Bijeli očnjak ( White Fang )

Chapter 36

Spavala sam nekoliko sati kad me nešto probudilo,pogledala sam oko sebe ,Elsa je bila blizu izlaza i gledala van,ustala sam se,krenula do nje i sjela –Oluja se sprema..oblaci su tamni i tmurni- uzdahnula je –Šta misliš šta se dogodilo tamo?- pogledala me –Ne znam.. možda su se izvukli..ali ako jesu sumljam da ce se vratit po nas dok rizik još postoji-ovaj put sam ja uzdahnula,bilo mi je strašno zima,ali nisam htjela to priznat sebi,samo bi se na trenutak lagano stresla od hladnoće,ali ne zato što je vani zima nego sam se osjećala prazno..

Pogledala sam Elsu –Ajmo do ono dvoje,potrebno nam je sna..-klimnula je i vratile smo se do njih,legle i zaspale..

Liam P.o.v.

Upravo sam rješio i zadnjeg,gledajući oko sebe tko je ostao i preživjeo ovo,vratili su se iznenadno i puno jaći nego inaće,ali uspjeli smo..barem sam ja uspio,nema nikog na vidiku osim beživotnih tjela,prolazim lagano po tlu izmoren bez imalo snage više,sa ogrebotinama po tjelu,oko mene sve izgleda jezivo,grane stabala strgane i slomljene što su visile niže,na nekim djelovima zemlje rupe,kapljice krvi koje se nedaleko od mene nalaze na tek narasloj travi i oko tridesetak vukova kako leži na tlu,neki naši nažalost su dali svoj život u ovu borbu i poginuli..

Krenem lagano dalje šepajući na prednju nogu,ćujem glasove nećije u glavi,okrećem se oko sebe i vidim Srebrnog vuka,preživio je,barem nisam sam..

Dolazi do mene i liže si šapu –Nema nikoga od naših? – upita zabrinuto –Izgleda.. – uzdahnem i krenemo dalje,odjednom se ćuje nećije mumljanje,dođemo do tamo i vidimo Crnog oblaka kako leži na tlu,a na njemu beživotno leži jedan od neprijateljskih vukova,lagano ga zbacimo sa njega i on se lagano uspravi na noge –Drago mi je vidjeti vas žive- obojica klimnemo –Jesi vidjeo koga? Msm od naših da je živ još? – Srebrni ga je pogledao,uzdahnuo je i odmahnuo glavom za ne,kvragu ostali smo bez desetak članova najmanje..

Prolazili smo pored svih vukova gledajući ih,naš čopor se doslovno sa dvadest smanjio na troje,a niti traga onima najvažnijima..

Iz grma izlaze dva vuka još,naš čopor,novaci,dolaze do nas,pogledam ih –Uredu ste? –kratko se suzdržavaju a onda klimnu lagano,pogledam oko sebe,nitko više ne dolazi,nastavljamo dalje u šumu odjednom osjetim nećiju šapu kako lagano dodiruje moju zadnju pokušavajući je uhvatiti,naglo se okrenem i ugledam Alfu kako leži napola u grmlju sav ranjen i teško diše,ostali dođu do mene,lagano ga gurkam njuškom pokušavajući mu pomoć da ustane,ali on se ćak niti ne trudi –Morate ustati,idemo naći neki zaklon du sutra ,pomoći ču vam-gledam ga zabrinuto,odmahne glavom lagano za ne –Očnjaće..-zakašlje se –Moraš naći Elsu i ostale,to je moja zadnja zapovjed za tebe-tiho kaže,gledam ga –Neću vas ostaviti ovdje-uzdahnuo je ko da hvata zrak –Gotovo je za mene,sljedi pravilo čopora i nađi Elsu..- kaže dok mu se oći lagano zatvaraju,gledam u njega,bio mi je kao otac godinu dana,a sad umire.. –Ona je novi Alfa..-zadnje rjeći koje je rekao,sjeo sam pored njega i spustio glavu u znak poštovanja,falit će mi..

Nakon par trenutaka osjetio sam da me netko gurka njuškom,okrenuo sam se –Moramo krenuti..nać novo mjesto do sutra..-klimnuo sam i krenuo za njima prema drugom kraju šume –Moramo naći Elsu.. i moju malenu..- uzdahnuo sam,Srebrni mi je klimnuo glavom –Znam da ti fali..od sutra počinjemo novi život..iako neće sve biti isto,doći će novi članovi i opet ćemo se uzdignuti kao glavni,preživjeli smo- pogledao sam ga,bio je upravu ,zašto žaliti za nećime što ne možeš vratiti..iako je Alfa bio vrjedan žalenja,on je stvorio ovaj čopor..

Došli smo skroz do kraja šume,sad je bilo vrjeme da prjeđemo rjeku,a onda nedaleko je bila i cesta,koju naravno ja neću prjeć sve dok ne budem imao uz sebe članove koji nedostaju,trebat će nam Alfa,a on se ne mjeri ovdje po jačini nego po mudrosti i znanju,a na kraju i po starosti,zato mjesto pripada Elsi,ona mi je postala kao majka kad me prihvatila u ovaj čopor i stala protiv svih..nju ću branit koliko treba da ostane što duže na toj poziciji..

Dečki su našli jednu manju špilju blizu potoka i ušli smo unutra,bilo mi je žao ove djevojke sa nama,sama je ovdje sa nama,znam da je došla u ovaj čopor sa još jednom curom koje sada više nema,također je stradala u borbi,pa morat će mo ju čuvat..

Legli smo svi u krug sa njom u sredini i tako zaspali svako sa svojim mislima..

Lea p.o.v

Budim se ujutro,prošlo je već par dana,nitko nije došao po nas,niti smo mi izlazili iz špilje,nismo jeli ništa niti već duže vrjeme,osim ako ne računate jednog zeca koji je sam uletio u špilju misleći sigurno da je prazna,ali budimo realni jedan zec na četri vuka je ništa s obzirom da jedan vuk pojede dvije kile mesa za jedan obrok,a taj zec je težio jedva dvije kile..

Gledala sam oko sebe,ostali su spavali,ustala sam se i polako krenula prema izlazu plašeći se izaći van,šta ako me nešto slućajno ili namjerno preplaši ili napadne ili će me infarkt uhvatit ili će me taj netko ubit,u svakom slućaju sam mrtva..

Odustala sam ćim sam se približila ulazu i vratila se natrag,za to vrjeme su se ostali ustali gledajući me –Kad tad ćemo morat izać odavde..- ona cura je uzdahnula lagano uplašeno dok me Mike pozorno gledao..

Odjednom...