Bela vučica

23.

Ništa drugo joj ne preostaje nego da posluša dedin savet. Ali šta ako je vukodlak za to vreme napadne? Mora će nešto da smisli i to brzo.

Oko sebe je stvorila štit čim je primetila da vukodlak kreće na nju. Štit je bio dovoljno jak da odbije njegov napad.

Mes je, nakon što se uverila da će je štit zaštiti, sela u položaj za meditaciju. Svom snagom se trudila da se skoncentriše na livadu sa ljubičastim cvetovima, ali joj nije išlo od ruke.

Sa mukom je izdahnula i u sledećem trenutku je bila na prostranoj livadi koja je umesto trave imala ljubičaste cvetove, čak su i listovi jedinog drveta na livadi ljubičasti. Podignula je glavu i iznenadila se kada je ugledala ljubičasto nebo.

,,Prelepo je, zar ne?" Čula je prijatan glas iza sebe.

Okrenula se i iza sebe je videla velog vuka koji je mnogo veći od prosečnog. Oko vrata mu je ogrlica sa priveskom zvezde. Ta zvezda sija kao prava samo u plavoj boji. Mes se zbunila kada je videla da vuk ima iste plave oči kao ona.

,,Ovde ne moraš da ih kriješ." Još uvek je zbunjeno gledala u vuka. ,,Mislim na tvoje oči. Ovde smo samo ti i ja."

Mes je zažmurela na par trenutaka i kada je otvorila oči boja im je bila identična kao kod vukovih očiju.

,,Ko si ti?"

,,Ja sam Jumi, duh Bele vučice. Ti si sigurno Mes, nova Bela vučica. Očekivala sam te. Sigurno imaš puno pitanja."

,,Zapravo, imam samo jedno."

,,Samo jedno?"

,,Moraš da mi kažeš kako da uđem u stanje Bele vučice."

,,Da li se nešto desilo?"

,,Juri me retka vrsta vukodlaka i to mi je jedino način da se spasim. Obećavam da ću se vratiti i da ćemo razgovarati. A sada mi molim te reci.", sve ovo je rekla u jednom dahu.

,,Dobro... Ne znam kako da skratim ovo... Pa, ovako... Pre svega stanje Bele vučice predstavlja da se duh Bele vučice, odnosno ja, ujedini sa tvojim duhom. Što znači da trebaš da me dozoveš da bih se ujedinila sa tvojim duhom."

,,Znači samo trebam da te pozovem?", nestrpljivo je upitala.

,,Moraš da se skoncentrišeš na mene i da izgovoriš moje ime tri puta, tek tada ćeš ući u stanje Bele vučice."

,,Hvala ti. Sada moram da idem, ali obećavam da ću se vratiti."

,,Držim te za reč."

Kada je otvorila ponovo oči, shvatila je da štit neće još dugo izdržati. Ustala je i skoncentrisala se na vučicu. ,, Jumi... Jumi... Jumi..."

U trenutku kada je vukodlaka probio štit Mes je počela da lebdi malo iznad zemlje. Ispod nje se pojavila magla i ponovo se čulo reženje vukova.

Reženje je bilo sve glasnije i glasnije. Vukodlak se polako udaljava od nje dok ju je gledao u oči.

Iznad Mesine glave pojavila se Jumina glava samo što ovaj put na glavi ima plavu strelicu. Jumi je počela da zavija i što je ona jače zavijala to se Mes sve više udaljavala od zemlje.

Vukodlak je što je brže mogao pobegao odatle.

Kada je Jumi prestala da zavija i kada je nestala jednako iznenada kao što se pojavila, Mes je pala na zemlju. Jedva je skupila malo snage da promeni boju očiju.

Osetila je ruku na svom ramenu. Okrenula se i ostala je u šoku kada je ugledala lepu staricu duge plave kose.

,,Kumo Teodora!", uzviknula je dok je grlila staricu.

,,Mes, dušo moja... Idemo odavde." Starica ju je još jače zagrlila.

,,Ne mogu, moji prijatelji su izgubljeni ovde u šumi."

,,Ne brini se, Don će ih dovesti na sigurno, kod mene kući." Odvojile su se.

,,Ko je Don?"

,,Moj ljubimac. Hajdemo, moramo razgovarati o tvom dedi."

,,O mom dedi?"

,,Da,mnogo toga o njemu ne znaš, zapravo, postoje mnoge stvari za koje retko ko zna."

I tako se Mes sa svojom kumom uputila u nepoznato, ka kuminoj kući.

Šta je sve sakrio mračni grof? Da li je ceo život Mela Meliosa, zapravo, iluzija?