Bela vučica

18.

Ponoć je odavno prošla. Nebom vladaju mesec i zvezde. Izgledaju kao da plešu neki svoj ples, koji je svima ostalima nepoznat. Noć je tako mirna da niko ne bi posumnjao šta se krije u njoj.

Noću sva stvorenja, koja se kriju od sunčevih zrakova, izlaze iz svojih jazbina. Uglavnom su baš te životinje one najopasnije i najkrvoločnije. One vrebaju skrivene u mraku i objasane mesečinom, strpljivo čekajući svoj plen. Napadnu ga sa leđa tako da ne stigne ni da se snađe, a već će bude mrtav.

U školi su skoro svi već bili u krevetu i u carstvu snova. Kroz jedan prozor vidi se osvetljena soba. U toj sobi razgovaraju dva zabrinuta prijatelja.

Hari i Selmon stoje kod prozora i posmatraju kopiju škole iščekivajući da se Tris vrati. Čekaju je već satima. Kako je vreme prolazilo bili su sve sigurniji da je u nevolji. Sada ni ne mora da uđe u zabranjeni deo šume, jer tokom noći sva stvorenja koja se tamo kriju izlaze iz tog dela. Tako celu noć, sve do pojave prvog zraka sunca, oni vladaju šumom. Upravo zbog toga je direktorka strogo zabranila odlazak u šumu tokom noći, a i tokom prvih jutarnjih časova, radi sigurnosti.

Selmon je obukao svoju crnu jaknu i krenuo ka vratima.

,,Gde ideš?", povikao je za njim Hari.

,,Idem da je nađem! Do sada je već trebala da se vrati. Sigurno je u nevolji." Izašao je iz sobe.

Hari je obukao svoju jaknu i potrčao je za njim. ,,Čekaj me! Idem i ja!"

U dvorištu su se sudarili sa nekim. Nisu videli ko je to i samim tim nisu ni znali sa kim su se sudarili, sve dok ta osoba nije progovorila.

,,Pokušavate i mene da smestite u bolnički krevet?" Pogledao je prvo u Selmona, pa zatim u Harija. ,,Zabranjeno je napuštanje soba posle ponoći. Šta radite napolju sada?"

,,Šta ti radiš napolju u zabranjeno vreme?" Hari je na pitanje odgovorio pitanjem.

,,Direktorka mi je dozvolila."

,,Privilegija jer se druži sa Adrianom.", Selmon je šapnuo Hariju.

Edvard ga je čuo i namrštio se. Nikada nije mogao da shvati zašto svi misle da Mes i on imaju privilegije jer se druže sa direktorkinim sinom. Za njih Adrian nije bio direktorkin sin, već njihov najbolji prijatelj. Nemaju veće privilegije od ostalih jer se druže se njim, pa čak ni Adrian nema posebne privilegije.

,,Dozvolila mi je jer sam želeo da budem pored Adriana dok se ne probudi!", malo je povisio glas. Osećaj krivice ocrtavao se na njihovim licima, pogotovo na Selmonovom.

,,Probudio se?", pitao je Selmon.

,,Jeste...", osmeh mu se pojavio preko celog lica, ,,Prvo što je rekao kada je otvorilo oči bilo je: ,,Ubiću ga!" Bolje ga izbegavaj u širokom luku. Ovo je dobronamerni savet."

,,Stvarno mi je žao."

,,I treba da ti bude!" Uozbiljio se. ,, Da li se Beatris vratila?" Iako se trudio da zaboravi na nju, nije mogao. Na neki način je on i kriv što se ona nalazi tamo.

,,Nije..."

Osećaj kriovice ga je obuzeo. Da je ostao sa Mes, umesto što je tražio Beatris, onako besan vođen željom za osvetom, možda se ne bi sakrila duboko u šumi i, možda, bi već bila ovde. Možda.

,,Idemo da je tražimo."

,,Sami?", sumnjičavo je upitao.

,,Da, pa?"

,,Ni Beatris, a ni vi nećete izaći živi iz šume." Postojale su velike šanse da je u pravu. Hari i Selmon su svesni toga, ipak, spremni su da rizikuju svoj život da bi spasili drugaricu. ,,Idem sa vama."