Bela vučica

66.

,,Bila je dobra ideja da putujemo samo noću.", zaključila je Ana. Prekriveni su pocepanim ogrtačima zbog kojih se savršeno uklapaju u šumska naselja.

Jedino svetlo koje vide jeste ono iz njihovog fenjera. Mesečina ne dopire do njih zbog krošanja koje im ne dozvoljavaju da vide nebo. 

,,Zašto si toliko sigurna da će Elin pobediti? Iz tvojih priča shvatio sam da je Mes veoma talentovana. Zašto je onda potcenjuješ?" Može da čuje njen prigušen smeh.

,,Ne potcenjujem je, takvu grešku neću napraviti dva puta. Sigurna sam da ćemo pobediti zato što imam tajno oružije."

Namrštio se i stao je. Nakon par koraka shvatila je da je stao, zato što nije čula teške korake iza sebe. Okrenula se ka njemu i podigla je obrvu.

,,Šta sve kriješ od nas? To tajno oružije nikada pre nisi spomenula."

,,Zaboravila sam da mrziš kada nešto ne znaš. Za ovo oružije sam, recimo, i ja skoro saznala."

Podigao je obrvu. ,,Recimo?" Ni najmanje joj ne veruje. Ali ona je ipak zlikovac koji je izdao svog učitelja i na taj način ga odveo u smrt. Sasvim je normalno što joj ne veruje.

,,Znala sam da postoji, nisam znala gde se nalazi. Mislila sam čak i da je uništeno."

,,Teodora Moreli. Kod nje se nalazi tvoje tajno oružije. Kako ćemo doći do njega? Samo da te podsetim da sa njom živi drevno biće."

,,Nešto ćemo već smisliti."

,,Bolje da planiranje prepustima Kasandri i Aleksandru, oni su efikasniji od nas."

Glasno se nasmejala. ,,Slažem se."

Stali su kod jednog drveta gde se nalazi poternica sa Aninim imenom. Namrštila se i odmahnula glavom.

,,Ovo je velika cifra, možda i prevelika za tvoju glavu. Ne vrediš toliko."

Uvređeno se okrenula ka njemu sa raširenim očima. ,,Molim? Ja vredim mnogo više, samo da znaš."

,,Dovesti je živu ili mrtvu (po mogućnosti mrtvu).", pročitala je. ,,Baš me žele mrtvu. Na njihovu žalost, neću im ispuniti želju." Na njene reči je prevrnuo očima.

Čuli su se glasovi u daljini. Nisu zvučeli dobronamerno. Ana je zamahnula sa tri prsta i njen lav se stvorio pored nje. Svoju ruku je naslonila na njegova leđa dok je pokušavala da izoštri svoj sluh što više može.

Kristofer je isto zamahnuo sa tri prsta i njegov pakleni konj se pojavio ispred njega i to osedlan. Brzo mu je skočio na leđa i uhvatio uzde. U blizini je čuo sve jače glasove.

,,Ana, u ovoj šumi se nalazi vojni kamp. Bolje bi bilo da odmah krenemo. Šarlot, hajdemo." Povukao je uzde i istog trena Šarlot je krenula u galop.

,,Hajdemo, Arone. Stignimo ih!" Kada je lav krenuo da trči, Ana mu je skočila na leđa.

Kada ga je sustigla, Kristofer je progovorio: ,,Ovo je očekivano. Ne može sve da bude savršeno, a i naš je plan daleko od toga."

,,Sada će svako da zna ko smo. Nije teško povezati ko smo kada vide Arona i Šarlot."

,,Moramo da ih sakrijemo ponovo." 

Skrenuo je sa puta. Dok je Šarlot bila u galopu iskočio je iz sedla. Zamahnuo je sa tri prsta i Šarlot je nestala. Zatim se vratio na put. Ana je podigla obrvu, a zatim je uradila isto što je i on uradio.

Trčali su do izlaza iz šume, a tamo su zatekli svoje saveznike maskirane. Uhvatili su se za kolena. Ne mogu do vazduha da dođu.

Kristina je ispružila ruku ka Aleksandru. ,,Pobedila sam u opkladi. Nije sve prošlo po planu." Nevoljno je iz džepa izvadio tri zlatnika i spustio ih je na njen dlan, na šta je ona srećno zazviždela.

Na mestu sa kog su pobegli nalazi se grupa muškaraca u uniformama. Jedan od njih čuči pored velikih otisaka lavljih šapa.

,,Ovo su sigurno Aronovi otisci, ne postoji nijedan drugi lav sa ovako velikim šapama. To znači da je i Ana Norad bila ovde."

Drugi muškarac je pokazao na tragove kopita koje su pratile barice lave. ,,Čiji su ovo otisci."

,,Bez sumnje su to otisci paklenog konja. Samo jedna osoba ima takvog ljubimca, Kristofer Lotaž."

,,Da krenemo za njima?"

,,Ne, nemamo šanse da ih stignemo, već su daleko. Možda su i napustili šumu. To više nije naš problem."

,,Norad i Lotaž?" Podigao je obrvu.

,,Nešto veliko se sprema, čim oni putuju zajedno."