Bela vučica

59.

Na polju stoji Anja. Ruka koja joj se pretvorila u Korneliu vuče joj se po zemlji. Zmijski jezik joj se spušta do brade. Jezive zelene zmijske oči kao plen posmatraju lutku za vežbanje. Potrčala je lagano na prstima. Zmijska ruka joj lebdi u vazduhu iza nje. Kada se dovoljno približila naglo se okrenula. Čeljust njene zmijske ruke snažno steže vret lutke. Toliko jako steže da je glava lutke pala na zemlju.

Povukla je zmijsku ruku ka sebi. Drugom rukom se uhvatila za koleno. Kapi znoja joj se slivaju niz čelo. Plitko diše. Pogled ne skreće sa lutke bez glave.

Kada se malo odmorila, počela je da trči u krug. Kornelia je zube zabila u zemlju i na taj način je tokom svakog okreta podizala sve veću površinu. U jednom trenutku prašina je bila toliko velika da se Anja nije mogla videti, a već u sledećem trenutku zmijska ruka je opet zagrizla lutku, samo je ovaj put zagrizla za rame. Napad je bio iznenadan. Prašina ju je zamaskirala tako da nije moglo da se vidi šta smera.

Dok se prašina spuštala, ona je kašljala. Nikako da se navikne na nju. Sa svakim pokretom joj se čini da ne postoji mišić koji je ne boli. Ali to joj nije dovoljno da bi prestala. Trening još uvek nije završen.

Počela je da trči, ali ne ritmično, i ne prati jedan pravac. Tako može lako da zbuni protivnika, jer ne može da proceni brzinu, a ni smer kretanja. Iznenada je skočila na lutku. Uhvatila ju je za rame, normalnom rukom, da bi je lakše preskočila. Za to vreme zmijska ruka je lutku ujela za stomak. Dočekala se spremno na noge. Okrenula se. Lutka je skroz uništena, toliko da više i ne liči na lutku.

Sa otvorenim ustima i strahom u očima gleda je jedna devojčica. Svaki njen pokret je zadivljeno propratila, ali strah nije mogla da otera. Ovo što je videla nije za šalu.

,,Kasandra..."

Odskočila je kada je čula da je neko doziva. Polako se okrenula žmureći. Kada je otvorila oči ugledala je zbunjena lica Harija i Edvarda.

,,Šta radiš ovde?" Prišli su joj.

,,Edvard." Predstavlja joj se radi reda, iako mu nije do toga.

,,Kasandra.", ljupko mu se osmehnula, ,,Šetala sam se, pa sam naišla na..." Okrenula se ka mestu gde je bila Anja, ali nje tamo više nema.

Tamo je pogledao i Edvard. ,,Šta se tamo desilo?"

Privukao je i Harijevu pažnju. ,,Neko je tamo imao ozbiljan trening. Ne bih hteo da se nađem na mestu te lutke."

,,Anja." Pogledali su je sa podignutim obrvama. Ne znaju o čemu priča. ,,Anja je imala trening. Nju sam posmatrala." Namrštili su se.

,,Mislio sam da je neko stariji trenirao ovde.", promrmljao je Edvard.

,,Ne deluje mi na nekoga ko bi mogao da izvede nešto ovako.", rekao je Hari.

,,Bilo je strašno gledati to, a ako se uzme u obzir ono što mi je rekla..." Naglo je ućutela, ali odala je već i previše.

,,Šta ti je rekla?", grubo je upitao Edvard.

,,Smiri se Edvarde." Hari mu je ruku stavio na rame.

,,Kaži!" Sklonio mu je ruku.

,,Rekla mi je da ako joj predstavljam pretnju da će me uništiti."

,,Zašto bi ti to rekla?"

,,Ne znam... Ja bih sada trebala da krenem. Drago mi je što sam te videla Hari... i što sam tebe upoznala Edvarde." Samo su joj klimnuli glavom.

Na obližnjem drvetu, odakle je sve moglo da se čuje, nalazila se Anja. Čula je glasove zbog toga je i došla ovde. Celo vreme sa prezirom gleda u Kasandru.

Znači tako se igramo.

Nasmejala se pre nego što je otišla.

,,Sve sam sigurniji da je Anja Crna vučica.", rekao je Hari.

,,Nadam se da grešiš. Ne želim da se Mes bori protiv nje. Ne želim da..." Bolno je zažmureo. Jako je stegao vilicu.

,,...Mes bude ova lutka.", završio je umesto njega. Oboje su bolno izdahnuli. Edvard je protrljao rukom čelo.

,,Još uvek nismo sigurni da je ona Crna vučica."

,,Žao mi je, ali sve ukazuje na to."

,,Trebamo da porazgovaramo sa Adrianom."

,,Zašto?"

,,Čini mi se da on zna nešto više o njoj."

,,Edvarde... U vezi onoga što smo pričali..."

,,Žao mi je Hari. U mojoj kući je nepisano pravilo da se ne priča o poslu. Ako nešto čujem o tvojoj sestri reći ću ti. To ti obećavam. Ali, iskreno, ne verujem." Klimnuo je glavmo sa razumevanjem.