Bela vučica

31.

U jednoj sobi uronule kuće Ana je pila čaj. Zamišljena je, pogled joj je izgubljen. I dok je ona tako razmišljala u sobu su ušli Kristofer i Kristina.

,,Pa da čujem novosti." Pogled je usmerila ka njima.

Prvi je počeo Kristofer. ,,Našli smo odgovarajućeg ljubimca. I pre nego što me pitaš, taj ljubimac je simbol Kristininih rođaka. Ali moraš da znaš da tek treba da se pripitomi. Ako se uzme u obzir koliko je divlje prirode, za to će biti potrebno dosta vremena."

,,Nemamo toliko vremena. Kristina..." Okrenula se ka njoj. ,,Da li možeš da napraviš nešto od svog onog bilja što bi moglo da ga pripitomi?"

,,Moja specijalnost su otrovi za ubijanje, ali mislim da bih mogla napraviti neki za kroćenje naravi."

,,Odlično. Koliko bi ti vremena trebalo da ga napraviš?"

,,Ne treba mi više od jednog dana."

,,Savršeno. Kako napreduješ sa Elin?"

,,Ona je jedna tvrdoglava i bezobrazna devojčica, ali brzo uči. Uspela sam da je naučim sve ono što si tražila od mene. Naravno, sve će to još bolje usavršiti u školi."

Ispred Ane pojavilo se pismo koje je ona uzela i sklonila.

,,Nećeš ga pročitati?" Provocira je Kristofer.

,,Pročitaću ga kasnije." Smireno je odgovorila. ,, Želim da bude gotovo sve do večeras za drugo Elinino krštenje."

,,Ostale su nam samo završne pripreme." Obavestila ju je Kristina.

,,Da li si joj smislila novi Dorinar?", upitao je Kristifor.

,,Jeste, pun je slatkoće."

Pošto su razgovor završili, ostavili su Anu ponovo samu. Uzela je pismo i nasmešila se. Otvorila ga je i počela da ga čita.

,,Draga Ana,

Pre svega da te obavestim o toku našeg plana. Počinjem da radim za par dana. Već se pakujem i trebala bih za dva dana da krenem. Imaću par dana slobodnih kada stignem da bih se upoznala sa školom. Obratiću pažnju na svaki detalj, ne brini se.

Ono zbog čega ti pišem je to da sam na spisku mojiih novih učenika našla i ime unuke tvog učitelja, na spisku je i Mes Melios. Ne želim da te brinem, ali šta ako me se ona seti. Više puta sam je čuvala zajedno sa tobom.

Uvek je bila pametno i bistro dete koje je puno pitanja. Šta ako me poveže sa tobom?

Ne želim da budem pesimista, ali moraš sagledati situaciju sa svih strana. I sama znaš da je Mel svo svoje slobodno vreme provodio sa njom. Ta mala se sigurno ponaša slično kao što je on. Ne trebam da te podsećam da je Mel bio profesionalac u skrivanju tajni. Šta ako je i ona?

Sa ljubavlju Kamil."

Ana je prekrila lice rukama. Ne može da veruje da je tu malu shvatila tako olako. Pa, ona je Melova unuka, a i veoma je bistra i brzo povezuje stvari. Možda baš ona i bude najveća prepreka tamo. Sigurno je da ju je Mel naučio sve ono što je i sam znao, a to je mnogo više od onoga što je Anu naučio. To nije dobro za njih.

Uzela je papir i olovku rešivši da odgovori prijateljici na pismo.

,,Draga Kamil,

Skroz sam zaboravila koliko je to dete bistro. Još kao mala je bila veoma slična Melu, ne mogu ni da zamislim koliko sada liči na njega.

Da li znaš da je kao uspomenu na njega svoje plave oči pretvorila u njegove sive?

Ta mala je uvek bila neverovatna i ne bih me čudilo da krije nešto, a to radi veoma dobro.

Kako god bilo, ona nije opasnost za naš plan. Ona nije Bela vučica i mi nemamo ništa sa njom, zapamti to.

Verovatno će te se setiti, jer ta mala pamti sve. Ali i da te poveže sa mnom nije bitno. Ona ne zna ništa o meni, pa ni to da sam na strani Crne vučice. Tako da bez brige.

Sa ljubavlju Ana."

Odložila je olovku. Pismo je stavila u kovertu, a zatim ga je poslala svojoj prijateljici.

,,Ako se umeša, ta mala će biti najveći problem. To ja najbolje znam.", rekla je sama sebi.