Bela vučica

29.

Adrian se probudio pre nego što se Mes vratila. Edvard i on su sedeli na krevetu i pričali, dok su ostali sedeli za stolom.

Čim su se vrata otvorila Edvard je potrčao do Mes, a Don do Teodore. Njihove oči su otečene i crvene od plakanja, a pogled im je izgubljen, kao da se izgubio negde u prošlost. Gledaju u jednu tačku dok Edvard grli Mes, a Don krilima grli Teodoru.

Ustao je i Adrian i prišao im je. ,,Da li ste dobro?" Edvard se odvojio od Mes, ali je i dalje ima zabrinuti pogled, a Adrian ju je zagrlio.

,,Pričali smo o Melu." Skupila je snagu da progovori Teodora, a glas joj je bio promukao.

Svi su sa sažaljenjem pogledali u Mes, svi sem Beatris.

,,Zašto bi neko plakao zbog njega? Dok je on bio živ svi su plakali, sada je red da se smejemo jer njega više nema."Hari i Selmon su je streljali pogledom.

Adrian se odvojio od Mes i okrenuo se ka Beatris. ,,Kako može malo dete biti svesno situacije oko sebe i da zna šta se dešava oko nje? Niko od nas se ne seća šta se dešavalo u tom period, pa čak ni Mes, jer smo bili mali.Nije nas zanimalo šta se dešava u svetu i ispred nas nisu vođeni bitni razgovori. Kako onda ti znaš kakvo je to vreme bilo?" U njegovim očima prepoznaje se gnev.

,,O tom period smo učili na časovima."

Umešala se Teodora. ,,Vi ste učili jednu stranu priče, s svaka priča ima dve strane. Uveravam vas, ovde druga strana nije toliko crna, kao što je prikazana prva." Njen pogled se spojio sa Mesinim.

Mes je snažno zagrlila Edvarda, a on joj je još jače uzvratuo i poljubio je u kosu.

,,Ljudi poput njega nemaju dobru stranu! Oni nešto umisle pa posle napadaju bez razloga."

Mes se na sliu nasmešila. ,,Znači, hoćeš ti da kažeš da nemaš dobru stranu?" Mes se odvojila od Edvarda dok ju je Beatris zbunjeno gledala. ,,Ti si mene napala bez razloga jer si umislila da sam zaljubljena u Edvarda, a istinu nisi htela da prihvatiš. A sada ti ovo govorim poslednji put, Edvard i Adrian su mi poput braće."

Na Beatrisinom licu se može prepoznati stid i ljutnja. Dok je Edvard sa šokom gledao u Beatris. Za razliku od Edvarda, Adrian se krišom smejao.

,,Slušaj me ti...", počela je Beatris.

,,Ne, ti slušaj mene...", prekinula ju je Mes dok joj je prilazila. ,,Da, ja jesam unuka mračnog grofa i ne zanima me ko šta misli o tome. Pored moje kume i mene niko ga više nije poznavao.

Želela sam da ti budem prijateljica, ali vidim da ti to ne želiš. Ono što ja ne želim je to da ti budem neprijatelj. Tako da prestani da me praviš na neprijatelja.

Prestani da mi spominješ dedu, prestani da ga vređaš i prestani da ga praviš na najveće zlo koje je snašlo ovu zemlju od njenog nastanka. Jer ako nastaviš to da radiš ja ću protiv svoje volje da ti postanem neprijatelj. Ali nemoj da zaboraviš jednu stvar, vladar Dragona nije mogao ništa mračnom grofu! Da li si sigurna da naslednica Dragona može da pobedi unuku mračnog grofa koja je pritom Bela vučica?"

Beatris je zbunjena i iznenađena. Nije očekivala da će joj Mes ovako odgovoriti. ,,Ti...meni pretiš?"

,,Shvati to kako hoćeš."

Na Teodorinom licu pojavio se mali, jedva vidljivi osmeh. Mes ju je sada podsetila na starog Mela.

On je uvek bio direktan, bez dlake na jeziku. Uvek se ponosio svojom porodicom, a i samim sobom. I svaki njegov razgovor sa potencijalnom pretnjom završavao se njegovom pretnjom koja je bila slična Mesinoj.

U ovoj devojci, što bi Mel rekao, maloj vučici, i dalje je živeo Melov duh i snaga. Ona nije ni svesna koliko liči na svog dedu. Nije ni svesna koliko bi on bio ponosan da je sada vidi, srce bi mu bilo puno.

,,Mislim da je vreme da vas Don vrati. Svanulo je." Neprijatnu atmosferu između Beatris i Mes prekinula je Teodora.

Don ih je obgrlio krilima i u sledećem trenutku bili su ispred šume. Don se odmah vratio Teodori.

Pokušali su neprimetno da uđu u školu, ali na ulazu ih je čekala direktorka Larvius.

Namrštena je, očigledno nije zadovoljna što su joj đaci tek sada rešili da se vrate iz noćnog izleta, a još manje to što je jedan od tih đaka njen sin.

Otvorili su usta nešto da kažu, ali ona je podigla ruku dajući im do znanja da je bolje da ćute.

,,Svi u moju kancelariju." Uspela je nekako da iskontroliše glas.

Kada su krenuli uhvatila je Adriana za podlakticu. ,,Da li želiš da ti pozovem oca?"

Izvukao je ruku iz njene. ,,Slobodno, ali ne verujem da će doći. Suviše je zauzet svojom novom porodicom da bi se bavio sa sinom iz prvog braka." Prošao je pored nje ostavivši je bez reči.

U pravu je, pomislila je.

Njegovog oca on ne zanima jer ima novu porodicu. Ima ćerku, šta ćemu i sin koji nikoga ne sluša. Ipak, Adrian voli svoju sestru, ali nije imao mnogo prilika da je vidi.

Ipak, koliko god on mrzeo svog oca, kako raste sve više ispoljava njegove karakteristike. To mu se ne sviđa i to teško priznaje, ali ne ponosi se onim što je nasledio od oca. Najviše se plaši da ne postane poput njega i da on ne bude razlog mamine patnje, kao što je bio njegov otac.