Bela vučica

36.

,,Legenda o prokletstvu?" Mes je i dalje u šoku. Poznavajući Dona, teško joj je da poveruje da je u stanju tako nešto da uradi jedan krilati panter, jedan zaštitnik. ,,Ali zašto?"

,,Mnogo štete samo napravili našom borbom, mnogo više nego što je Šira pre toga pravila. Hteo je da nas kazni za to i to je uradio najbolje što je mogao."

,,Ali ti si samo htela da zaštitiš nedužna bića koja su živela u toj šumi. Nisi ništa loše uradila!"

,,Ali sam je ja prva napala i skoro pa ubila."

,,Ali..."

,,Nema ali! Krilati panteri su tada činili najveći sud, a njihova reč je bila zakon."

Neko vreme su se šetali u tišini. Mes je u sebi premotavala celu priču. U mislima joj je ostalo urezano da je ovo legenda o prokletstvu. Ako je stvarno tako, to znači da ona nije rođena pod srećnom zvezdom, već da je prokleta. Tek sada ima smisla to što je uvek smatrala teretom to što je Bela vučica, ipak to ju je koštalo dede.

Dok se za to vreme Jumi prisećala svoje prošlosti, prisećala se perioda kada je bila u svom telu. Volela bi da okonča svoj život, a da ne oživi nakon sto godina. 

Tišinu je prekinula Mes. ,,Da li postoji šansa da se Crna vučica vrati na pravi put?"

,,Možda...Možda i ne... Sve zavisi od toga da li je već razgovarala sa Širom. Ako nije, naravno da postoje, ali ako jeste šanse su skoro pa jednake nuli." Opet su stale.

,,Mes, svesna si da je bar deo njene duše mračan, jer u protivnom ne bi bila Crna vučica."

,,Svesna sam toga, ali..."

,,Uvek tražiš najbolje u ljudima. To je divna osobina, ali je i veoma opasna po tebe. U nekim ljudima dobro jednostavno nepostoji. Neki ljudi se hrane tuđom patnjom."

,,Svesna sam svega toga. Ipak, ja verujem da u svakome postoji bar nešto dobro. Verovatno zbog toga i jesam Bela vučica."

,,U pravu si. Zbog dobrog srca si baš ti Bela vučica. I, iskreno, drago mi je što si to baš ti."

Mes je duboko udahnula. ,,Da li postoji još nešto bitno što bih trebalo da znam?"

,,Za sada mislim da je ovo dovoljno. Ipak, ovo je naš prvi razgovor, ako ne računamo naš prvi susret... Ustvari imam nešto da ti kažem... Najviše trebaš da veruješ svom srcu, a zatim meni. Sada možeš slobodno da ideš." Mes joj se nasmešila.

,,Prijao mi je ovaj razgovor. Češće ćemo ga ponavljati. Obećavam, a znaš i sama da ja ispunjavam svoja obećenja."

,,Znam."

,,Pa, vidimo se onda."

U sledećem trenutku Mes se našla u svojoj sobi. Naježila se od povetarca koji je duvao kroz prozor. Brzo je ustala i zatvorila ga. Prišla je vratima i polako ih otključala.

Često joj ujutru u sobu uđu kao tornado Adrian i Edvard. Iako je Adrian još danas otišao, ne bi je čudilo da je ujutru Edvard probudi svojim ulaskom. Zbog toga ne želi da na nešto posumnja kada vidi da su vrata zaključana.

Legla je u krevet i uvila se u ćebe. Ubrzo je utonula u san, čudan san. U tom snu je bila Jumi, ali ne duh Jumi, već vuk koji živi u snežnoj šumi na severu. U tom snu preživljavala je Juminu prošlost.