Bela vučica

67.

Na krovu škole leži Anja. Posmatra zvezde. Svesna je da je očekuje težak period, ali se nada najboljem. Do sada je trebala da prestane da se nada najboljem. Ali, ipak, nada u njoj nikako da umre. 

Nada se samo da će Kasadra postupiti pametno, ne želi da ima i njenu krv na svojim rukama. Saznala je koji je njen cilj. To joj nije predstavljalo problem. Kome bi to predstavljalo problem sa njenim vezama? Koga god Kasandra imala pored sebe neće biti dovoljno.

Čula je korake, ali se nije pomerila. Ruku je prebacila preko lica. Trenutno samo želi da bude sama. Čak joj i njegovo prisustvo smeta.

,,Ovde obično ja dolazim." Seo je pored nje. Podigao je glavu da bi posmatrao zvezde.

,,Slična mesta privlače mračne duše."

,,Ja nisam mračna duša, bar ne toliko."

,,Kako god ti kažeš."

Namrštio se i pogledao je. Ovo nije ona, ona nikada nije bila ovako mrzovoljna. Da li je moguće da se toliko promenila od njihove svađe? Šta se u međuvremenu desilo što ju je nateralo da postane ovakva?

,,Ti sebe smatraš mračnom dušom?"

,,Naravno. Šta bih je drugo mogla da budem? Sve ono što je mene činilo dobrom mi je oduzeto." Zaledio se.

Ne, ona nije Crna vučica. Znam da nije. Ubeđuje sebe. Više nije ni siguran u sta veruje.

,,Šta su ti oduzeli?" Pre nego što je ovo izgovorio progutao je knedlu koja mu se stvorila u grlu.

,,Moju porodicu.", tiho je rekla.

Počeo je teže da diše. Čini mu se kao da mu se muti vid. Previše mu je stalo do nje da bi poverovao u to da je ona Crna vučica.

,,Nisam to znao."

,,Nisi ni mogao da znaš. Nikada ti nisam ni pričala o svojoj porodici. Kao što sam ti prošli put rekla, mnoge stvari o meni ne znaš." Svaka njena rečenica u njemu samo povećava sumnju, ali pokušava da je ignoriše.

Kada je ugledao jednu njenu odbeglu suzu, sve njegove sumnje su mu postale nebitne. Ovo je prvi put da je vidi ovakvu, uvek je imala stav neuništive, nesalomive, a sada je ranjiva. Nije mu teško da zaključi da joj je porodica bolna tema. Najradije bi je sada zagrlio, ali šta ako je ona stvarno Crna vučica. Ne može da zagrli nekoga ko će možda pokušati da ubije Mes. To bi bila izdaja, a on nju ne planira da izda.

,,Doneo sam odluku." Progovorio je nakon dužeg vremena.

,,Bravo za tebe."

Pogledao ju je sa raširenim očima. Očekivao je da će je to zanimati. ,,Ne želiš da je čuješ?"

,,Razmišljam o bitnijim stvarima od tvoje odluke. Razmišljam o ozbiljnim stvarima, o stvarima koje mogu da mi promene život. Samo je pitanje kada će se to dogoditi. Žao mi je, ali trenutno me ne zanima tvoja odluka, možda me nikada ne bude ni zanimala."

Ima osećaj kao da mu se krv zaledila. Da li je moguće...

,,Da li si pre neki dan trenirala na polju?" Glasno se nasmejala što ga je zbunilo, to je moglo da se zaključi po njegovom licu.

,,To vam je rekla mala Kasandra? Sigurna sam da jeste."

,,Nije bitno ka nam je rekao."

Sklonila je ruku sa očiju. Pogledala ga je, a zatim je ustala. ,,Da, ja sam tamo vežbala."

,,Očigledno si bolja od mene. Napredovala si." Nasmešio joj se.

,,I više nego što možeš da zamisliš."

Krenula je, ali je stala i još jednom ga pogledala. ,,Adriane, nije sve onako kako izgleda na prvi pogled. Molim te zapamti to."