Bela vučica

13.

Veliku dvospratnu kuću od cigla krasili su veliki beli prozori. Na njenim zidovima nalazila se biljka puzavica, tekoma. Ta prelepa biljka je svojim malim crvenim cvetovima daje život ovoj kući. Na vratima ove kuće zakucala je Ana.

,,Evo." Čuo se prijatan glas koji dolazi iz kuće.

Na vratima se pojavila žena srednjih godina koja je izgleda mladoliko za svoje godine. Kosa joj je tamno braon boje i doseže joj do grudi. Oči su joj sitne i crne, a jagodice su joj veoma izražene. Na sebi ima plavu, lepršavu haljinu sa belim cvetićema.

,,Ana.." Toplo se nasmejala. Zagrlila je svoju prijateljicu. ,,Tako mi je drago što te vidim. Nedostajala si mi."

,,I ti si meni nedostajala, Kamil." Nakon dužeg vremena Anino lice je krasio iskren osmeh. Jednostavno ova žena dobro utiče na nju, kada je sa njom nije više ona loša Ana, tada je nežna, fina i puna ljubavi.

Kamil se pomerila sa vrati, ,,Uđi." Sele su na braon garniture od prevrnute kože u dnevnom boravku Kamiline kuće. Kao i Kamil, kuća odiše toplinom. Miris likovitih biljka oseća se u vazduhu i čini ovu kuću još prijatnijom, ako je to uopšte moguće.

,,Kam, došla sam da bih sa tobom razgovarala o nečemu jako bitnom."

,,Znam." Otpila je mali gutalj svog čaja.

,,Ti predaješ istoriju magije." Klimnula je glavom, ,,Mislila sam..."

,,Da se prijavim za posao u Por siempre?", ponovo je otpila gutalj čaja, ,,Već jesam."

,,Molim? Ali kako si znala?"

Njena prijateljica nikada nije prestala da je iznenađuje. Uvek su do nje stizale informacije pre nego što bi Ana stigla da ih joj kaže. Nekada bi te informacije saznala od slučajnih prolaznika, nekada od Aninih saputnika, nekada od njenih žrtava ili iz novina, koje redovno čita baš zbog Ane.

,,Ako se već ti ne setiš da mi pišeš, seti se bar Elin."

,,Rekla ti je za san?"

,,Ana, rekla mi je za sve."

,,Znači, poslala si zahtev."

,,Da, jesam. I dobila sam posao."

,,Kad pre?" Slagnula je ramenima. Njena biografija je besprekorna, ako se izuzme njeno prijateljstvo sa Anom. Može da dobije posao koji god da poželi-

,,Šta tačno trebam tamo da radim ja, Ana."

,,Pre svega, trebaš da predaješ. Ali očekujem da ćeš biti moje oči i uši tamo."

,,Znači, dok sam tamo češće ćeš mi pisati?"

,,Da...pisaću ti svaki dan."

,,Ima još, zar ne?"

,,Moraćeš da obratiš pažnju i na Elin."

,,Sa zadovoljstvom ću to raditi. Ti i sama zanš da je volim kao i svoju ćerku."

,,Kada smo već kod tvoje ćerke, da li si se čula sa njom?" Kamil je spustila glavu gledajući u svoje prste. To nije njena najdraža tema u zadnjih par godina. Volela bi kada bi njena porodica imala srećniji kraj.

,,Ne..."

,,Ako želiš da je potražim...", prekinula ju je.

,, Jasno mi je stavila do znanja da je ne tražim."

,,Još uvek te krivi za Mariovu smrt?"

,,Ne mogu reći da me krivi, svesna je da ja tu nisam mogla ništa uraditi. Ali od malena je bila vezana više za oca nego za mene. Teško joj je pala njegova smrt."

,,I tebi je teško pala. Znam koliko si ga volela. Trebale ste zajedno da prevaziđete to. Trbale ste da nađete lek jedna u drugoj. Ovako samo obe patite. Mogu da vidim u tvojim očima koliko patiš iako osmeh ne skidaš sa lica."

,,Nije mogla. Ova kuća, ja, sve je podseća na njega. Ne krijem od tebe da patim zbog smrti svog voljenog i odlaska svoje jedinice."

,,Nemoj uvek da je opravdavaš!"

,,Majka sam joj, šta ću drugo raditi?" I tako su dve prijateljice nastavile razgovor, ne slutivši da je to poslednji prijatni razgovor koji će voditi jedna sa drugom u lice.