"Ri slusas li ti mene?"-"Amm da slusam te". Opet je ona ista Marina odlutala u neki svoj svet. "idemo li veceras na zurku?"- "PA zar to nece biti samo obicna zurka puna pijanih kretena" - "Ne nece. IDemo ili ne?"- "Okej idemo nemoj vise to da me pitas,aa sad sam se setila imamo veceru sa Robinsonovima"- "Pa pobeci ces , ja cu ti pomoci"- "Uradicu ja vec nesto. Ajde zdravo"- "Zdravo Marina". Idem putem prema svojoj kuci i naletim na Marca ,jednog od najpopularnijih u skoli. "Eej pa kako si?" - "Dobro , e izvini me moram da idem" -"MA okej je" .Koji sam ja kreten. Najbolje da celog raspusta ne izlazim iz kuce da se ne blamiram jos vise.Prolazim pored kafica "Moments". To mesto mi se uvek svidjalo .Ubrzo dolazim i do svoje kuce. "Eeii mama" - "KAko si Ri? Kako ti je prosao dan?" - "Super.Nego, ja veceras imam zurku znas i jako bih htela da idem " - "PA kako odjednom sad ta zurka naljutice se Margaret i Robert" - "Mamma molim te" - "Okej ali barem malo sedi na veceri" -"Oke .".Brzo sam otrcala u svoju sobu gde sam prvo videla svoju omiljenu boju - plavu .Cela soba mi je bila u plavom.Jednostavno volim tu boju.Legla sam na krevet , upalila lap-top i usla na Facebook.Imala sam dve poruke.Prva je bila od Lejle "Eei macko jesi uspela da nagovoris mamu .xx'", a druga od Marca :"Eei hteo sam da te pitam da li hoces da izadjemo veceras ,javi se kad mozes" -"Pa sta je sad sa njima". Marcu sam odgovorila da sam zauzeta, a Lejli samo potvrdila. "Hmm sta bih mogla da obucem. "Litlle black dress just walked into the room"- cula se pesma na mom telefonu.."To je to.Obuci cu tu crnu haljinu". "Problem je resen". "A sad stikle."Uzela sam crne stikle i nakit". Nemam jos puno vremena.Robinsonovi dolaze za 20-ak minuta.Obuci cu se pa idem na zurku."Ej Ri lepoto ajde sidji dosli su" -Vec , pa oni su sampioni.Brzo sam sisla dole gde smo poceli veceru."Marina kako si ti inace duso"-cula sam promukli glas teta Margaret. "Dobro sam ,jako dobro". "Ako zelis mozemo nekad da izadjemo u grad"-cula sam najgori glas na svetu Robertov. "Uhm pa ne znam u zadnje vreme idem samo sa drugaricama znas "Zensko vece"".- "PA ako ti tako kazes".Mama je posluzila jelo i zavladala je ogromna tisina.Svi su udubljeni u tu hranu.Iako nisam bila gladna morala sam nesto da pojedem da ne bih bila 'nepristojna'. Citavu veceru su Margaret, Robertov otac i moja mama pricali.Shvatila sam da mi je dosta toga."JA moram sad ici, izvinite me!". -"Okej idi duso lepo se provedi!"- "Hvala mama!". Otisla sam na brzinu u sobu da popravim sminku i posla sam napokon prema Lejlinoj kuci.Kada smo se srele brzim korakom svo posle prema diskoteci.Unutra je bilo puno ljudi.KOja guzva,a ja ne volim guzve. "Valjda ce nam biti lepo"- "JA se tome ne nadam Lejla.Ioanako sam posla zbog tebe".Sele smo za sank i narucile pice."I want u back nananan"-cula se pesma."Ajde da igramo, molim te Ri zbog mene"- "Ajde !".Na plesnom podijumu su se okupili svi ljudi, uglavnom parovi.Samo smo ja i Lejla i mozda jos par ljudi bili sami."Uhh ne mogu vise!"-obracam se Lejli svojim umornim glasom." JA cu jos malo idi ti ako zelis".- "Okej, znas gde sam".Proslo je 20 minuta a Lejla jos igra.Energija joj je na zavidnom nivou."Uhh da samo znas kako je bilo dobro!" -"Uredu smanji dozivljaj sad molim te!".-"Okej, opusti se"."Heej devojke kako ste!"-okrenula sam se i videla Marca.Samo mi je on hvalio, da bi citav ovaj cirkus bio kompletan, a proslo je samo sat vremena od kako smo dosle."Dobro smo!"-odgovorila mu je Lejla."Znate moj prijatelj drzi ovu zurku , i rekao mi je da vas pitam da li vam je dobro"- "Super smo mi ne brini se za nas"-ovaj odgovor je sigurno bio bolan za njega pa nas je napustio."Marina kraljica si"- "Znam to"
"All i wanna do its love your body"-pesma koja me je uvek terala na ples."Ejj izvini..."
Uslov: 2 votesa i 2 com-a
YOU ARE READING
"Tempestad - Oluja - Storm"
Teen Fiction'I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem,zaboravim i kada bih verovao da mi je svejedno,ona bi banula niotkud i sve bi počelo ponovo. Ne znam zašto me je taj pogled toliko očaravao,a da budem iskren ,nisam se pretjerano otimao kada bi bila...