Bela vučica

19.

Pet đaka škole Por simpre usred noći stoje ispred šume.

Danju ova šuma izgleda božanstveno. Sve je zeleno, a i ima puno raznobojnog cveća. Čuju se pesme ptica koje pogađaju pravo u srce. Male veverice skaču sa drveta u drvo. Sve je tako mirno, a puno života. Vlada sklad između biljaka i životinja, pa, i ljudi. Jednostavno, preko dana to je jedan mali raj.

Noću je sasvim druga priča. Ovaj sklad je narušen jer noću vlada pravilo ubi ili budi ubijen. Sam mrak učini da sve boje potamnu i da postanu jezive. Sve dnevne životinje se kriju negde gde ih noćne neće moći naći. Tada noćne životinje vladaju šumom, ta krvoločna čudovišta u čijoj je prirodi da ubiju sve što im se nađe na putu. Jednostavno, te životinje je stvorio sami đavo.

Postoje mnogi zabeleženi slučajevi u kojima su neodgovorna deca odlazila noću u šumu, a njihova beživotna tela nalazili su ujutru u šumi.

Ipak, postoje i slučajevi kada su ti neodgovorni đaci i živi izašli iz šume, nije bitno da li su uspeli da izađu tokom noći ili su morali negde sakriveni da sačekaju prve zrake sunca. Ipak, nisu prošli bez posledica jer ta jedna noć ostavlja velike traume, čak može dovesti i do teških mentalnih poremećaja.

Veoma su retki oni koji su nakon nekog vremena nastavili svoje živote kao da se ništa nije desilo. Jako retki.

Kojoj će grupi oni pripasti? Da li će biti jedni od retkih? Da li će imati traume? Da li će moći noću da spavaju? Da li će izvući žive glave?

,,Koliko je ovo pametno?", upitao je Edvard.

,,Ovo uopšte nije pametno! Pitanje je da li ćemo živi izaći. A da sve ovo bude još gore, spasavamo osobu koja je napala Mes!"

Adrian nije prestao da negoduje ovo ni u jednom trenutku. Više nego očigledno je da nije oduševljen što mora da učestvuje u ovome. Ne plaši se šume, a ni stvorenja koja su u njoj. Veruje u sebe toliko da je skoro pa siguran da može da izvuče živu glavu. Veći mu je problem što ugrožava svoj život zbog Beatris.

,,Prestani da kukaš Rio." Laktom ga je udarila Mes u rebra

,,Adraine, mogu li nešto da te pitam?"

,,Ako baš moraš Selmone."

,,Pre svega, žao mi je."

,,Tvoje izvinjenje mi ništa ne znači. Ja od toga nemam ništa." Trudio se da bude što smireniji, ali ipak se prezir osećao u njegovom glasu.

,,Želim da znam, da li planiraš tamo da me ubiješ?"

,,Adrian mu se podlo nasmejao. ,,Misliš da ću te ja ubiti pre svih onih čudovišta koja se kriju u šumi. Izgleda da sam ja tvoja najveća noćna mora, a da se nisam ništa specijalno potrudio da to postanem." Napravio je dramsku pauzu. ,,Ne planiram da te ubijem, bar ne dok ne završimo sa ovim."

,,Od njega ću se jedino spasiti ako me neka zver ubije pre njega!" Šapnuo je Hariju.

,,Ne lupaj gluposti! Čak je i Adrian ljudsko biće." Povukao ga je malo dalje od paklene trojke da ne bi čuli o čemu pričaju.

,,On nije ljudski biće, on je mutant koji je u toku mutacije izgubio sva osećanja. On nije ni mutant, zapravo, oni su ništa u odnosu na njega. On je čudovište!"

,,Sel, preteruješ. On jeste nemilosrdan, ali ume da voli. Voli Edvarda i Mes, pa, sigurno i svoju porodicu." Pokušao je da ga uveri da i Adrian ima osećanja.

,,To ti misliš!"

,,Ponašaš se kao malo dete!" Vratili su se kod paklene trojke.

,,Ko će prvi?", upitala je Mes.

,,Ja sigurno neću!" Javio se Adrian.

,,Ja ću!" U isto vreme su rekli Edvard i Hari.

Njih dvoje su krenuli prvi. Edvard drži Mes za ruku dok ide ispred nje, a Adrian je drži za ruku dok ide iza nje. Selmon ide poslednji i prati svaki Adrianov pokret.

Šuma je još strašnija kada si u njoj. Sve je mračno. Jedva se raspoznaje šta je šta. Čuju se razni jezivi zvukovi koji lede krv u žilama.

Trude se da budu što tiši. Svako gleda na jednu stranu trudeći se da primeti sve što je sumnjičavo.

Nešto se čulo. Svi su se okrenuli ka tome. Jato slepih miševa je krenulo na njih.

Svuda oko njih su slepi miševi. Svako je bežeo na svoju stranu i na taj način su se razdvojili. To je najgora stvar koju su mogli uraditi.