Bela vučica

11.

U jednoj praznoj sobi uronule kuće, Kristina je obučavala Elin. Iako je ova soba deo stare I uronule kuće, soba ne izgleda uronulo. Zidovi su prekriveni ljubičastim tapetama, i postoje mesta gde su tapete pocepane, ali to ne dolazi toliko do izražaja. Ono što dolazi u ovoj sobi do izražaja jesu dva velika prozora koja prekrivaju crne zavese.

,,Zašto ovo radim?" Elin vezanih očiju hodala po sobi. Hoda u krug, ali toga nije svesna. ,,Jao! To je bolelo!" Kristina ju je pogodila lopticom. Za njen pojas zakačena je vrećica koja je puna malih loptica.

,,Moraš da se skoncentrišeš na prostor oko sebe. Na taj način moći ćeš bez problema da izbegneš loptice." Da je neko drugi na njenom mestu, odavno bi izgubio smirenost, Elin je sve samo ne prijatno i mirno društvo.

,,Kako kada ništa ne vidim?"

,,Osloni se na čulo sluha. Svu svoju energiju usmeri ko njemu." Ponovo ju je pogodila i namrštila se. Čini joj se da je nikada neće ovo naučiti. ,,Ništa nije bitno sem toga. Isključi sve ostala čula, sem čula sluha."

Elin je stala u mesto da bi se lakše skoncentrisala. Opustila je svoje mišiće. Skoncentrisala se na proctor oko sebe. Na svaki šum glavu je okretala ka mestu odakle ga je čula, Kristina je to primetila i zadovoljno se nasmejala. Polako počinje da shvata. Uzela je lopticu i ponovo je gađala. Ovaj put se Elin savila oslonivši se na levo koleno i loptica ju je promašila.

,,Bravo."

Skinula je povez sa očiju. ,,Uspela sam?" Kristina je klimnula glavom, a Elin joj je skočila u zagrljajna to de Kristina namrštila. Ne voli da se grli, a i ne voli baš Elin. Više je gleda kao posao nego osobu. Ipak uzvratila joj je zagrljaj samo slabo.

,,Vidiš da se trud isplatio. Sve što je trebalo da uradiš jeste da me poslušaš. Sve što te učim učim te za dobro celog našeg plana." Elin se odvojila od nje, a ona je sa olakšanjem izdahnula. Predugo je bila u njenom zagrljaju.

,,Samo što mi je trebao ceo dan da bih izbegla jednu lopticu."

,,Samo to." Sele su na pod naslonivši se na zid. Dok tako sede na podu soba im izgleda mnogo veće nego malopre. Ovu sobu su i izabrali zato što je najveća, ali odavde im deluje još veća.

,,Šta ću još učiti?"

,,Učićeš da sve što radiš desnom rukom radiš i levom. Na taj način će ti obe ruke dobro poslužiti u borbi i biće podjednako jake, to je veoma bitno."

,,To je još teže od ovoga."

,,Hoćeš da kažeš da nećeš moći?"

,,Ne, ne... Moći ću... Moraću..."

,, Tako je. Onda...naučićeš da čitaš sa usana, naučućeš da budeš strpljiva, i još po nešto."

,,Kako će te vežbe uopšte da izgledaju?"

,,Vidiš one knjige u ćošku sobe..." Pokazala je na knjige koje su išle od poda pa sve do plafona, ,, U svakoj ćeš pročitati koliko ima ukupno reči, i to po dva puta da se ne bi zabrojala."

,,Zašto bih to radila? To mi je nepotrebno za borbu sa Belom vučicom. Pritom na to ćemo izgubiti mnogo vremena. To vreme moći ćemo mnogo pametnije da iskoristimo."

,,Potrebno ti je, veruj mi. U brojanju svih tih reči moraćeš biti veoma strpljiva. Ovim ću te zapravo naučiti da budeš strpljiva, a to je veoma bitna osobina. Ti tu osobinu uopšte nemaš. Zbog toga te moram naučiti kako da budeš strpljiva."

,,Zašto mi je uopšte potrebno da budem strpljiva?"

,,Da li znaš šta uopšte odlikuje duha Bele vučice?"

,,Dobrota, predpostavljam."

,,Dobro, i dobrota, ali odlikuje je i strpljenje. Zbog toga moraš i ti biti strpljiva."

,,Razumem.", rekla je tiho. Ni malo je ne raduje brojanje svir tih reči. Već vidi da će sa tim imati najvećih problema. Tu će izgubiti mnogo vremena.

,,Što se tiče čitanja sa ustiju. Usta ću otvarati kao da izgovaram reč, a ti ćeš morati da pogodiš šta izgovaram."

,,Dobro. To se može naučiti."

,,Pazi, teže je nego što misliš. Tu će biti potrebna velika koncetracija. Na kraju će ti ovo biti teže od brojanja reči."

,,Ne verujem baš u to." Za nju nema ništa teže od toga, iako to još nije ni počela da radi, ali čini joj se da će u skorije vreme početi.

,,Veoma si tvrdoglavo dete."

,,Ja nisam dete!"

,,A po čemu to nisi dete?"

,,Moji roditelji su mrtvi. Nemam čije dete da budem."

,,U vezi toga..."

,,Znam da tamo ide unuka mračnog grofa, unuka ubice mojih roditelja." Ne poznaje je, ali to je ne sprečava da je mrzi. Njen deda više nije živ, što znači da njega ne može da mrzi je od toga nema ništa, zbog toga mrzi nju.

,,Ona nije Bela vučica."

,,Nema veze, nju će snaći isto što i Belu vučicu. Obe će se suočiti sa gnevom Crne vučice!"

,,Dok se ne sukobiš sa Belom vučicom i dok je ne pobediš, nećeš ni prići njegovoj unuci, a kamoli joj nešto uraditi! Ovo nije molba već naređenje! Ceo plan nam zavisi od tebe i tvoje pobede, zato nemoj da ti padne na pamet da nešto uprskaš! To bi te onda koštalo glave jer bi propao plan čeriri veoma moćna čarobnjaka."

,,Ana mi ne bi naudila. Zaštitila bi me." Ponosno je istakla nešto u šta ni sama nije sigurna.

,,Oh, dušice moja mala. Ako uprskaš nešto Ana će prva krenuti na tebe. Krenuće tada na tebe tolikim snagama da čemo mi ostali biti nebitni."

Strah je počeo da se pojavljuje u Elininim očima. Zna da je Ana uvek nezainteresovana prema svima, sem prema Kamil. Ali nikada ne bi pomislila da je toliko i hladna. Ona je ta koja je na neki način sve ove godine odgaja, neće valjda dozvoliti da je ubiju? Neće valjda da je ubije?

,,Ona ne bi."

,, O, bi. Čak bi te i dala Aronu za ručak. Vidiš, mračni grof je ubijao mnoge da bi ostvario svoj plan, a Ana mu je bila učenik. I ona je spremna da ubije svakoga ko joj ospori put da cilja. Zato nemoj uprskati! Ovo je dobronamerno upozorenje."

Elin je još više bila izbezumljena. Da li je osoba koja ju je odgajala kao svoje dete stvarno spremna da je zbog jedne greške ubije? Ili je možda to samo Kristinin način da je zaplaši?