Bela vučica

64.

,,Čekaj malo!" Selmon je podigao ruke. Sa raširenim očima posmatra Adriana koji nervozno rukama prolazi kroz kosu.

,,Prvo si me preplašio sa onim hologramom zato što sam pričao sa tvojom devojkom, a sada hoćeš da je tešim nakon što ti raskineš sa njom. Šta nije u redu sa tobom?"

Adrian je počešao obrvu. ,,Koliko ja znam, sa mnom je sve u najboljem redu."

,,Meni ne izgleda tako! Adriane, ti jesi odličan čarobnjak, od onih koje ja poznajem ti si jedan od boljih, ali tvoje ideje su... su... Ne mogu da nađem reč koja bi ih dobro opisala. Pa mogao bih možda reći da su apsurdne. Mada i to je preblaga reč za tvoje ideje."

Adrian ga namršteno posmatra. ,,Da li si završio sa vređanjem?" Selmon je zabavljeno klimnuo glavom. Adrian ga nikada nije video sa većim osmehom. Ljuto je izdahnuo kroz nos.

,,Dopustio sam ti da me vređaš samo zato što si mi sada potreban. Nadam se da si svesan toga. I da li ćeš mi na kraju pomoći?"

,,Naravno da hoću! Ovakva se prilika ne propušta."

Adrian se rukom udario po čelu. ,,Rekao sam ti da te je koristila samo da bi mene napravila ljubomornim."

,,Pa? To ne znači da se u njoj neće roditi ljubav prema meni."

Sa otvorenim ustima ga posmatra. ,,I posle sa mnom nešto nije u redu! Ti si nepopravljivi romantik!"

,,Ne mogu svi da budu okrutni poput tebe, Adriane. Svetu su potrebni i nepopravljivi romantici poput mene.", rekao je ponosno, a Adrian je još više otvorio usta.

,,Samo želim nešto da te zamolim." Adrian je prevrnuo očima. ,,Pokušaj na lep način da raskineš sa njom."

Klimnuo je glavom. Čim je video Ameliu, gurnuo je Selmona u praznu učionicu odakle će moći da čuje ceo njihov razgvor. Glavu je naslonio na vrata spremajući se da čuje svaku njihovu reč.

Amelia je sa velikim osmehom prišla Adrianu. Svoje ruke je obavila oko njegovog vrata. Uhvatio ju je za struk, ali ne da bi je pribio uz sebe, već da bi je odvojio.

,,Nedostajao si mi Rio."Krenula je da ga poljubi, ali joj je stavio ruku preko ustiju i odgurnuo je od sebe.

,,Rekao samti da moramo ozbiljno da razgovaramo."

,,Rekao si puno toga." Namrštio se. Mrzi kada se pravi da nešto ne zna. Ne shvata poentu toga. On zna šta je rekao, tako da ga njeno čuđenje neće zbuniti.

,,Amelia, ozbiljan sam."

,,Kada ti nisi ozbiljan?"

,,Ovo više ne ide."

Raširila je oči u čudu. ,,Šta više ne ide?" Nada se da ga je pogrešno razumela.

,,Mi. Zato sada raskidam sa tobom."

Suze joj se spuštaju niz obraze. Liče na male kristale. Donja usna joj drhti. Srce joj se steže. ,,Tek tako raskidaš sa mnom?"

,,Da, tek tako raskidam."

To nije lep način da raskineš sa nekim.

Selmon je glavom udari vrata. Adrian se zaledio, a i prebeledeo je kada je čuo zvuk koji dolazi iz učionice. Zar ne može da bude tih? Pao mu je kamen sa srca kada je shvatio da Amelia ništa nije čula.

,,I to je to?" Oči su joj pocrvenele.

,,Da."

Okrenuo se i skrenuo u drugi hodnik, ali se odmah tu i zaustavio. Sada je na njega red da presluškuje razgovor između Amelie i Selmona.

Selmon je, nakon što je čuo da je Adrian otišao, izašao iz učionice. Sudario se sa Ameliom, naravno planski.

,,Ami? Da li je sve u redu?" Uhvatio ju je za ramena.

,,Raskinuo je sa mnom." Zagrlila ga je, i u njegovom zagrljaju je ispustila par jecaja.

Adrianova glava je provirela da vidi šta se dešava. Selmon se izbečio kada ga je ugledao. Adrian mu se samo nasmešio, a zatim je vratio glavu iza zida.

Odvojila se od njega. ,,Šta si tražio sam u učionici?"

Adrian se rukom udario po čelu. E to nismo smislili.

,,Tražio sam srećnu olovku, ali izgleda da sam je izgubio na neko drugo mesto."

Moram da priznam da nije loš.

,,Pomogla bih ti u potrazi, ali trenutno mi je zbog svega ovoga preko potrebna samoća."

,,Razumem." Klimnuo je glavom sa razumevanjem.

,,Bilo bi lepo da se prošetamo nekada."

Ovo ga je baš obradovalo. ,,Naravno. To bih baš voleo."

Nakon što je Amelia otišla, pojavio se Adrian sa smeškom na licu.

,,Da si mi draži, zagrlio bih te."

,,To je sasvim nepotrebno."

Krenuli su ka dvorištu. Adrian nije sklanjao smešak sa lica, napokon s oseća slobodno, a Selmon nije prestajao da prevrće očima.

,,Da li si sada rešio problem koji imaš?", upitao ga je Selmon.

,,Još uvek nisam." Teško je izdahnuo. ,,Ali se nadam da uskoro hoću."