Bela vučica

21.

,,Ima li koga?", povikao je Edvard.

Kamenom ga je neko pogodio u glavu. Okrenuo se i video je Harija koji mu je rukama pokazivao da dođe do njega.

Kada je stigao do njega još jednom ga je udario u glavu, samo ovaj put rukom.

,,Da li si ti normalan? Zašto vičeš u šumi koja je puna čudovišta? Šta misliš ko je mogao da te čuje?", odmah je počeo da ga grdi.

Počešao se iza uveta. ,,Nisam baš i tome rezmišljao."

,,Nisi uopšte razmišljao! Nadajmo se da te sem mene niko više nije čuo, inače smo gotovi." Seli su naslonivši se na jedno drvo.

,,Ma, niko me nije čuo, opusti se."

,,Čuli su te sigurno, možda čak i oni sa drugog kraja šume."

,,Nisam bio toliko glasan."

,,Ni ne moraš da budeš da bi te čuli." Okrenuo se ka njemu. ,,Većina bića koja žive ovde noću imaju savršen sluh i mogu čuti najmanji šum sa udaljenosti od nekoliko kilometara."

Namrštio se. ,,U nevolji smo."

,,Trebali bismo da krenemo." Ustao je, a za njim i Edvard.

,,Gde?"

,,Bilo gde! Više se ne smemo zadržavati ovde. Samo je pitanje kada će neko čudovište stići ovde."

I tako su krenuli nepoznatim pravcem.

Šumom se prelomilo zavijanje vuka. Bilo je veoma glasno ili su, ipak, bili preblizu. Ruke su stavili preko ušiju. Grane su počele da padaju sa drveća, ali to nije sve što je palo.

Sa neba, pao je pravo ispred njih crni grifin, veličanstven zver moćnog izgleda, ali tamne duše. Ima telo i rep lava. Ima kandže orla, kao i glavu. Ispod glave ima gustu lavlju grivu. Takođe, ima i velika krila koja su nešto između orlovi i zmajevih krila. Oči su mu žute boje i ulivaju strah u svakoga ko ih pogleda. Boja njegovog krzna i prija je crna, poput neba u najtamnijem delu noći. Sa razlogom se naziva crni grifin jer je čista suprotnost običnom grifin koji danju boravi u šumi. Ime nije dobio samo po boji svoga tela, već i po svojoj duši. On je čisto zlo.

Kako je pao na zemlju počeo je da se prevrće i da urliče. Njegovom sluhu smetala je jačina zavijanja, zapravo to ga je bolelo.

,,Moramo da mu pomognemo!"

,,Da mu pomognemo da bi kasnije mogao da nas ubije. Da li si ti normalan, Edvarde!"

,,Ti ako hoćeš idi!" Prišao je crnom grifinu. Zver ga nije ni primetila.

Hari im je obazrivo prišao. Ipak, nije im skroz prišao.

,,Šta ćeš sada da uradiš?"

,,Nećeš prići bliže?"

,,Ne."

,,Dobro, onda me obavesti kada zavijanje prestane."

Edvard je seo, pored grifina, u položaj za meditaciju. Leđima je bio okrenut ka grifinu, tako da je gledao pravi u Harija.

Zažmureo je i skoncentrisao se na stvaranje štita kroz koji neće moći dopreti zvukovi. Uspeo je da stvori štit koji je okružio grifina i njega.

Grifin je prestao da se prevrće i da urliče. Još uvek je ležeo. Svojim drečavo žutim očima pažljivo posmatra Edvarda. Ne napada ga, što je čudno.

Hari se udaljio od njih, za svaki slučaj, i klimnuo je glavom tako dajući do znanja Edvardu da je zavijanje prestalo.

Edvard je poništio čaroliju i okrenuo se ka grifinu koji je mirno stajao ispred njega ne skreću ći pogled sa njegovih očiju. Čim mu je Edvard klimnuo glavom grifin je odleteo brzinom svetlosti.

,,Živi smo i ti je nešto.", oglasio se Hari.

,,Neverovatan je...", odsutno je rekao Edvard.

,,Zastrašujući je."

,,Jeste,ali i moćan."

,,Ti si zadivljen sa njim. Zašto?"

,,Uvek su me zanimali grifuni, pogotovo crni."

,,Okej..." Ćuteli su par minuta. ,,Ti znaš ko je zavija, zar ne?"

,,Pitaš ko, a ne šta. Predpostavljaš ko je."

,, Sada sve ima smisla."

,,Šta to?"

,,Tvoje raspitivanhe o legendi o Beloj i Crnoj vučici, Mesine plave oči, Mesino lebdenje kada ju je napala Tris, magla koja je bila ispod nje, režanje vukova. Sada se sve poklapa."

,,Pametniji si nego što izgledaš."

,,Mes je Bela vučica, zar ne?" Samo je klimnuo glavom na ovo. ,,Ko je onda Crna vučica?"

,,To je dobro pitanje."

,,Ne znate?"

,,Nemamo predstave ko bi ti mogao biti, ali postoji mogućnost da će se pojaviti u Por simpre. Objasniću ti kasnije."

Krenuli su u nepoznatom pravcu nadajući se da će naići na nekoga.