Bela vučica

63.

Erin je ispred svoje kancelarije dočekala devojku crne kose i zelenih očiju. U tim zelenim očima se vidi da zna o čemu se radi. Zategla je svoj neuredni rep, a zatim je nezainteresovano pogledala direktorku u oči.

Erin je skrenula pogled ka svojoj kancelariji i namrštila se. Devojka naspram nje sa samo ugrizla za donju usnu i odmahnula glavom. ,,Tvoj otac je ovde. Čeka te."

,,Nije jedan od omiljenih čarobnjaka na svetu. U redu je što ga ne volite, svakako sam ja jedina osoba kojoj je stalo do njega."Direktorka joj je klimnula glavom, a zatim otvorila vreta svoje kancelarije. 

Elegantno obučen, kao i uvek, stoji naslonjen na sto. Ruke su mu prekrštena na grudima. Namršten je toliko da su mu se obrve spojile. Posmatra svoju ćerku kako ulazi u kancelariju. Za sobom je zatvorila vrata. 

Ćerka ga nije ni pogledala. Ona se naslonila na zid pored prozora. Odavde ima pogled na celo dvorište koje je sada puno đaka. Pogled joj se zadržao na Mesinom društvu, a mali osmeh pun čežnje pojavio joj se na licu.

,,Da li imaš nešto da mi kažeš?", grubo ju je upitao, na šta je ona prevrnula očima.

,,Ne."

,,Da li nešto kriješ od mene?" Opet je prevrnula očima. Krije i previše stvari od njega. I on sam zna da dosta toga krije od njega. Čemu onda ovo pitanje?

,,Na šta tačno misliš?"

Okrenula se ka njemu. Ista crna kosa, iste zelene oči, pa čak i identičan karakter imaju. Nije ni čudo što svako lako shvati ko joj je otac. Njegova mala kopije,tako ju je mama zvala. Nikada neće biti svesna koliko je zapravo njena ćerka zapravo očeva kopija.

,,Mislim na mrtvo telo koje je pronađeno u mračnoj ulici blizu naše kuće."

Znači na to misli.

,,Pa šta sa tim?"

,,Ja sam glavni osumljičeni. A ovde sam da bi mi odgovorila na jedno pitanje. Da li si ga ti ubila?"

,,To je sasvim nebitno.", nezainteresovano mu je odgovorila. Ta nezainteresovanost u njenom glasu ga jako nervira.

,,Bitno je! Meni je bitno! Ako ti nisi to uradila, pristaću na detaljnu istragu koja će nam reći ko je to uradio. Ali ako jesi ti, onda moram neći nekoga ko će preduzeti odgovornost za to. Zato je bitno!"

,,Ja sam to uradila.", skoro pa je prošaputala. ,,On je prvi krenuo na mene. Da nije krenuo da me napadne još uvek bi bio živ." 

Stegao je ruke u pesnice. ,,Da ga ti nisi ubila, ja bih ga ubio.", kroz zube je izgovorio. Stavio joj je ruku na rame. ,,,Mogla si to da prepustiš meni."

Stavila je svoju ruku preko njegove i nasmešila mu se. ,,Imam i previše krvi na svojim rukama, ovo malo krvi mi ništa ne znači."

Naglo se okrenuo od nje, što ju je veoma zbunilo. Počeo je nekontrolisano da kašlje. Svilenom maramicom je prekrio usta. Sve ovo je zabrinjava, i to veoma.

,,Oče?" Stavila mu je ruku na rame i okrenula ga ka sebi. Sa raširenim zenicama ga posmatra. Kolena joj klecaju, prete joj da je izdaju. 

,,Da li je... Da li...", počela je da muca, ,,Da li... Da li... je... to kr... krv?" Pogled ne skalanja sa svilene maramice koja više nije bela, već crvena.

,,Nisi trebala ovo da saznaš. Bar ne na ovakav način."

,,Koliko dugo to traje?" Glas joj podrhtava.

,,Traje već neko vreme." Pokušava da izbegne tačan odgovor. Ali ona je ipak njegova ćerka, tako da neće lako popustiti.

,,Koliko?"

,,Počelo je malo pre nego što sam te prebacio ovde. Zbog toga sam te i prebacio, da bi mi bila bliže."

,,Tata..." Ovako ga nije nazvala od kada je počeo da je trenira. Ta jedna reč je u njima pokrenula bujicu osećanja. Njen otac, osoba koja ne pokazuje svoja osećanja, ju je nakon dužeg vremena povukao u zagrljaj. Jedan joj je jecaj pobegao iz grla. On je snažno zašmureo, i na taj način je sprečio suze da mu napuste oči.

,,Znam da si napustila svoje prijatelje. Znam da nisi htela da napustiš onu školu zato što si je upisala zbog svoje majke. Znam da je ona htela da ideš u školu koja se nalazi u kraju gde je ona živela pre nego što se udala za mene. I žao mi je zbog toga, mnogo mi je žao."

Njegovo elegantno odelo natapa svojim suzama. Poslednji put se ovako osećala kada je izgubila dve najbitnije osobe u svom životu.

,,Ovo znači...", ne može ni da izgovori to.

,,Da, ovo znači da se bliži jutro u kojem se neću probuditi." Ispustila je bolan jecaj, a on ju je još jače zagrlio.