Bijeli očnjak ( White Fang )

Chapter 31

Mrak se već spustio,a ona nikako da se probudi,imat cemo problem ako se ne probudi do ponoći i ne preobrazi..ćuo sam nećije korake prema špilji naravno ljudske,ugledao sam Davida –Još se nije probudila?? – pogledao me je upitnu,odmahnuo sam glavom za ne –Alfa te traži,trebao si još popodne ici u lov poslje svega,a nisi nego je Elsa opet..moraš ići..znaš da če se naljutit- gledao me je,uzdahnuo sam –Ne mogu je ostavit ovdje samu- sjeo je do mene –Pripazit cu je..msm valjda mi toliko vjeruješ- namrštio se,lagano sam se osmjehnuo i lagano se podigao,ostavljajući njemu na čuvanje –Vjerujem- potapšao sam ga po ramenu i izašao van iz spilje,zaputio sam se u šumu pretvarajući se u vuka,još otprilike dva sata je do ponoći,samo se nadam da će se probuditi..trčao sam skroz šumu na livadu da bi našao hranu,ali nisam se mogao usredotočiti jednostavno iako znam da ako ne donesem večeru čopor će gladan otič spavat a to mi nije bilo u interesu..

Lea P.O.V

Osječala sam gadnu glavobolju i nekako ko da mi mozak nije davao toliko snage da otvorim oći,jednostavno ko da nisam mogla ih otvoriti oko sat vremena,Liam je sigurno zabrinut,što se nebi moglo i za ostale reći,osim možda za Davida i Elsu..

Osječala sam da ležim na nećem mekanom,am sigurno Liamu u krilu,lagano sam otvarala oći,vid mi se mutio i morala sam par puta trepnut da bi mi bio jasan,a onda se opet zamutio,bilo je sve mraćno,samo malo svjetlosti je izvirivalo..ili sam ja postala sljepa ili je bio mrkli mrak vani –Lea?? Lea jesi dobro??- lagano sam se probala ustat,tako da me glava ne zaboli još jace,netko mi je pokušavao pomoć ustat,po glasu sam skužila da nije Liam –David jesi to ti?- upitala sam polako i tiho –Ja sam,ne brini- rekao mi je i pomogao da ustanem –Gdje je Liam? Zašto nije tu??- pogledala sam ga dok se bol u glavi smanjivala polagano –Am Liam je..- čula sam zabrinutost u glasu i prekinula sam ga –Nije..živ je.. – rekla sam,pogledala sam ga,imao je začuđen pogled –A da me ne prekidaš onda bi saznala da je živ- rekao je to pomalo iznervirano i ozbiljno,znam da mrzi kad ga netko u nečemu prekida,ali ta misao mi je pronašla put u glavi i morala sam ju izreći.. –U lovu je,Alfa je ljut na njega,jer je zbog tebe odgodio popodnevni lov i ručak za nas- odahnula sam –Kolko sam spavala? – namrštio se –Oko pet ili šest sati sigurno,znam da je sjedio tu sa tobom skoro cijelu vječnost- zagrlila sam ga –Uh nećeš vjerovat kako sam se prepala da mu se nije nešto dogodilo..- lagano se osmjehnulo –Nije,osim par rana i ogrebotina,ali je smanjio broj članova suprotnog čopora – pogledala sam ga upitno –Kako misliš smanjio? I kakve rane?? Jel dobro?? – ustao se i pružio mi ruku da se skroz ustanem i stanem na noge,lagano mi se zavrtilo na početku,ali je brzo prošlo –Pa rane su mu dobro,Elsa ga je pregledala i očistila mu ih,ali će imat ožiljak na licu od kanđi,ali ništa strašno i da smanjio ih je za četvero,zapravo dvojicu je ubio ili troje i dvoje paralizirao,tkd ne brini dečko ti je u savršenoj formi – odahnula sam čuvši to,ali nije mi bilo svejedno..iako mi je jako drago da je živ,nisam htjela da nastrada,a to mu se dogodilo zbog mene..da sam više pazila na okolinu oko sebe i prokužila sta se događa,pretvorila bi se u vuka i izbjegla bolan udarac..

Izašli sam van špilje i svi su doslovno buljili u mene kao da sam duh koji je oživio iz mrtvih,lagano sam se osmjehnula,krećuči se odmah uz Davida nebi li se bar malo osječala sigurnijom i skrivenijom od pogleda,Alfa nas je ugledao i izvio usnu u kratki osmjeh koji je brzo nestao –Pa drago nam je da si živa i da si se probudila prije ponoći- pokazao je na nebo koje je titralo od blještajućih zvjezda sa mjesecom skoro na vrhu,ali mladim mjesecom to jest samo sa četvertinom njega,klimnula sam,okrenula sam se i krenula prema špilji natrag kad sam ugledala bijelog vuka ispred sebe sa jelenom ispred svojih šapa...

-Pls vote i otsavite komentar <3