Bela vučica

41.

Što se tiče rođendana Adrianove sestre, prošao je veoma dobro, ako se izuzmu provokacije koje se trudio maksimalno da izbegava. Polovinu rođendana je proveo sa sestrom u nadoknađivanju izgubljenog vremena, a drugu polovinu je proveo držeći distancu između njega i njegovog oca.

Prošla su tri dana koja je trebao da provede u očevoj kući, tako da je došlo vreme da krene. Spakovao je svoje stvari i polako je počeo da se spušta niz stepenice.

,,Bato..." Okrenuo se ka devojčici sa izraženim jagodicama. Njene krupne crne oči jedva zadržavaju suze.

Potrčala je u njegov zagrljaj, a njemu je ispala torba. Poljubio ju je u čelo, a ona se naslonila na njegove grudi. Dok ga je tako grlila, on ju je mazio po tamno braon kosi.

,,Moraš li da ideš?" Suzama je natapala njegovu majcu.

,,Znaš i sama da moram." Zažmureo je da mu se na bi videle suze.

,,Zar ne možete da razgovarate? Da rešite problem?"

,,Njegov najveći problem sam ja, jar sam ja jedina stavar koja ga povezuje sa bivšom ženom."

Pogledala ga je otečenim crvenim očima. ,,Ne želim da te sledeći put vidim tek za nekoliko godina."

,,Nećeš! Smisliću ja već nešto. A do tada bez suza! Važi?"

Klimnula je par puta glavom dok joj je on brisao suze. Još jednom ju je poljubio u čelo i tiho šapnuo: ,,Sve će biti u redu. Obećavam."

Prišla im je mladolika žena srednjih godina. Očigledno je da je ona devojčicina majka, jer je devojčica preslikana ona.

,,Ingrid, dušo, ako si se pozdravila sa bratom, da li bi mogla da odeš u svoju sobu?", ljupko je pitala.

,,Da, naravno." Još jednom ga je zagrlila, a zatim je otišla u svoju sobu. Adrian je krenuo dole, ali ga je zaustavio glas njegove maćehe.

,,Oskar te čeka u radnoj sobi. Želi da razgovara sa tobom."

,,To nije dobra ideja, Greta." Pričaju jedno drugom okrenuti leđima.

,,Znam, ali traži."

Teško je izahnuo. ,,Gde mu se nalazi radna soba?"

,,Dole. Čim siđeš bićeš naspram vrati koje vode u njegovu radnu sobu."

Duboko je udahnuo, pa krenuo kod oca. Već zna da neće ovo na dobri izaći.

,,Uđi." Začuo se dudoki muški glas sa druge strane vrati nakon što je Adrian pokucao.

Ušavši ugledao je snažnu mušku figure u elegantnom braon odelu kako gleda kroz prozor. Jedino što Adrian ima njegovo jesu braon oči, sve ostalo ima na majku. Zbog toga retko ko bi mogao da predpostavi da mu je ovaj čovek ispred njega baš otac, izuzev onih malobrojnih koji to znaju.

,,O čemu si želeo da razgovaramo?"

,,Da li želiš češće da viđaš sestru?" I dalje gleda kroz prozor.

,,Naravno da želim." Zatim se nečega setio. ,,Šta tačno ti želiš od mene?"

Njegov otac nikada nije bio darežljiva osoba, uvek je sve radio iz koristi. Ume da natera svakoga da mu se zaduži, a zatim bi dobio ono što želi bez problema. Ipak, sada ovo neće uspeti jer je Adrian njegov sin, koji se i sam ponekada služi ovim trikom.

,,Želim da ponovo nosiš moje prezime."

,,Nema šanse! Ni mrtav neću ponovo nositi tvoje prezime! Ja sam Larvius! Larvius!"Bes mu se ocrtava u očima, a vene na vratu mu dolaze do izražaja.

Bes u očima njegovog oca nije bio ništa manji. U trenutku kada se okrenuo ka svom sinu, Adrian je nešto shvatio. Poslušaće svoju mamu, pokazaće mu ko je Adrian Larvius.

,,Ti si Magnus! Ti si moj sin!"

,,Kasno si se setio toga." Pokušava da se malo smiri.

,,Moj si sin i nosićeš moje prezime!" Udahnuo je duboko da bi se smirio. ,,Zar ne shavataš koliko će ti se vrati otvoriti ako uzmeš moje prezime?"

,,Zar ti ne shvataš koliko su mi već vrati otvotrena jer se prezivam Larvius? Kada bih uzeo tvoje prezime ne bi mi se otvorila mnoga vrata, već zatvorila, a jedna od tih vrati bi bila moja mama. Ne mogu joj to uraditi, ne mogu je povrediti!"

,,Umesto da od tebe napravi muškarca, napravila je slabića." I opet je počeo da proziva Erin.

,,Mislim da se sa tim niko ne bi složio. Ja sam sve, ali slabić nisam."

,,Stvarno? Plašiš se da ćeš povrediti mamicu."

Bes sve više raste u Adrianu. Šake steže najjače što može da bi bar malo iskontrolisao taj bes. ,,Ja je neću povrediti! Znaš zašto? Jer ja nisam ti! I ne, ovo nije slabost nego ljubav."

,,Oh, tako slatko. Pa ti voliš svoju mamicu."

,,Naravno da je volim! Rodila me je i nikada nije odustala od mene, kao neki. Bila je uz mene i u dobra i u loša vremena. Za razliku od tebe, za kojeg me je sramota što si mi otac, ponosan sam što sam sin velike Erin Larvius."

Oskar je dopustio besu da ga vodi i krenuo je da ga udari, ali Adrian je bio brži tako da mu je na vreme uhvatio ruku.

,,Ovo nikada više da nisi pokušao!"

Svi predmeti u Oskarovoj radnoj sobi su počeli da lebde. Razlog toga je to što Adrian više ne kontroliše svoju magiju. Adrian mu sve jače steže ruku. Kada mu je pustio ruku sva stakla su pukla. Ubrzo je vratio kontrolu nad svojom magijom smirujući bes koji se krio u njemu.

,,Izgleda da sam pogrešio, nisi slabić. Ali i ti si pogrešio, ti jesi Magnus iako se prezivaš Larvius. Duboko u sebi si Magnus, si ja, i to ne može ništa promeniti."

,,Ja nisam Magnus!"

,,Zašto onda nisi Genius, kao svi Larviusi, već si Gueros? I to Gueros nad Guerosima."

,,Odakle znaš za to?"

,,Na rođendanu tvoje sestre mnogi su pričali o tebi pokazujući na tebe. Adrian Larvius, nemilosrdni i okrutni Adrian, Gueros nad Guerosima, kralj Guerosa. Zbog toga i želim da nosiš moje prezime."

Iznervirano se nasmejao. ,,Ne želiš da nosim tvoje prezime jer sam tvoj sin, već zato da bi mogao da se hvališ da je tvoj sin kralj Guerosa."

,,Naravno da si shvatio, ipak si inteligentan podjednako kao i Erin. Ali kako god da okreneš istina je samo jedna. Koliko si Larvius toliko si i Magnus i tu ne možeš ništa."