Bela vučica

68.

,,Draga Kamil,

Kristofer i ja se nalazimo u najbližem gradu škole Por simepre. I sama znaš da to znači da se taj dan približava. Ostao mi je još jedan poslić da obavim pre tog velikog dana.

Ono što želim da ti kažem jeste da si ti završila posao sa nama. Više nam nisi potrebna. Ne želim da imaš veze sa ovim. Želim da tvoje ima ostane onakvo kakvo je, neukaljano. Ovo radim za tvoje dobro, nadam se da shvataš to.

Želim da ti se zahvalim za sve. Da nije bilo tebe, ja ne bih mogla da kontrolišem Elin sa velike udaljenosti. Da nije bilo tebe, ne bih znala šta se dešava u Por siempre. Ne znam šta bih bez tebe. Hvala ti što si bila uz mene. I nikada nemoj da zaboraviš da je ovom zlikovcu stalo do tebe.

Ovo nije oproštajno pismo, bar se nadam da nije. Kao Melov učenik naučila sam da nikada ne mogu predvideti šta će se desiti, ko će me izdati. Izdaja mora biti, to je nepisano pravilo u svetu u kome sam. Sada jesam sigurna u svoju pobedu, ali ne znam šta sutra donosi. Zbog toga ti pišem ovo pismo. Ne želim da se kasnije nešto ne planirano dogodi, a da se ja ne oprostim od jedine osobe do koje mi je stalo.

Ja jesam sve najgore, ali bila bih još gora bez tebe. Volim te Kamil. Volim te moja najbolja drugarice. Voli te jedan zlikovac.

Sa ljubavlju tvoja Ana"

Kamil se slabošno nasmešila. Zažmurela je. Usne su joj blago zadrhtale, ali smešak je i dalje bio tu. Ruku je stavila na grudi, nadala se da će tako smiriti oštru bol koju je osetila.

Ana i ona, iako su dva skroz različita sveta, su najbolje drugarice. One su dva različita dela koja se međusobno dopunjavaju. Ana je crno, ona je belo, Ana je mrak, ona je svetlo. Toliko različite, a toliko bliske. Večiti oslonac jedna drugoj.

Teško je rastati se od dela svoje duše. Kamilina duša ima tri dela. Od dva dela se već oprostila, od svog pokojnog muža i svoje izgubljene ćerke. Još uvek drži podignutu glavu zbog poslednjeg dela svoje duše, zbog Ane. Ali ako je i ona napusti, kako će ona to preživeti?

Ne može da ignoriše nemir koji oseća. Ima osećaj da će se desiti nešto loše, veoma loše. Samo se nada da se to loše neće desiti Ani. Zna da kada se dešavaju loše stvari da se Ana tu nalazi u samoj sredini. To joj ne da mira.

,,Draga Ana,

Ne mogu ignorisati osećaj da se nešto loše sprema. Samo se nadam da ćeš ti sve to da rešiš. Možda se ovako osećam samo zato što se taj dan bliži. Možda.

Želim ti reći još par stvari. Kao prvo, moraš da obratiš pažnju na Kristiniu rođaku. Par puta mi je uputila pogled kojim mi je govorila da sve zna. Može da predstavlja veliki problem, ali ti te probleme najviše voliš da rešavaš. Zbog toga me to i ne brine toliko.

Mes sumnja na tebe, a i na mene. Već pretpostavlja ko je Crna vučica, ali ne znam na koga sumnja. Možda sumnja na pravu osobu, a možda i na pogrešnu. 

Verujem ti Ana. Verujem ti. Nemoj da me izneveriš. Kada se sve ovo završi, dođi po mene. Uzeću odmor pa ćemo se zaputiti ka nepoznatoj destinaciji. Da li se sećaš vremena kada smo bile malo starije od Elin, kako smo putovale po svetu da bismo upoznale sve predele? Na tom putu si ti i upoznala svog pokojnog učitelja, a ja svog pokojnog supruga. Bila su to lepa vremena, baš lepa.

Čuvaj se. Nebitno mi je ko će sve umreti da bi ti živela. Bitno mi je samo da mi se živa vratiš. Samo to želim, samo se tome nadam.

Volim te Ana. Volim te moja najbolja drugarice. Voli te jedna obična profesorka. I molim te, ne napuštaj me.

Sa ljubavlju tvoja Kamil"

Jedna suza joj je pobegla iz oka. Brzo ju je obrisala. U ruke je uzela uramljenu sliku Ane i nje. To je slika sa njihovog putovanja po svetu. Obe su nasmejane, a kako i ne bi bile, tada su bile samo deca. Tada su bile deca koja nisu imala predstavu šta će postati.