Bela vučica

58.

Polako izlazi iz svoje sobe. Mrak je u celoj kući. Na prstima odlazi do očeve sobe. Vrata otvara toliko da samo glavu može da provuče. Na krevetu joj otac spava. U snu se mršti. Na polici pored kreveta nalazi se bočica lekova.

Zatvorila je vrata. Sa olakšanjem je izdahnula. Na prstima je krenula ka izlazu iz kuće. Pre nego što je izašla ogrnula je crni ogrtač koji joj se slaže sa haljinom.

Dosta se udaljila od kuće. Prolazi kroz mračne ulice da bi skratila put. Da je neko drugi na njenom mestu sada bi se tresao od straha. Ovim ulicama retko ko danju ide. Ovde borave samo oni koji žele drugima da naude.

,,Devojčice, zar te nisu naučili da je ovde opasno za tatine princezice?"

Nasmejala se na to kako ju je nazvao. Ona nije tatina princeza, nikada to nije ni bila. Ona je očev ratnik i naslednik.

Okrenula se ka čoveku čiji obraz prekriva veliki ožiljak. Ima svetle oči u kojima se krija želja za ubijanje. On njoj ne može da vidi oči jer ih prekriva kapuljača. I u njenim očima se krije isto, želja za ubijanjem.

,,Žao mi je princezice, ali ovde je tvoj kraj." Podlo se nasmejao, ali se ubrzo uozbiljio nakon što je čuo nju kako se smeje. 

,,Nisam znala da se ovde ovako priča sa jačima od sebe."

Krenuo je brzo ka njoj. Uvredila ga je. ,,Neko kao ti sigurno nije jači od mene!" Glasno se nasmejala i time ga je još više iznervirala.

Pre nego što je stigao do nje, desnom rukom je uhvatila palac leve i zažmurela. On je pao na kolena. Kada je otvorio usta glas nije izlazio, zato što mu ga je oduzela. I tako se presavijao sve dok nije pao na zemlju. Otvorila je oči i nasmejala se.

Da li ga je onesvestila ili ubila? To je ne zanima. Jedno joj je bitno da ga je onesposobila.

Produžila je svojim putem i ubrzo se našla na groblju. Prvo je prišla grobu na kome se nalazi statua krilate devojke.

Pala je na grob i počela da plače. Ruke steže u pesnice. Posle nekog vremena se malo smirila. Rukama je obrisala mokro lice. Još po neka suza joj se spustila niz obraz.

,,Nedostaješ mi. Mnogo mi nedostaješ. Ne prolazi ova bol, znam da nikada neće ni proći. Sa tobom i Arianom je i jedan deo mene umro, onaj najbolji deo mene..." Opet je počela da jeca.

,,Znam da sam te razočarala. Uvek si mi govorila da nikada ne izgubim sebe, svoje srce. Ja sam baš to uradila. Izgubila sam sebe. Izgubila sam svoje srce. Ali samo zato što nema ko da me izvede na pravi put. Za mog oca ovo je oduvek bio pravi put. Za razliku od njega ja znam da nije, ali ne znam kako izgleda pravi put.

Možda sam upravo ubila jednog čarobnjaka, a nisam ni trepnula na to. Sve one osobine koje mrzim kod oca počinjem da prepoznajem kod sebe. Polako, ali sigurno, pretvaram se u njega, a ne znam kako to da promenim.

Pretvaram se da sam neko ko nisam. Ubijanje mi ne predstavlja problem. Mrzim ovu porodicu, zato što imam sve njene osobine. Koja normalna porodica prvorođenče ostavlja u šumi? Da nemamo taj glupi običaj, sada bih imala starijeg brata ili stariju sestru. Sada ne bih bila sama.

Malo i tebe krivim za sve ovo. Da nisi zavolela mog oca možda bih imala normalan život. Možda biste bili Arion i ti živi..."

Ustala je ponovo brisajući lice. ,,Volim te, mama."

Odaljila se od njenog groba. Sada stoji ispred groba sa belim spomenikom. Pokušava da se suzdrži, da ne padne i ovde na kolena, ali ne uspeva.

Kroz jecaje govori: ,,Nedostaješ mi, Arione. Ti si polovina moje duše. Kada sam ostala bez tebe ostala sam i bez polovine svoje duže. Sada sam samo čarobnjak sa pola duše. Ti si taj koji je uvek imao osmeh na licu, pa čak i kada bi ti bilo teško, ne ja.

Zašto nisi prihvatio da te otac trenira? Tada ne bi trenirao mene. Tada bi nam mesta bila zamenjena. Tada bih bar jedno od vas spasila." Ispustila je bolan vrisak.

,,Želim da te zagrlim, poljubim... Želim da ti uzmem iz ruku neku debelu knjigu, pa da me juriš da bih ti je vratila. Želim da ležimo na travi ispred kuće i da gledamo zvezde. Da mi tada pričaš sve što o njima znaš. Želim da sve što sam proživela sa tobom ponovo proživim."

Slomljenog srca i sa suzama u očima napustila je groblje. Skinula je kapuljaču, imala je osećaj da je guši. Gleda dole. Zbog toga nije primetila plave oči koje je posmatraju.

Da li je moguće da An ima ćerku? Ova devojka veoma liči na njega.