Bela vučica

15.

Blizu zidina škole, u šumi, opet su vežbale Beatris i Mes. Samo ovog puta Beatris nije bila prijateljski nastrojena prema Mes. Gledala ju je sa nekim prezirom u očima, kao najvećeg neprijatelja. Mes se trudila da na to ne obraća pažnju. Napokon Betris je uspela da sama sebe podigne u vazduh dok je stajala na rukama.

,,Bravo, Tris, uspela si." Mes ju je pohvalila.

,,Mislila si da neću, zar ne?", ljuto joj je odgovorila. Mes se zbunila. Nije ovo očekivala. ,,Mislila si da je ovo preteško za jadnu, slabu Tris? Da ovo možeš samo ti, velika Mes, unuka mračnog grofa? Zar ne?"

,,Ne, nisam tako mislila!", pravdala se Mes. Trenutno joj njeno ponašanje nije najasnije.

,,Ma kako da ne."

,,Šta je tebi ceo dan?"

,,Meni?" Pokazala je rukama na sebe, kada je opet stojala na nogama.

,,Da, tebi. Ceo dan me gledaš kao da želiš da me ubiješ. Zašto?"

,,Još se praviš naivna. Znaš šta osećam prema Edvardu. Očekivala sam da ćeš mi pomoći. Ali ja nisam ta koja je u Edvardovom srcu, ja nisam ti. Zar nije tako?"

,,O čemu ti to pričaš?"

,,Videla sam vas vas prošle noći!"

,,Pa?" Ne zna šta ju je tačno uznemirilo. Ništa se nije desilo što bi moglo da je uznemiri.

,,Pa? Ti to ozbiljno?"Prekrstila je ruke na grudima. ,,Et flemma de oculo, etiam in aeri draco, Draco successore, ragina flemme (Plamen u oku, na nebu zmaj, naslednica Dragona, kraljica plamena)!" Oko ruku pojavio joj se plameni omotač. Plamen je izbacila pravo na Mes.

Mes se na vreme savila oslnivši se na desno koleno. Ipak, nije prošla bez posledice, plamen joj je napravio opekotinu kod levog članka. Ujela se za jezik da bi savladala bol. Pogledala je u nebo. ,,Sicut famus de tenebris meam, ne caele temestas imperium (Kao dedina duša tamna, neka nebom oluja vlada)." Počela je da pada kiša. Sledeći napad plamena Mes je sprečila vodenim štitom.

,,Beatris, prestani!" Nije poslušala Mes,već je ponovo bacila plamen na nju. Kiša je malo smanjla plamen, ali ne dovoljno zbog čega je Mes ponovo napravila vodeni štit. Beatris uopšte nije prestajala da je napada, a njoj nije preostalo ništa drugo sem da se brani.

Stazom su nailazili na njih Edvard i Hari. Oboje su bili šokirani kada su videli da na Mes ide veliki plamen. Pao im je kamen sa srca kada su videli da je uspela da ga ugasi. Potrčali su ka njima.

,,Ista si kao tvoj deda, ako nisi i gora od njega!"

Na ove Beatrisine reči nešto se slomilo u Mes. Pojavila se gusta bela magla iznad koje je lebdela. Čuje se reženje vukova oko nje. Oči su joj bile prodorno plave, kao nikada do sada. Beatris je i dalje bacala plamenove na nju. Ali oni su se odbijali. Kao da je oko sebe imala nevidljivi štit. Jednio je Edvard shvatio šta se dešava.

,,Mes, nemoj!", povikao je najglasnije što je mogao.

Kao da se tek sada probudila. Shvatila je šta se dešava. Reženje vukova je prestalo, a magla je nestala. Oči su joj ponovo posivele. Izgovorila je : ,,Sit autem omnis via ire, prior in magica obliviscaris (Sve neka se vrati kako je bilo, na prethodniu magiju zaboravimo).", i pala je na kolena Edvard je potrčao ka njoj i zagrlio je.

Beatris je ponovo pokušala da je pogodi plamenom. Ovoj put ju je Hari sprečio tako što je izveo čaroliju kojom je oduvala vatru. Samo ga je razočarano pogledala u oči i odjurila duboko u šumu.

,,Nećeš ako se ja pitam!" Edvard je potrčao za njom, ali je stao.

,,Odvešću je u ambulantu.", rekao je Hari potišteno. Oseća krivicu iako on ovo nije uradio. Nikada pre nije video Beatris ovakvu. Plašilo ga je to što ne zna šta može njegovoj drugarici sledeće da padne na pamet. Više je nije prepoznavao.

,,Hvala ti." I Edvard je potrčao za njom u šumu. Hari je čučnuo kod Mes. Naslonio ju je na sebe. Pogledao je u njenu nogu.

,,Da li te boli?" Pogledala ga je u oči.

,,Edvard mi je poput brata. Zašto to ne može da shvati?" Očajnički je htela da to Beatris zna, jer tek što je počela da je smatra prijateljem.

,,Tvrdoglava je." Gledali su se malo duže od par sekundi. Mes je u njegovim očima videla da joj veruje. Čak, što joj je bilo čudno, osećala se sigurno u njegovom naručju. A on...nije mogao da skrene pogled sa krupnih sivih očiju. Odjednom je sva ta praznina u njima bila lepša od sve ljubavi u nekim drugim očima.

,,Da li te boli?", ponovio je pitanje.

,,Malo..." Uzeo je u naručje i zaputio se ka školi, tačnije, ambulanti.

Edvard nije imo sreće u potrazi za Beatris. Pa je ubrzo i odustao krenuvši ka školi, sa namerom da vidi kako je Mes. Iako je želeo da je nađe i da joj na njegov način objasni da ne sme tako da se ponaša prema Mes, bitnije mu je bilo da zna kako je ona. A Tris se krila iza jedne stene i plakala. Prošao je pored nje, ali je nije primetio.

Nije joj bilo jasno zašto je sve to uradila. Ipak, nije je to mučilo, mučilo ju je nešto drugo. Zašto nije mogla da pobedi Mes? Zašto su se čuli vukovi? Zašto Edvard nije dozvolio da Mes uradi šta god da je planirala? Ali najviše ju je mučio Hari. Zašto ju je zaustavio? Zašto je izabrao da bude na Mesinoj strain? Toliko pitanja, a nigde odgovora.