Bijeli očnjak ( White Fang )

Chapter 17

Prespavao je cijeli dan i cijelu noć..

Probudila sam se ujutro rano u zoru,ustala sam se i protegla,laganim koracima sam krenula prema izlazu iz špilje provirujući van,bilo je hladno,oko nule,izašla sam van iz špilje i šapama stala na tvrdo zaleđeno tlo,mraz je pokrivao tlo,a lišće se sjajilo dok ga je blago sunce osijavalo ipak je dvanaesti mjesec,nije to bilo ništa čudno,pogledala sam oko sebi još su svi bili u duboku snu,ćuo se sami glagi cvrkut vrabaca što su skakali po granama hrasta,krenula sam prema šumi,njušeći zrak i udišući ovu svježinu koja baš nije bila pogodna za moja pluća,zakašljala sam se lagano i krenula dalje,još malo pa čemo se morat selit na zapad,a to znaći prelaziti ljudsku cestu punu auti,da bi prešli na drugu stranu,u potrazi za jelenima i sobovima,da sigurno se pitate kakvi sad sobovi,ali mi idemo jako daleko od ovog mjesta prema velikim ravnicama i pašnjacima,morat čemo proči iscrpljujuči put da dođemo na mjesto di moj čopor provodi vrjeme pet mjeseci,a onda cemo ostat tamo valjda..ne znam..

Dosta razmišljanja,vrjeme je za lov,zamjenila sam Očnjakovo mjesto kada je lov u pitanju bar dok ne ozdravi skroz,mislila sam da imam malo jače moći od kojih ce odmah ozdravit,ali ipak sam skužila da nikome ne mogu pomoći oko strgaih i napuknutih kosti ili opčenito djelova tjela...stala sam i ponjušila zrak,too krdo u pokretu,sigurno se sele,ali ulovit ću doručak prije nego što pobjegnu,inaće čemo svi skapavat od gladi,krenula sam trčat šumom za zvukom i mirisom srna,iskočila sam na veliku livadu,moja prednost je bila to što je trava bila visoka,pa sam se mogla lako prikrast pljenu,ugledala sam ih u pokretu kako se kreču livadom,ali imala sam problem jedan,onaj jelen..još je živ,moram nekako ulovit srnu,a da ne nastradam,bilo je teže kad su u pokretu,pa sam tražila sporije ženske,lanad nisam voljela lovit,iako mi je to prirodna hrana izgledalo je tako malo i slatko,ugledala sam jednu srnu da je stala kako bi pojela malo hrane,lagano sam se spustila i na jastučićima hodala prema njoj u nadi da me neće skužit,a onda sam vidjela jelena kako gleda uokolo,spustila sam se skroz u travu,čekajući da skrene pogled,a onda sranje,krenula je u trk,vjetar što je polako šuštao u travi ju je uplašio..sada ako je ne ulovim potrošila sam snagu i ostala gladna ,a to je loše,odlučila sam se za iznenadni napad sa strane,krenula sam napravit lagani polukrug da bi došla toj zadnji sa strane.

Uspjela sam,a onda se pripremila za iznenadan napad,bila sam jako daleko vec od čopora,trebat če mi čitava vječnost da se vratim,iskočila sam iz trave,potrčala za njima i skočila na onu srnu,ali jelen me ugledao i krenuo prem meni,imala sam malo vremena,zabila sam joj očnjake u vrat i zagrizla najače sto sam mogla pokušavajući joj vrat slomit,jelen je prema meni trčao spuštenim rogovima,bilo je krjeme da ju pustim i molit se da ce uginut,sa kanđama sam joj zaderala kožu na prednjim nogama i odskočila sa nje gurnući ju,lagano je teturala po polju,najbolje bi mi bilo da sad pobjegnem ako ne želim završtiti ko Očnjak,pošto su ostali lovci lovili samo zečeve,fazane i pokoje lane,niko se nikad nije usudio napasti jelena osim očnjaka jedamput,pobjegla sam u šumu trčeći kroz nju i prateči kretnje krda,jelen me je ostavio i produžio dalje,lagano sam usporavala čekajući da odu.. zatim sam sišla na čistinu tražeći onu srnu,bezuspješno naravno,okrenula sam se i krenula po livadi,a onda sam začula nešto,nekakvo šuškanje u travi pored šume,oprezno sam krenula tamo šuljajući se,čula sam slabe otkucaje srca,došla sam do tamo i ugledala ju,bila je još živa,ležala je na travi boreći se da ustane,ali sad bi bilo šteta da ju ostavim,a mogu je pojesti,ugrizla sam ju za vrat još jednom i držala ju dok nije prestala disat,a onda sam ju krenula vuć lagano u šumu,na livadi nije sigurno,ako me vidi netko pokušat ce mi uzet teško ulovljeni doručak,pažljivo sam ju vukla po zaleđenom tlu,gledajući oko sebe da nema nekog,oblaci su lagano zaklanjali sunce,ubrzala sam korak pokušavajući je ješto brže odvući do čopora,ali ispadala mi je stalno,zarila sam očnjake dublje u njen vrat i tako ju vukla,več sam mogla čuti misli od članova čopora,Očnjak je bio vani,izašao je iz špilje uhh čut če me kad dođem,svi su primjetili da me nema,ali doslovno svi,Srebrni vuk je hodao u krug,a Elsa je razmišljala o tome zašto me nema i gdje sam,a neki su samo razmišljali gdje im je doručak,Alfa je znao da nema hrane više dovoljno da se prehranimo i da trebamo što prije krenut,čim sam ih ugledala izdahnula sam,dovukla sam srnu skroz na sredinu ispred svih i pogledala u Alfu,klimnuo je,ispustila sam ju i otrgnula komad mesa na trbuhu.

Primila sam ga zubima i odnjela sam ga Bijelom očnjaku,lagano sam ga spustila i napravila par koraka unazad,pogledao me je ponosno –Hvala- rekao je,klimnula sam,krenuo je jest – A ti?- podigao je njušku –Am ja nisam gladna..- rekla sam,naravno da sam lagala,ali njemu je potrebnija hrana sada nego meni da ojača,ja ču se zadovoljit zecom,pošto su fazani odletjeli,samo što sam ga trebala ulovit..a bilo ih je jako teško nači sada pred zimu,morat cu na kraju jest bobice i to puno njih.. ili kosti.. naravno ako ostane nešto,krenula sam opet u šumu,njuškala sam okolo i nisam ništa osjetila ,nikakav miris,krenula sam dalje hodat,u potrazi za necim jestivim,a onda sam cula nešto u grmlju,lagano sam zarežala i krenula prema tamo,osjetila sam neobičan miris,nisam ga do sad srela,došla sam do grma i ugledala lisicu,to do sad nisam vidjela u ovoj šumi,možda je to neki znak..jela je zeca,kako ga je samo ulovila..zarežala sam na nju u pokušaju da pobjegne,ali umjesto toga me je ugrizla,jauknula sam i odmakla se u stranu,i spuštene glave krenula dalje,zastala sam samo na trenutak da poližem ozljeđenu šapu,valjda nije bijesna,nadam se,ugledala sam par zečeva malo dalje od mene kako skakuću,razveselila sam se i krenula na njih,čuli su me i počeli brže skakat,dva su uskočila u rupu,a jedan je dalje nastavio skakutat,skočila sam na njega i ugrizla ga,prodrmala sam ga malo i čekala da ugine,a onda sam ga pojela,utažio je glad malo..

Vratila sam se u čopor i otišla u špilju,Bijeli očnjak je već ležao tamo,sjela sam do njega i lizala si šapu –Jesi dobro?- pogledao me je -Ugrizla me lisica- rekla sam namrgođeno,podigao je uši naglo i krenuo ustat,pogledala sam ga –Šta je? – upitala sam ga –Moramo ići Alfi reć,ove godine su ranije počele dolaziti..- uzdahnuo je pomalo zabrinuto –Idem ja ne napreži se- rekla sam i krenula van...