Bela vučica

7.

Ovaj čas čarolije imaju duboko u velikoj šumi, koja sa dve strane okružuje školu. Čuju se divne pesme ptica, a oseća se prijatni povetarac. Ispred svojih đaka stoji profesor Donleš. Glava mu je visoko podignuta.

,,Profesore, da li nam možete reći zašto čas imamo ovde, umesto u učionici?", pitala je Beatris ono što je sve zanimalo.

,,Danas ćrmo učiti da koristima, tačnije da izvedemo čarolije odbrane ili napada, kako za koga. Današnja tema časa jesu čarolije Dorinari. Da li neko zna kakve su to čarolije?" Nekoliko đaka je podiglo ruke, među njima su paklena trojka, kao i Hari.

,,Gospodine Mekgregore...", prozvao je Harija.

,,Dorinar je čarolija koju svi imamo. Dobija se kao poklon za rođenje od kuma i to za prvi suret sa njim." Profesor je odobravajuće klimnuo glavom.

,,Dobro, ali može i više da se kaže. Trist, da li imaš nešto da dodaš?"

,,Naravno da imam. Dorinari spadaju u grupu borbenih čarolija, pomoću kojih bežimo ili se borimo. Naš kum se pomoću ove čarolije pobrinuo da budemo zaštićeni tokom celog života. I smatra se das u Dorinari najjače čarolije."

,,Danas će svako pokušati da izvede svoj dorinar." Posebno je naglasio reč pokušati. ,,Ne verujem da ćete uspeti iz prvog puta, a i ako uspete nećete moći dag a kontrolišete. Naravno, ja ću prvi izvesti svoj Dorinar, da biste videli kako to ide." Zažmureo je I spojio svoje velike dlanove ispod grudi. ,,Salvum me fac ex omnibus, et convertit me invisibilia(Sačvaj me od svih, u nevidljivog me pretvori)." Čim je to izgovorio, nestao je. Postao je nevidljiv.

,,Ono što je najbitnije i što ne smete da zaboravite..." Pokušavaju da shvate gde im se nalazi profesor prateći njegov glas, ali im ne uspeva. Ni on im ne ilakšava time što se šeta. ,,... reći koje vraćaju sve u normal. A to su: ,,Sit autem omnis via ire, prior in magica obliviscaris (Sve neka se vrati kako je i bilo, na staru čaroliju zaboravimo)." Pojavio se dok je i dalje šetao, zatim je opet stao ispred njih. ,,Ko želi prvi da proba?" Od svih đaka samo su se tri javila, i to paklena trojka. ,,Trist, izvoli."

,,Zahvaljujem, profesore." Sa širokim osmehom na licu izašao je ispred. Stao je u iskorak. Ruke je podigao u visini grudi. Glasno je izgovorio: ,,Ad vincere posse adversaries, et ego cinvertam aeris in nebula (Da bih protivnika mogao savladati, vazduh u maglu ću pretvoriti)." U šumi jedva da mogu da se raspoznaju oblici od gustine magle. ,,Profesore, šta kažete ne ovo?"

,,Kažem da nije loše. Objasni mi, kako bi ovo poslužilo u borbi?"

,,Ništa se ne vidi, što znači da mogu neprimetno da pobegnem ili da ga iznenada napadnem".

,,Bitno je da imaš strategiju, mada sve to ne bi baš tako lako išlo." Okrnuo se ka ostatku odeljenje. ,,Ono što je još bitno jested a Dorinar može povući samo, i isključivo samo, jedna osoba, ona koja je vlasnik tog Dorinara."

,,Sit autem omnisvia via ire, prior in magica obliviscaris.", rekao je Edvard nakon čega je magla nestala, tako da se opet moglo jasno videti.

,,Adriane, hajde nas ti oduševi svojim umećem." Donleš ga uvek ističe od ostalih. To je zbog toga što je prepoznao njegov veliki dar još na njihovom prvom času. Ne krije da je oduševljen njegovim umećem. Veruje da će jednog dana od njega biti veliki i moćni čarobnjak. Šta drugo može da očekuje od sina Erin Larvius?

,,Kako drugačije, profesore?"

Stao je ispred svih u iskorak. Glavu je sustio da bi se skoncentrisao na zemlju. ,,Et radices ejus venerit de terra, venit post me iussum fuerit (Korenje iz zemlje neka izađe, po moju zapovest neka dođe)." Kao što je i rekao, korenje je izašlo iz zemlje da bih došlo po njegovu zapovest.