Bijeli očnjak ( White Fang )

Chapter 12

Čula sam šuškanje,lagano sam se okretala da vidim od kuda dolazi to šuškanje,čula sam nećije korake ,a onda sam se iznenada okrenula –Buu- čulo se,vrisnula sam i pala u iza sa stjene zano dišući,jako prodoran smjeh je dolazio sa vrha stjene,a onda sam vidjela očnjaka –Idiote- viknula sam nekako ustajući,probala sam uhvatit što više svježeg zraka i smirit otkucaje srca koji su bili preko sto u minuti,sišao je došao do mene –Šta se bojiš tolko pa to je samo običan jelen- nastavio se smijat –Zašto mi nisi pomogao? Odi kvragu- rekla sam bijesno i prošla pored njega –Hey,a kako ti misliš naučit lovit,ak se bojiš hrane- okrenuo se zamnom govoreći povišenim tonom –Naučit ću već nekako ne brini – odgovorila sam i nastavila dalje hodat –Mene je jelen probo rogovima pa sam još živ vidiš? A nisam imao moć zacjeljivanja – rekao je i okrenuo se na drugu stranu hodajući,stala sam i uzdahnula,okrenula sam se i nije ga više bilo,otišao je..možda ima pravo,a možda nikada neću loviti,vratila sam se prema mjestu di sam napala onu srnu,nikoga nije bilo na toj livadici,samo je malo dalje lezala ona srna,razmišljala sam dal da ju uzmem ili ostavim,otišla sam pažljivo na ,podigla je sa trave i krenula vuć prema čoporu,došla sam prema tamo,svi su dotrčali do mene,Elsa je došla i pogledala me –Ti si ju ulovila?? Di je Bijeli očnjak?- upitala je gledajući u mene –Ja sam i ne znam..-rekla sam joj,prvo su ona i Alfa pojeli koliko su htjeli,pa sam ja pojela komad mesa,jer mi nije bilo baš do jela,a ostalo sam ostavila ostalim vukovima,otišla sam u špilju i legla na pod,gledala sam u pod i onda zaspala,znam podne je,ali nisam imala šta drugo radit..predvečer sam se probudila još ga nije bilo,izašla sam iz špilje i pogledala uokolo,bilo je par vukova vani i to je to,otišla sam do Elsine špilje,ali nije je bilo,sigurno je otišla u lov,otišla sam zatim prema Davidovoj špilji,crnog vuka nije bilo tamo,a David je spavao,došla sam do njega i potapšala ga šapom,pogledao me je ,zatim se ustao,protegao i sjeo –Šta je bilo princezo?-zjevnuo je,spustila sam glavu –Jesi vidjeo možda Bijelog očnjaka? Imali smo male nesuglasice i nema ga više-rekla sam pomalo tužno,gledao me je –Zašto ga toliko voliš?- upitao me i podigao lagano obrve,pogledala sam ga –Zato što mi je kao obitelj,eto uz tebe se ne osječam sigurno makar znam da sta god da se dogodi mogao bi se obranit i jaci si i iskusniji od mene ,ali uz njega se osječam sigurno,a nema ga već pola dana,strah me .. – rekla sam nastavljajući ga gledati,namrštio se –Jbg to je zato što ste isti,ali moraš i drugima ukazat povjerenje- pogledao me je u oči i osmjehnuo se –Ja ti nisam ništa krivo napravio i stvarno mi se sviđaš kao vućica,nisi kao ostale,arogantna i laka –nastavio je pricat ,osmjehnula sam se i šapom ga po glavi pomazila,nastavio se smješkat –Am moram ići u svoju špilju,bilo mi je ljepo pričat-osmjehnula sam se i izašla,natrag je legao,otišla sam prema svojoj špilji i ugledala zeca,too večera,lagano sam mu se prišuljala,tada me skužio i počeo skakutat,skočila sam na njega i ugrizla sam ga i zatim odnesla ga u špilju,legla sam na pod i svojim očnjacima trgala komadiće mesa uklanjajući krzno,pojela sam ga i zatim se lagano krenula čistit ližući si šape prvo,čula sam kad je elsa došla sa pljenom,nisam se obazirala na hranu,nego sam se nastavila čistit,zatim sam legla na pod i ispružila se kolko sam duga i široka,izdahnula sam i zatvorila oči,neko vrjeme sam spavala,a onda sam osjetila nečiju toplinu pored sebe,otvorila sam oći i ugledala ga –Hey- rekao je i osmjehnuo se,okrenula sam se na drugu stranu i zatvorila oči –Princezo? –osjetila sam njegov topli dah na svojem vratu,nisam odgovarala,ustao se i došao do moje druge strane,legao i stavio svoju njušku ispred moje –Oprosti što sam otišao,znam da sam ti rekao da se danas samo mi zabavljamo- gledao me je u oči dok je govorio,uzdahnula sam –Nema veze- odbrusila sam i zatvorila uši,osjetila sam kako se odmaknuo,ustao i otišao,istina bilo mi je malo krivo što sam mu odbrusila,ali ne mogu stalno padat na njegov šarm..

Probudila sam se ujutro,nije ga bilo,ustala sam se i protegla šape,zatim je uletio u špilju –Dobro jutro- nosio je par zečeva u ustima,spustio ih je pred mene,lagano sam se osmjehnula,a onda se sjetila da se ljutim na njega,gurnuo mi je njuškom tri zeca,udaljio se od mene i sjeo,sjela sam i gledala u njih –Hvala- uzdahnula sam ,klimnuo je glavom i krenula sam jest,gledao je prema vani,puhao je vjetar noseći lišće i podižući ga u zrak,pojela sam zećeve i otišla do njega i sjela –Počinje hladno bit- uzdahnula sam,klimnuo je glavom –Snjeg ce ubrzo- rekao je,pogledala sam ga –A šta sa čoporom?- upitala sam ga –Snaći čemo se..hrane ce biti jako malo,a ii morat čemo se seliti prema drugom mjestu- pogledala sam u pod –Dalje od moje šume?- klimnuo je –Na zapad.. -