Bela vučica

51

U sobi u kojoj su sveće jedini izvor svetlosti, kako jedan od mnogobrojnih običaja nalaže, na stolu prekrivenim crvenom svilom stavljena su samo dva jela, pileća supa i tofu od jabuka. Sa jedne strane stola, obučena u haljinu koja je do struka bela, a od struka zlatna, sedi direktorka Larvius. Niz leđa joj se spušta zlatni plašt. Svoju crnu, gustu kosu prebacila je napred da bi joj se spuštala niz grudi. Naspram nje sedi njen voljeni sin. Obučen je u belo odelo sa zlatnim ivicama i dugmićima.

Neverovatna je suprotnost između njega i njegovog odela. Duša mu nije ni najmanje bela kao odelo. Zlatan dečko nikada nije ni bio. Ironija. Ovim čak i sam sebe ismejava.

Erin mu je pružila ruke preko stola koje je on istog trenutka prihvatio. Ne zna se tačno ko kome jače steže ruke, ali se zna da oboje drže ruke svog najvećeg oslonca.

Oboje su zažmureli da bi izveli običaj pre ručka.

,,Moj najveći uspeh, moje najveće uzvišenje bilo je..." Cilj ovog običaja je da se kaže događaj kada se jedan čarobnjak osetio uzvišeno. ,,...kada sam te donela na ovaj svet, Adriane. Od tada ti si moj zrak nade, moje sve." Od rođenja svog sina Erin govori istu stvar svake godine. Time može i da se zaključi da nepostoje reči kojima bi se opisala njena ljubav prema njemu.

,,Moj najveći uspeh, moje najveće uzvišenje..." Sada je red na Adriana. ,,...bilo je kada sam rešio da ću do smrti nositi prezime Larvius. To prezime za mene znači sve i zbog toga ga se nikada neću odreći."

Adrian već nekoliko godina, tačnije od kada je promenio prezime, govori isto. Oni koji ga ne poznaju misle da ne postoji za njega ono što je sveto. Istina je sasvim drugačija. Za njega postoji svetinja, a to je njegovo prezime i njegova porodica.

Dok jedu uvek vode neobavezne razgovore, pa tako i sada. Ali dešava se ponekada da dođu i do ozbiljnih tema.

,,Da li si imao neke probleme sa ocem?"

,,I ne baš." Pogled ne skreće sa svog tanjira sa supom.

,,Zašto me ne gledaš u oči?" Podigao je glavu i zagledao se u njene crne oči. ,,Šta se desilo?"

,,Ništa neobično, posvađali smo se kao i uvek."

Pogled ne skreće sa njegovih očiju. Na taj način daje mu do znanja da zna da ima još i da želi da čuje šta. Nije preostalo ništa drugo sem da joj kaže istinu.

,,Želi da ponovo nosim njegovo prezime."

Na njenom licu se vidi zabrinutost. Ne brine je da li će Adrian pristati, jer poznaje svog sina i zna da neće pristati ni na jedan predlog tog ljigavca. Ono što je brine je da li je Adrian povređen.

,,Zbog čega je to tražio?"

,,Sigurno ne zbog toga što sam mu sin." Teško je udahnuo, a još teže izdahnuo. ,,Želi da se hvali da mu je sin kralj Guerosa."

,,Lepo sam ti rekla da će ti ta tvoja titula samo nevolje stvoriti!"

,,Mama, ali ja sam kralj."

,,Ti nisi kralj, sunce moje, već si budala." Od srca se nasmejao na ove njene reči, a ona nije ostala imuna na njegov osmeh.

,,Ali sada ozbiljno, Adriane. Ti znaš i ko je, a i šta je tvoj otac. Može da ti napravi gadne problem."

,,Neka ih slobodno napravi. Ja svoju odluku neću da promenim!"

,,Zato ću ja da se pobrinem da on promeni svoju."

,,Da li si sigurna da ćeš moći?" Pitao je iako je znao odgovor.

,,Sine moj... Ja sam najmoćnija žena u svetu čarobnjaka. Ne trebaš da sumnjaš u mene."

,,Ne sumnjam."

,,Nego da se vratimo na veselije teme. Kako ste Amelia i ti?", znatiželjno je upitala.

,,To ti i nije baš vesela tema."

,,Što?"

,,Imamo nekih problema."

,,Nadam se da ćete ih brzo rešiti."

,,Rešićemo, rešićemo..." Osetila je da nešto nije u redu, ali je odlučila da ga ne pritiska.

,,Ja sam ti majka i podržaću svaku tvoju odluku. Ne zaboravi to."