Bela vučica

26.

U jednoj maloj, kamenoj kućici , koja jeokružena kamenom ogradom, razgovarala je Mes sa svojom kumom. 

,,Kumo, da li mogu nešto da te pitam?"

,,Naravno, dušo moja."

,,Zar nije tvoj ljubimac bio jednorog?"

U kuminim očima se pojavila iskra puna čežnje, a osmeh joj krasi lice. ,,Sećaš se Aurore?"

,,Da..", iskreno se nasmejala, ,,Uvek sam bila ljubomorna na tebe jer je tvoj ljubimac beli pegaz sa crnom grivom." Uozbiljila se. ,,Gde je sada Aurora?"

,,Nje više nema. Ubijena je, a sa njom i deo moje duše. Zapamti, kada se čarobnjak razdvoji od svog ljubimca zbog bilo kojeg razloga. Tada oboje ostaju bez dela svoje duže koju zauzima praznina. Takođe gube i polovinu svojh moći jer samo zajedno oni su u potpunosti kompletni, zamo zajedno su celi jer čine jedno."

Pažljivo ju je slušala. ,,Ko ju je ubio?"

,,Ovo ti se neće svideti. Ubila ju je učenica tvog dede."

,,Ana?" Ruke su počele da joj se tresu. Šok se mogao primetiti na njenom licu.

,,Da, Ana."

,,Ali... ona me je čuvala kada sam bila mala."

,,I baš si je volela?" Podigla je jednu obrvu.

,,Pa, moram priznati da sam je se malo plašila. Bila je nekako..."

,,Zla.", dopunila joj je rečenicu.

,,Da..." Nastala je neprijatna tišina. ,,Zašto ju je ubila?"

,,Zato što je mislila da sam nešto bitno dala Aurori da sakrije."

,,Pa, da li si joj dala da sakrije?"

,,Htela sam, ali sam se u zadnji čas predomislila."

,,Sigurna sam da mi nećeš reći šta je trebalo da se sakrije."

,,Za sada je tako, ali ću ti jednom reći. Nego, sećaš li se dede?"

,,Dedice? Sećam se svakog trenutka sa njim."

,,Smišljao je različite načine na koje bi mogao da ti kaže šta si i šta te čeka u budućnosti."

,,Da...na kraju mi je sve to rekao kroz priče, koje tek sada razumem."

,,Znaš šta te čeka u budućnosti?"

,,Sukob sa Crnom vučicom." Spustila je pogled ka svojim rukama koje su joj u krilu. ,,Nisam spremna za to."

,,Znam. Zato ću se ja pobrinuti da budeš spremna."

,,Treniraćeš me?", upitala je sa osmehom.

,,Naravno da hoću, dušo moja."

Zagrlila ju je. Mesina glava je bila na njenim grudima, a Teodora ju je snažno grlila. U ovom zagrljaju je osećala više ljubavi nego u majčinom, a i očevom.

Nikada preterano nije bila bliska saroditeljima. Njen otac je bio razočaran jer mu se rodila ćerka umesto sina. Paza ime Božije on je Melios, a već generacijama unazad u porodici Melios bila susamo muška deca. Zbog toga se njen otac osećao manje vrednim. A što se tičenjene majke, osećala se krivom jer je rodila ćerku. Na Mes je uvek gledala kaokrivca za njen loš brak. Svu ljubav koja je potrebna detetu dobijala je oddede, koji je uvek imao vremena za svoju unuku i pored svih problema. Možda bijoj i baba pružila ljubav da je dočekala da upozna unuku

,,I želim da znaš da ovde uvek možeš da dođeš, da sam uvek tu da te saslušam i da ti pomognem da rešiš sve svoje probleme."

,,Drago mi je što postojiš i još mi je draže što si baš ti moja kuma."