Bela vučica

48.

,,Rio..."

Amelia je skočila u Adrianov zagrljaj. Grli ga kao da joj život od toga zavisi, dok sa druge strane, on nju kao da je zagrlio samo radi reda.

Pored njih prolazi Anja. Krajem oka je pogledala u njih. Zbog prizora koji vidi usne je razvila u sarkastičan osmeh.  To Adrianu nije promaklo. Ubrzo se odvojio od svoje devojke.

,,Dragi moj Rio, da li si svesan da mi ne posvećuješ dovoljno pažnje?" Obgrlila mu je ruku, a glavu je naslonila na njegovo rame.

,,Iskrsli su nam neki problemi."

,,Stvarno Adriane? Ne trebaš ti da imaš ,,mi" sa njima, već sa mnom. Sa mnom, Larviuse!"

,,Amelia, molim te... Oni su mi prijatelji, a ujedno i najbitnije osobe u mom životu."

Zagrizla je donju usnu i pogledala u stranu. Počela je da odmahuje glavom. ,,A šta je sa mnom? Šta sam ja u tvom životu?"

Pažljivo joj je prišao i uhvatio za ruke. Palčevima joj masira zglobove. Kada je okrenula glavu ka njemu primetio je da joj se u očima skupljaju mali kristali.

,,Ti si mi devojka."

,,Koliko je to tebi bitno? Ja se ne sećam kada smo poslednji put dan proveli zajedno."

Zažmureo je i snažno stegao vilicu. Ni on se ne seća. A zvala ga je, mnogo puta ga je zvala da dan provedu zajedno. Ali se Adrian toliko fokusirao na probleme da mu je sve, sem njegovih prijatelja, smetalo, pa tako i Amelia.

Odmahnula je glavom shvativši da nema smisla da se više raspravlja sa njim. On nikada neće shvatiti kako se ona oseća, to je znala.

,,Čula sam da si bio kod oca. To je divno. Sigurno ste se uželeli jedan drugoga."

U neverici je odmahnuo glavom i sarkastično se nasmejao. Nesvesno mu je po ko zna koji put stavila do znanja da nju preterano ne zanimaju njegovi problemi. To mu je sklonilo osećaj krivice koji je osećao od početka njihovog razgovora.

,,Da li ti znaš ko je moj otac?" Pitao je grublje nego što je planirao.

,,Ne, ali..." Prekinuo ju je.

,,Baš tako, ne znaš. Zato te molim da ne pričaš o onome o čemu ne znaš ništa. Da znaš ko je ne bi ovako pričala."

,,Opet sam ja kriva, zar ne? Ko bi drugi mogao da bude kriv sem mene..."

,,Samo prestani!" Udaljio se od nje. Lice je prekrio rukama dok teško diše kroz nos.

,,Šta da prestanem? Da govorim istinu?"

Istina. Pomislio je na Anju. Brzo je odmahnuo glavom da bi je sklonio iz misli. Ponovo se usredsredio na svoju devojku.

,,Možda i govoriš istinu. Ko bi ga znao? Ja siguno ne."

,,O čemu ti to pričaš?" Pogledao ju je u oči.

,,O Selmonu i tebi. Ne znam da li si čula, ali svi pričaju da mi je sa razlogo žaba ljubimac, jer imam mozak koji je veličine žabljeg. A sve to pričaju isključivo zbog tebe."

,,Adriane..."

,,Ti mi nisi rekla da se družiš sa njim."

,,Slušaj, ja..."

,,Ti ga iskorišćavaš!"

U čudu je raširila oči. ,,Molim?", rekla je dovoljno glasno da se par znatiželjnih pogleda zadrže na njima. Adrian je smireno sačekao da se ti pogledi sklone sa njih.

,,Znaš da je zaljubljen u tebe, pa si rešila da ga koristiš kako bi mene napravila ljubomornim. To je pokvareno. Da li znaš zašto? Zato što se igraš sa tuđim osećanjima.

Osoba koju posebno mrzim je pokušala da se igra sa mojim osećanjima. Ta osoba je pokušala da iskoristi osobu do koje mi je stalo da bi stigla do svog cilja.

Trenutno radiš isto što i ta osoba. I ne mogu ti opisati koliko si nisko pala u mojim očima. I nemoj da misliš kako neću reći Selmonu šta radiš. On zaslužuje da zna istinu."

,,Rio...Ljubavi..."

,,Moramo ozbiljno da razgovaramo." Zagledao se u daljinu.

,,Kada?"

,,Ne sada." Prvo mora da bude siguran u svoju odluku.

,,U redu. Da li ti odgovara posle praznika?"

Klimnuo je glavom. ,,Da, kada se vratim posle praznika obavićemo ozbiljan razgovor."