Bela vučica

17.

Školska ambulanta se nalazi u mirnom delu škole. Uglavnom je po danu posete dva-tri učenika. Da je stalno puna ova škola sigurno ne bi imala ovako veliki ugled. Puna ambulanta bi označavala školu kao mesto koje nije dovoljno bezbedno za njene učenike.

U ambulanti se, pored ulaznih vrati, nalaze još jedna vrata od lakovanog drveta. Ta vrata vode u snežno belu sobu u kojoj se nalaze šest bolnička kreveta. Retko kada se neko u ovoj sobi nalazi, u proseku, oko četiri đaka tokom cele školske godine. Ovde najčešće završe nakon nesreća koje bi se dogodile na časovima.

Na jednom od ovih šest krevata leži Mes. Noga joj je zavijena. Bol skoro da više i ne oseća. Pored njenog kreveta nalazi se jedna stolica na kojoj sedi Hari. Drži je za ruku i toplo je gleda sa malim osećajem krivice.

,,Ne moraš da budeš ovde." Ne želi da mu bude na teretu.

,,Ne želim da te ostavim samu. Biću ovde dok ne dođe Edvard." Nežno joj masira zglob šake. To je smiruje i uliva joj osećaj sigurnosti.

,,Hvala ti." Njegove tamne oči pogledale su u njene svelte. I slep čovek bi video da se nešto dešava sa njima.

,,Za šta mi se zahvaljuješ?" Nasmejao se tako da su mu se i oči nasmejale. ,,Zato što sam te doveo u ambulantu?"

,,Ne, ne zbog toga." Stegla je njegovu šaku da bi mu pokazala koliko mu je zahvalna. ,,Zahvalna sam ti jer si uz mene sada." Uozbiljio se.

,,Želim da ti se izvinim u Beatrisino ime. Ne znam šta ju je spopalo, ona se tako ne ponaša. Bar koliko ja znam.", udahnuo je i pustio joj je ruku. ,,Znam da branim osobu koja je kriva za sve ovo, ali ona mi je drugarica. Braniću je bez obzira na sve." , prekrio je lice rukama, ,,Odvratna sam osoba!" Ponovo ga je uhvatila za ruku.

,,Nisi, ti si samo dobar prijatelj.", pogledao ju je, ,,Mnogo puta su Edvard i Adrian napravili velike gluposti. Svaki put sam bila uz njih, jer, ipak, koliko god se ja ne slagala sa tim, to je njihov izbor i ja ću uvek biti uz njih, bez obzira na sve. Uvek ću im čuvati leđa." Slabašno se nasmešila, ali iskreno. Svaki put kada bi pričala o svojim prijatrljima u očima bi imala neki poseban sjaj zbog kojeg više nisu delovale prazne, pa tako i sada. ,,Normalno, kada smo sami kritikujem ih i ukazujem im na njihove greške, ali samo kada smo sami. Pred ostalima ne pokazujem da se ne slažem sa njihovim izborom. Mi imamo običaj da kada krene po zlu kažemo : ,,U dobru, a pogotovo u zlu." To je prijateljstvo. Ne trebaš zbog toga da se oseđaš loše."

Par trenutaka su se samo gledali. Pitao se, kako ove prazne, sive oči mogu da se pretvore u one borbene i živahne plave? Zašto je toliko posebna? Još bitnije, zašto je posebna njemu?

Te tamne oči su zbunjene, pomislila je Mes, nešto ga muči. Tako je gledao u njene da joj se učinilo da je ne gleda u oči, već u dušu. Čini joj se da mu može verovati i da ga može pustiti svoj život. Brzo je uklonila te misli iz glave. Ne sme da ga pusti u svoj život. Ne sme da dozvoli da rizikuje život još jedna osoba zbog nje.

Zabrinuto je u sobu ušao Edvard. Vrata je za sobom jako zalupio, na to su se svi radnici ove ambulante okrenuli, ali on nije obratio pažnju na njih. Za tren oka se pojavio pored Mesinog kreveta.

,,Kako je?", pitao je Harija.

,,Edvarde, pri zdravoj svesti sam. Samo mi je noga povređena, ne glava." Nije obraćao pažnju na nju, već je i dalje gledao u Harija očekujući odgovor. Odmahnula je glavom na njegovu preteranu brigu.

,,Dobro je. Opekotina nije strašna, ali će morati da prespava ovde."

,,Hvala ti." Prvi put je video u Edvardovim očima da ga poštuje.

,,Da li si je našao?"

,,Ne. Izgleda da je otišla preduboko." Seo je na Mesin krevet i uhvatio je za ruke. Njegov pogled je pun topline.

,,Da nije otišla u zabranjeni deo šume?", uznemireno je upitao Hari.

,,Ako ima i mrvicu mozga u glavi, ne bi otišla tamo." Iako mu Tris nije najdraža osoba, pomisao da je sama otišla u zabranjeni deo šume ga je polmalo plašilo. Tamo se nalaze jazbine mnogih strašnih zveri.

,,Nije. Sigurno se samo sakrila od besnog Edvarda." Svo troje su se nadali da je tako, ali ipak tračak sumnje je prisutan kod svakoga.

Da li je Tris stvarno otišla tamo? Da li će ispaštati sbog svoje nepromišljene odluke? Da li zna šta se tamo krije? Da li zna koje se zveri tamo kriju? Da li to bilo ko zna? Ako je otišla tamo, ko će je spasiti i koga će još uvaliti u nevolju?

,,Idem ja." Tek što je ustao, u sobu su ušle medicinske sestre sa Selmonom koji je nosio Adriana. To ih je šokiralo. Pre bi očekivali da Adrian nosi onesvešćenog Selmona, nego obrnuto.

Adriana su smestili na krevet koji je pored Mesinog. Izgleda sada tako mirno, ali neće tako izgledati kada otvori oči.

Edvard je prišao Selmonu i uhvatio ga za majcu. Besan je. U očim mu se vidi da bi ga ubio kada bi mogao. Ovaj dan mu ne može biti gori. Oba prijatelja mu se zbog njih nalaze u bolničkim krevetima.

,,Šta si mu uradio?"

Selmon je progutao knedlu koja mu se našla u grlu. Edvard mu sada deluje mnogo strašnije od Adriana u šumi. ,,Slučajno sam izveo svoj Dorinar na njemu."

,,Šta si?", u isto vreme su uzviknuli Hari, Mes i Edvard.

,,Raspravljali smo se i krenuo je da me napada. To je bio jedini način da se odbranim." Edvard ga je odgurnuo od sebe i nervozno rukom prošao kroz kosu. ,,Ako ništa drugo, bar sam naučio da izvedem svoj Dorinar."

,,Da li si ti normalan!" Edvard je opet krenuo da mu se približava. Hari je stao između njih. Ne želi da i njegov prijatelj završi u bolničkom krevetu. Sama pomisao da mi onda noć proveo u istu sobu sa Adrianom ledi mu krv u žilama.

,,Ovo je bila samoodbrana! On ga je prvi napao!"

,,Ed, u pravu je.", umešala se Mes, ,,Ipak, nije morao ovako da se odbrani." Ipak je stala na Adrianovu stranu.

Edvard je prekrio lice rukama i ispustio zvuk nalik reženju. ,,Da li ovaj dan može biti gori? Oba prijatelja su mi u bolničkom krevetu zbog vas. Još samo da Hari mene smesti u jedan i kompletni smo."

Hari je pogurao Selmona ka vratima, ,,Bolje da idemo dok Edvard ne reši da nas ubije, ili dok se ne probudi Adrijan, koji će čim otvori oči želeti da nas ubije."

,,Da, slažem se. Zašto je Mes ovde?"

,,Tris je bila ljubomorna na Mes zbog Edvarda, i desilo se šta se desilo." Izašli su, a Edvard je ostao sa svojim povređenim prijateljima.

Za to vreme Tris je bila još uvek u šumi. Izgubila se i već je krenula da je hvata panika. Noć je već počela polako da pada. Uskoro neće znati nig de ide, mada neće to biti ni bitno uskoro će zveri napustiti svoje jazbine. Ima neki loš osećaj, predoseća da će se nešto jako loše dogoditi.

Da li joj je intuicija u pravu? Ili je možda ipak vara? Da li će se nešto loše dogoditi? I ako se dogodi, šta će to biti?