Bijeli očnjak ( White Fang )

Chapter 16

Vidjela sam da netko dolazi,al je bio u sjeni –Ja sam ne brini – vidjela sam Bijelog očnjaka kako šepajući dolazi do mene,potrčala sam prema njemu i pomazila se o njega –Ozljeđen si.. –pogledala sam ga zabrninuto,ništa nije govorio dalje,hodala sam pored njega,svi su gledali u nas ili bolje rečeno napadno gledali,odvela sam ga u špilju,izašla van i viknula na njih da jedu,svi su se vratili hrani,došla je Elsa do špilje –Mogu sama –rekla sam uzrujano,izašla je i otišla uzdahnula sam gledajući ga,ležao je na podu teško dišući –Krvaris na trbuhu..- gledala sam ga,pogledao me je –Smiri se dobro sam- rekao je ležeći,legla sam do njega i počela mu lizat ranu na trbuhu,njegova mekana bijela dlaka je sada bila umrljala krvlju..

Liam P.o.v

Htjela mi je pomoći,ali nisam htjeo da se na ikoji naćin ozljedi ili da se povrjedi,rekao sam joj da odnese hranu čoporu,da ču odmah doći,okljevala je,ali me je poslušala..lagao sam..nisam znao dal ču preživjeti ovo uopče,gledao sam hoće li sigurno otići,trenutak nepažnje i probio mi je kožu svojim rogovim,jedva sam suzdržao bol,zadnjim snagama sam kanđe zario u njegov vrat probijajući mu kožu,odbacio me je dalje i pobjegao,nekoliko sekundi mi se sve mutilo pred očima,ustao sam i lagano krenuo prema čoporu,nisam mogao stati na prednju nogu,a još me je i rana na trbuhu dodatno usporavala,što sam se sve više približavao,čuo sam njene misli,bila je jako zabrinuta i uplašena,krivila je sebe što me je poslušala i otišla,došao sam već nadomak mjesta di je čopor stajući u sjeni drveta da se odmorim,krenula je lagano prema meni,pitajući se ko je tamo i nadajući se da sam ja.. –Ja sam- rekao sam ,da se malo umiri,dotrčala je do mene i krenuli smo prema špilji,djelovala je jako zabrinuto,došli smo zajedno do špilje,svi su naravno gledali u nas,ulovimo i donesemo im hrane i onda još dobimo neprijatne poglede..

Ušao sam u špilju,nisam mogao više izdržat samo sam se srušio na pod teško dišući,bila je uzrujana jako,cak i pomalo agresivna,nije htjela da me itko dotakne niti da mi smeta,došla je do mene i gledala me tužnim pogledom par sekundi –Krvariš na trbuhu- gledala me je,pogledao sam u njene zamućeno plave oći napunjene suzama –Smiri se..dobro sam- rekao sam da bi ju utješio barem malo,iako je bilo gore nego što sam mislio,strašno me je boljelo i na par trenutaka mi se zamaglilo pred oćima,legla je do mene i svojom njuškom lagano prešla po dlaci da nađe ranu iz koje je teklo puno krvi,počela ju je lizati,iskreno mislio sam da ona ima moć zacjeljivanja manjih ogrebotina i površnih rana,ali imala je ona puno više od toga,osječao sam kako mi se rana na trbuhu steže,prestao sam krvariti,ali sam još uvjek teško disao,odjednom sam osjetio neugodno peckanje na trbuhu i nakon par minuta rana se skroz zatvorila,počeo sam kontrolirat disanje,vračalo se u normalu sa pokojim zastojem i dalje me je sve boljelo i nisam mogao da ustanem,ali sam se osječao puno bolje,oći su mi se polako sklapale od umora,osjetio sam da je prestala,gledao sam ju dok mi se oći nisu zaklopile..

Leah P.o.v

Stiskao je lagano oći i vidjelo se da ga je boljelo dok mu je rana zarasčivala,ali morala sam nastavit do kraja dok mu se skroz ne zatvori,odahnula sam kad je počeo normalnije disat,gledao me je večinu vremena,nije uopče bio uplašen,nije mu se vidio niti strah,niti tuga na licu samo bol konbinirana sa olakšanjem,počeo je da zatvara lagano oći,sigurno ga je ovo sve izmorilo..znam da bi trebals ostat sa njim,ali izgubio je puno krvi što znači da je trebao opet puno hrane i vode da to nadomjesti,izašla sam iz špilje i potražila onog dečka šta spava u našoj špilji i dovela ga pred špilju da ga čuva i nikome ne dopušta ulaz unutra dok mene nema,da slobodno svakog napadne ko zeli uć,potvrdio mi je da če ga pazit i onda sam bila sigurna da mogu otić u lov,kretala sam se jako brzo onjuškujući zrak,nisam mogla nanjušiti krdo niti bar jednu srnu,bila sam razočarana jako,ulovila sam par zeceva i dva fazana što su se skrivali u visokoj travi blizu kraja šume na jednoj livadi,znam da nije puno,ali povratit će bar dio snage,uzela sam u zube i krenula prema čoporu što sam brze mogla,ulov me usporavao i dekoncentrirao dok sam trčala,ali sam pokušala zadržat smjer kojim idem, došla sam nadomak čopora,a onda usporila korak,vidjela sam da onog vuka nije bilo ispred špilje,strah me je prešao i preplavio cijelu,ušla sam lagano u špilju,a onda ga vidla kako priča nešto sa očnjakom,bio je budan,očito nije mogao dugo spavati,ostavila sam ulov na podu i rekla crnom da može izać i da je slobodan,otišao je,sjela sam ispred očnjaka –Jesi bolje?- gledala sam u njega,klimnuo je lagano njuškom,uzela sam par zečeva i fazane i stavila ih ispred njega,pogledao me je –Jesi ti išta jela?-upitao me je,klimnula sam,makar nisam mogla puno jesti u šumi od uzrujanosti,približila sam mu hranu skroz ispred njuške,podigao je glavu i krenuo jest..