo pogledao, ali nije hteo da je uzme. " Uzmi je, trebaće ti. "
" Ne, ne. Mislim da moramo da prestanemo sa tim. Ja sam u redu, ne treba mi pomoć. "
" Ne verujem ti. Samo uzmi ovo. Anita će ti doneti odeću koju ćeš da obučeš odmah ujutru. Ne zaboravi da staviš masku, reći ćemo da imamo hitan slučaj i da moramo u operacionu salu. "
" Stvarno misliš da će nam poverovati? "
" Ma neće nas ni pitati. Samo da imamo smišljeni izgovor. Nakon toga, idemo iza bolnice, tamo se nalazimo sa sveštenikom. Vraćamo te odmah nakon razgovora. Niko neće ni primetiti da te nema. Ako neko pita, bio si kod mene na razgovoru. Jesi razumeo sve ili da ti ponavljam? "
" Razumeo sam. "
" Kodi, ovo je vrlo važno. Ako nas uhvate, ja letim odvde, a ti ćeš sigurno dobiti novog doktora, ili u najgorem slučaju, šalju te nazat u Nevadu. "
" Kažem ti da sam razumeo. "
" Dobro, dobro. Sad moraš da ideš. I uzmi ovu karticu, pazi da ti je ne nadju. "
Pogledao je u karticu. " Doktor Viliam Smit, vrlo kreativno. " Rekao je kroz smeh.
" Samo pazi na tu karticu. To ti je jedini način da izadješ. "
Klimuo je glavom. Pozvala sam čuvara, i otišli su nazat na šesti sprat. 

Nisam mogla da ne prikrijem moj osmeh koji je bio posledica tako lepog vremena sa Kodije, kao i plan koji će sigurno da uspe.