Bela vučica

3.

Prvi čas ove godine im je čas čarolije. Čas imaju u drvenoj učionici koja ima četri uska, a duga prozora koji sun a dnu išarani zlatnim šarama. Za plafon su zakačene velike lupe za koje nika tačno ne zna čemu zapravo služe, ali daju ovoj učionici jedinstven izgled.

Đaci su već ušli u učionicu. Svako se drži svog društva, Guerosi sa Guerosima, Geniusi sa Geniusima. Trude se da se što manje mešaj. Niko ne želi da bude kažnjen na početku školske godine, a kazne su neizbežne kada se spoje Guerosi i Geniusi u ovako velikom broju.

,, Moraš svoju kontrolu da usavršiš što više možeš. Takođe ne zaboravi da moraš žmureti dok koristiš čaroliju. To je nešto što ne smeš da zaboraviš." Čuo se Adrianov miran glas.

,,Moraš da budeš najjača što možeš za tada. Što si jača, veće su šanse za tvoju pobedu.", nastavio je Edvard, ali za razliku od Adriana, njegov glas nije ni najmanje mran.

,,Sve to razumem. Nema te razloga za brigu. Uradiću sve što budem mogla.", odgovorila im je Mes dok je sedela na kulupi. Posmatara svoje noge koje neprestalno klacka.

Na drugom kraju učionice Beatris je gledala u Mes sa prezirom. Nikome tačno nije jasno zašto je ona toliko prezire. Nikada nije ni upoznala, čak nisu nijednu reč razmenile. Ali ipak prezir koji oseća prema njoj je nešto ne zamislivo veliko.

,,Samo je pogledaj! Ponaša se kao da nema nijednu brigu u životu. Verovatno i nema, deda joj je omogućio da živi život iz bajke. Nju nije briga za sve propaćene duše koje su bile žrvte maračnog grofa."

,,Tris, samo si ljubomorna. Smiri se malo. Tek je jutro, pusti me bar da se razbudim kako treba.", rekao joj je Selmon zevajući.

,,Na šta sam ja to ljubomorna?" Uvredila se.

,,ljubomorna si na nju jer je Edvardu toliko stalo do nje.", rekao joj je Hari, KOliko god te zadirkivao, vređao i ponižavao ti si i dalje zaljubljena u njega. To mi nije jasno. Kako ti se do sada nije smučio?"

,, Nisam zaljubljena u njega!"

,, O, jesi. To se bar vidi iz aviona. Ali ne brini se on ništa nije primetio, očigledno su mu potrebne naočari." Nadovezao se Selmon. Tris ga je gađala olovkom i pogodila ga je pravo u glavu.

U učionicu je ušao profesor Astor Donleš, najbolji i najstrožiji profesor čarolije na svetu. Svim đacima su dobro poznate te stroge braon oči koje se kriju iza naočara preko kojih padne po koji nemirni pramen njegove crne kose.

,, Dobar dan svima.", rekao je prišavši katedri. Njegov miran, ali i strog, glas odzvanja učionicom.

,, Dobar dan profesore Donleš.", rekli su učenici. Većina njih se još uvek nije razbudila. Oni malobrojni koji su se razbudili su bili tihi, iako su bili puni energije, da ne bi nervirali one pospane.

,, Od danas imamo novi raspored sedenja, koji sam, naravno, ja osmislio." Nastao je žamor u učionici. Ovo se nijednom učeniku ne sviđa ,, Tišina!" Svi su ućuteli i pogledali u njega. ,, ... Pa da počnemo. U prvoj klupi u prvom redu sedeće...", pogledao je u svoje uredno sređene papire, ,, .. Gospodin Larvius i gospođica Soler."

Zgroženo su se pogledali Adrian i Beatris i u isto vreme su viknuli : ,, Ali, profesore..." Samo je podigao ruku da se ućute i pokazao im je na njihovo novo mesto. Namršteno su seli jedno pored drugog okenuvši leđa uz leđa. Ne žele ni da se gledaju.

,, Da ti nije palo na pamet da mi se obratiš!" Zapretila mu je. Nakostrešena je poput besnog risa.

,, Nisam ni nameravao." Odgovorio je nezainteresovano. Ima na umu nešto mnogo bitnije, zbog čega nema ni živce, a ni volje da se raspravlja sa njom. Ona je za njega uvek bila razmažena princeza Dragona.