Bela vučica

72.

Jumi je nestala, ali ne i Šira. Elin je rešila da okonča Mesin život, a sa njom i svoju osvetu. Ali jednu stvar nije predvidela. Za rame ju je ujela zmija, odnosno Anjina zmijska ruka. Oprezno je okrenula glavu ka njoj. Progutala je knedlu dok je sa raširenim očima posmatra.

,,Upozorila sam te!" Ujed se pojačao. ,,Osoba do koje mi je stala je povređena zbog tebe!" Pogled je skrenula na Adriana, koji je nemo posmatra, pa ga je vratila na Elin. ,,Ja ispunjavam svoja obećanja, a tebi sam obećala da ću te uništiti ako ovo uradiš." Ugrizla se za palac, a Elin je poput isečenog drveta beživotno pala na zemlju.

Svi je posmatraju sa raširenim očima. Samo je jedne raširene oči drugačije posmatraju. U njima se krije tuga, bol, iznenađenost, sreća, nostalgija. U toj osobi se krije nešto što je odavno zaključano i zaboravljeno. Nešto nestvarno veliko.

Aleksandar je krenuo na Anju, ali pre nego što je stigao do nje, oko njegovog vrata se uvila belo-žuta zmija.

,,Ovo nije bio dogovora. Za nju nismo znali."

,,O draga. Za nju ti nisi znala.", podlo joj je rekla Ana.

,,Molim?"

,,Nisi trebala da je prepoznaš."

,,Kako da je ne prepoznam? Ona u potpunosti liči na Ana!"

,,Tako je! Ona je ćerka tvog brata, brata zbog koga si izgubila sve. Zar ne želiš osvetu?"

Kada je čula ime svog oca, Anja se okrenula ka njima. Zagledala se u Kristinu koja i dalje ne dozvoljava Aleksandru da joj priđe. 

Da li to znači da nisam više sama?

,,Ona sa tim nema ništa! Tada nije ni postojala!"

,,Ali je ipak njegova krv!"

,,A on je moja krv, što znači da je i ona!"

,,Kristina, nisam želela ovako da se završi, ali ne daješ mi drugi izbor. Sada si neprijatelj."

Kristina je pojačala stisak na Aleksandrovom vratu, a zatim popustila da bi njegovo beživotno telo moglo slobodno da padne na zemlju.

Ana je krenula da Kristinu ubode sa mesečevim nožem, kada je Anja izgovorila: ,,Citius quam vos, ut celeritatem venit sum (Brža od vas, kao vetar brza sam ja)." Toliko brzo, da je Ana nije ni primetila, joj je prišla i odgurnula od Kristine, i tada joj je mesečev nož ispao.

Podigla ga je i prišla Ani. ,,Ovo nije moralo da bude ovakvo, Ana." Nož joj je Kristina zabila u stomak, a zatim brzo izvukla. ,,Im finem facimus."

Aron je potrčao do Ane, uz put je odgurnuo Kristinu koja je pala, ali ju je zadržala Anja da ne bi povredila glavu. Podigao je Anu i pobegao u šumu.

Edvard je krenuo za njima, ali ga je Selmon zaustavio. ,,Neće daleko stići."

Anja je krenula ka Kristoferu, koji se brzo popeo na Šarlot. ,,Sam ću otići. Znam kada sam nadjačan." Šarlot se okrenula i potrčala u šumu, u suprotnom pravcu od Arona.

,,Sit autem omnis via ire, prior in magica obliviscaris.", rekla je Anja, ,,Kornelia, vrati se!"

,,Kas, vrati se!"

Anja je uzela nož iz Kristininih ruku i bacila ga ispred Adriana, koji ga je podigao i zahvalno joj klimnuo glavom. Zatim se okrenula ka Kristini.

,,Da li je istina? Da li si ti sestra mog oca?"

,,Jesam." Pomazila ju je po crnoj kosi.

,,Ali ne ličite."

,,Ja ličim na majku, a on liči na oca. Kako je on? Godinama nisam ništa o njemu čula."

Adrian se okrenuo ka njima. Ovo mu je možda jedina prilika da sazna šta joj se desilo sa porodicom.

Anji su se oči napunile sa suzama. ,,Mrtvo." Kristina ju je zagrlila i mazi je po kosi.

,,Imaš majku, zar ne?"

,,Imala sam, kao i brata blizanca, Ariona. Ali oboje su ubijeni prošle godine na Uzvišenje."

Adrian je zažmureo. Srce ga je zaboleo, pa je jednu ruku stavio preko njega. Kroz sve to je prošla sama, to mu odzvanja mislima.

,,Adrian!", pozvao ga je Edvard koji u rukama drži Mes.

Prišao mu je. Nožem je isekao Mes po ruci. ,,Im 'reserans."

Videvši da Anja odlazi negde sa tetkom, povikao je za njom: ,,Anja!" Stala je ne okrećući se. Kristina se malo udaljila dajući im privatnost. Stao je iza nje.

,,Odobrao sam tebe." Okrenula se ka njemu sa blago otvorenim ustima. Tu njenu zbunjenost je iskoristio i prislonio svoje usne na njene.