Bijeli očnjak ( White Fang )

Chapter 7

On nije htjeo da idem,ali ako hoću biti mirna u čoporu moram to napraviti,zatim sam krenula van šume,Bijeli očnjak je zamnom,hodala sam polako i pažljivo prema parku ,tamo su oni bili,došla sam skroz blizu njih,a onda se desilo neočekivano Mia me vidjela i počela vrištat,zatim se i David okrenuo i vidio nas,stavio je Mi-i ruku na usta i gledao nas u ćudu,nepomićno stoječi,prišla sam mu i stavila glavu kod njegove ruke,mazeći se o nju,lagano se trgnuo iz šoka i gledao me je puštajući MI-I ruku sa usta,nije nastavila vrištati,ali se malo udaljila –Nečeš me pojesti?-izustio je nekako,vidjela sam na licu da ga je strah,samo sam ga sa njuškom doticala mazeći se o njega,Mia je krenula prema nama ,a onda se začulo odjednom –Vukovi- netko je vikao,naglo sam se okrenula i pobjegli smo u šumu,nastavili smo bježat do onog jezera,tamo smo stali,gledao me je u nevjerici –Jesi sad mirna? Ili da se vratimo pa da nas upucaju?? –rekao je pomalo sarkastično,lagano sam se pomazila o njega poliznuvši ga pored njuške –Hvala-nasmijala sam se i krenula piti vode,gledao me iznenađeno –Ti si tako drugačija od ostalih vućica- naglo sam se okrenula –Zašto je to loše??- upitala sam ga –Nisam rekao da je loše-nasmijao se i krenuo prema čoporu,uzdahnula sam i krenula za njim,on je otišao dalje prema Elsi,a ja sam ostala kraj špilje,zašto mu je ona toliko važna..da je bar stalno samnom,legla sam na lišće,vidjela sam Davida kako dolazi do mene –Srebrni neda mi se sada tvoje šale slušat-pomislila sam,nasmijao se –Oke nema šala haha,nego di vi to stalno idete?-legao je do mene –Ne tiće te se,imaš svog novaka-rekla sam tako da zvuci da me briga za njega,bubnuo me šapom –Ne okreći temu,mogao bi mu reć da ti se sviđa- nasmijao se –Nečeš jel si onda gotov,nahuškat ću njega da te ugrize- rekla sam pomalo prjeteći,na šta je on sam frknuo –Ja bi rađe da me ti,nekako si mi privlačnija-pomazio se o moje krzno –Imaš ostale novakinje,njih vrebaj i zavodi,sry dečko al mi nismo ista vrsta-rekla sam samouvjereno –Vidiš ja sam princeza,a ti si na drugu stranu žabac –nastavila sam smijući se –Ali princeza uvjek poljubi žapca,pa on postane princ zar ne? Šta će ti on? On je obični lovac,služi nam da bi nabavljao hranu ništa više- nasmijao se i približio njušku mojoj,zarežala sam i svi su me pogledali,uključujući i njega,lupila sam ga šapom po njušci i ustala se –Nije-zarežala sam još jaće pokaživajući očnjake,Bijeli očnjak je došao do nas –Srebrni vuće odstupi i ostavi ju na miru- rekao je ozbiljnim glasom,David ga je pogledao i zarežao –Nije tvoje pravo da išta govoriš u njeno ime-nastavio je režati,a onda sam prvi put vidjela Bijelog očnjaka ovakvog,zauzeo je visoki stav,režeći na njega i pokazivajući svoje bijele velike očnjake,krenuli su se grist i borit međusobno,pokušavajući ih razdvojit Srebrni vuk me je sa šapom na kojoj su bile velike kanđe udario po njušci,osjetila sam ko da me nešto oštro porezalo,zacvilila sam i pobjegla u šumu,negledajući kuda idem spotakla sam se o granu i skotrljala se niz šumu par metara,ustala sam se protresla glavu i krenula dalje,krasno sad me i prednja šapa boli,zapiklo mi se nešto u nju,vidjela sam onu žutu livadu di smo se bili odmarali,već je padala noć,legla sam tamo i iz šape isćupala komad drveta što mi se bio zapikao,polizala sam ju i bol je u šapi nestala,ali nisam mogla jezikom do ogrebotine na njušći,a peklo me je,probavala sam šapom da vidim jel mi možda krv ide,sve je bilo uredu ovako,ali mi je to smetalo jako,iritiralo mi je njušku,par puta sam kihnula,zatim sam se dosjetila,ako poližem šapu i pređem preko njuške možda prođe,ali ništa,..stavila sam glavu na pod i gledala u zuto cvijeće ispred mene,ćula sam nečije korake,podigla sam glavu i ugledala Bijelog očnjaka,došao je do mene,legao i polizao mi njušku par puta –Boli jako?- upitao me je,vidjelo se na njemu da se brine,spustila sam glavu na šape opet i pokušala ga ignorirat dok me cvjeće škakljalo po nosu i izazivalo kihanje,pogledala sam u njega –Zašto si došao?- podigla sam glavu –Zabrinuo sam se..-rekao je u mislima,vidjela sam da mu je krzno krvavo kod vrata,približila sam mu se tražeći gdje mu je ogrebotina ili rana,ćim sam ju ugledala,krenula sam lizat,lagano se odmicao,dok sam se ja primicala njemu, na kraju je izgubio ravnotežu i pao na bok,lagano sam se nasmijala obližujući se –To ti je tako kad ne miruješ – rekla sam mu u mislima,gledao je u mene sa svojim sjajno plavim oćima –Hvala- odgovorio je kad mu je rana zarasla,zatim se vratio u prvobitni položaj,stavila sam glavu uz njegovo rame i naslonila se zatvarajući oći..

Probudila sam se i ugledala ga kraj sebe kako spava,lagano sam se ustala i protegnula šape,a zatim sam malo dalje od sebe ugledala dva zeca kako jedu travu,lagano sam se spustila i tiho se šuljala prema njima,a onda sam ih zaskočila i doručak je bio gotov,ponosno sam se vratila sa dva zeca u zubima, sjela ispred njega i ispustila zečeve,probudio se par trenutaka kasnije i protegao,sjeo je i pogledao me-Dobar tek- rekla sam u mislima, uzela svog zeca i krenula jest,legao je i krenuo jest svog zeca,pojela sam ga i nasmijala se –Sry al ne znam još lovit velike životinje-rekla sam i ustala se,ustao se zamnom i polizao me po onoj ogrebotini na nosu –Brzo ce zarast ne brini- osmjehnuo se i krenuo natrag prema čoporu,ostala sam stajat na mjestu,stao je i vratio se –Neće ti više dosađivat ne brini,ajde –opet je krenuo naprjed laganim korakom,sljedila sam ga,ovi dani su postajali sve hladniji iako se sunce još malo pokazivalo...gledala sam oko sebe pažljivo ipak se još nisam osječala potpuno sigurno ovdje u šumi..

Došli smo pred čopor taman su ostali krenuli jest doručak,pridružili smo im se dok su me ostali čudno gledali i komentirali nešto,pogledala sam Bijelog očnjaka i otišla u špilju,bilo mi je neprijatno jest pored svih njih koji su me gledali onako,iako sam ostavila svoj dio hrane tamo još ne pojeden skroz bar nisam više morala slušat njihove komentare,jednom će me netko trebat od njih da mu pomognem,a ja ću samo odmahnut glavom i otići.. 

-Kako vam se sviđa dio??

-Vote i kom.. Pls :)