Bela vučica

16.

Selmon je već pola sata u šumi. Čeka Adriana. Naslonjen je na drvo i cupka nogom. Dvoumi se da li da ode ili ipak da ostane. Zna da Adrian nije osoba koja bi nešto obećala, a zatim ne bi ispunila. Nešto je planirao, ali šta? To je, ipak, Adrian, on uvek nešto planira.

Nešto je protrčalo između drveća. Selmon se trgnuo. Uspravio se da bi pažljivije osmotrio okolinu. Možda mu se samo učinilo. Ponovo je nešto protrčalo, samo ovaj put bliže njemu. Definitifno mu se nije učinilo.

Šta bi to moglo biti? Pomislio je.

Šta god to bilo počelo je da se ubrzava i približava. Selmon je pokušao da ga prati pogledom, ali u jednom trenutku ga je izgubio iz vida. Sve je bilo mirno. To mu se uopšte ne sviđa. Nešto tu nije u redu.

Odjednom je velika, crna zver sa velikim očnjacima skočila na njega. On je zakoračio unazad i sapleo se. Završio je ležeći na zemlji. Ta zver ga gleda svojim crvenim očima i reži. Mislio je da je to njegov kraj. Ne zna na koji način bi se mogao izboriti sa ovim. Odjednom se začuo smeh, a zver je počela da bledi. Kroz nju Selmon je prepoznao Adriana kako mu se približavao.

,,Da li se to Sel uplašio da će ga pojesti velika zver?" Još glasnije se nasmejao. Ova stvar ga veoma zabavlja.

,,Šta nije u redu sa tobom?" Ustao je, a zatim mu je prišao. Iz očiju mu izbija bes.

,,Sa mnom?" Stao je zamišljeno. ,,Apsolutno je sve u redu."

,,Zašto se onda ovako ponašaš kada si rekao da ćeš mi pomoći?"

,,To nije bila moja ideja, već Mesina. Da sam se ja pitao, vezali bi vas i bacilli u šumu da vas pojedu prave zveri!"

,,Ti nisi normalan! Zašto bi nešto tako uradio? Nisam ti nikada uradio ništa nažalo."

,,Nisi?" Prišao mu je bliže. Ima ogromnu želju da ga sravni sa zemljom. Nikada ga nije mrzeo kao što ga sada mrzi.

,,Nisam."

,,Stvarno misliš da ne znam?"

,,Šta da ne znaš?" U sebi se molio da ne misli na Ameliju.

,,Petljaš nešto sa mojom devojkom. Pošto vidim da se praviš lud, da te podsetim. Mislim na Ameliju Karin, lepa crnka sa izraženim jagodicama, godinu dana je starija od nas." Selmon je prebledeo. Nije očekivao da će zbog druženja sa Amelijom imati problema sa Adrianom. ,,Šta je bilo, maca pojela jezik?" Na silu se nasmejao.

,,Adriane, ja.." Nije znao šta sada da mu kaže. Adrian je sada bio u pravu. Zaljubio se u tuđu devojku i mislio je da će to proći bez problema, loše je mislio.

,,Ovo sa ovim hologramom nije ništa u odnosu na to šta ću ti uraditi ako se ne udaljiš od nje!" Zapretio mu je.

,,Nadam se da si svestan da ako ovako nastaviš neće ti više biti devojka."

Adrian je pobesneo. Svesan je toga, ali ne planira da se menja. Grane drveća su obgrlile Selmona tako da ne može da se pomeri. ,,Šta si rekao?" Približava mu se.

,,Amelia ne planira da bude sa nekim ko neće imati vremena za nju."

,,Ja imam vremena za nju!" Selmona su grane još jače stegle. Jedva da može da diše. Ima osećaj da je pitanje vremena kada će mu rebar popucati.

,,Ne koliko je njoj potrebno." Shvatio je da to nije trebao da kaže, ali već je bilo prekasno. Šta je rečeno rečeno je. Adrian je krenuo ka njemu besan. Selmon se uspaničio i uradio je prvu stvar koja mu je pala na pamet.

,,Nunc te iacare magicae, iam youll 'transiat (Magiju sada baciću, tebe sada onesvestiću).", usmerio je svoj Dorinar ka Adrianu i on se onesvestio. Grane su popustile i Selmon se izvukao.

,,I šta ću sada?", upitao je sam sebe.

Selmonov Dorinar nije klasični Dorinar. On njegovo dejstvo ne može da poništi. Neophodno je da prođe neko vreme, obično par sati, nakon čega njegovo dejstvo počinje da otpada, a kada u potpunosti otpadne on će ponovo biti u svesnom stanju.

Selmon je Adriana naslonio sebi na leđa. Uhvatio ga je za ruke i ustao. Noseći ga tako krenuo je ka školskoj ambulanti.