Bela vučica

35.

Mesečina obasjava svetlo plavu sobu, Mesinu sobu. Obasjava i nju dok zamišljeno sedi na krevetu.

Razmišlja o Crnoj vučici. Zanima je mnogo toga o njoj. Kakva je osoba? Da li je stvarno zla? Gde je? Da li je traži? Koliko zna o Beloj vučici, odnosno njoj? Da li joj neko pomaže? Toliko pitanja, a nijednog odgovora.

Kroz misli joj je prošla Jumi. Setila se svog obećanja i rešila je da ga sada ispuni.

Pobrinula se da joj vrata budu zaključana, da je niko ne bi uznemiravao. Otvorila je prozor da bi ušao sveži vazduh. Veliko jastuk u obliku meseca stavila je na sredinu tepiha.

U položaju za meditaciju sedi na jastuku. Skoncentrisala se na ljubičastu livadu i na Jumi. Zatim je glasno izdahnula.

Kada je otvorila oči ponovo je bila na ljubičastoj livadi. Ponovo se divi lepoti ove livade. Mislila je da će tako biti samo prvi put, ali izgleda da će je ova livada oduševljavati iznova i iznova.

,,Održala si obećanje." Okrenula se ka Jumi.

,,Ono što obećam to i ispunim." Prišla joj je i krenule su da se šetaju livadom.

,,To poštujem."

,,Nego... Ako ja imam tebe, da li nekoga ima i Crna vučica?"

Jumi se ukopala u mesto. Kroz misli joj je prošao veliki crni vuk sa očima krvavo crvene boje. Oko njega kruži crveni dim. Oličenje pravog zla.

,,Šira..." Sa mržnjom je izgovorila.

,,Ko je to?", zbunjeno je upitala.

,,Šira je duh Crne vučice..." Nastalo je par minuta tišine. ,,Ona je oličenje zla."

,,Toliko je loša?" Strah može da se prepozna u boji njenog glasa.

,,Još je i gora od toga."

,,Čekaj..." Moglo se primetiti koliko je zbunjena. ,,Ako si ti zarobljena u meni, a Šira u Crnoj vučici, kako je znaš?"

,,Mislila sam da to nikada nećeš pitati, jer niko pre tebe nije." Nastavili su da se šetaju.

,,Nisu uvek postojale Crna i Bela vučica, bar ne u obliku u kojem sada postoje. Tada je sve bilo drugačije. Koliko je tada bilo bolje nego sada, toliko je bilo i gore.

To je bio period nakon što su deset krilata pantrera ojačala čarobnjake, a, takođe, i period pre velike pobune zlih čarobnjaka protiv krilatih pantera. To je bio period mira u kome se spremala bura. Kao mirno more pred buru. Na izgled sve savršeno, a toliko daleko od savršenstva. To je bilo takvo vreme.

Po severnoj snežnoj šumi trčala sam ja, prva Bela vučica. Za razliku od vas ja jesam bila vučica i to bele boje. Moram priznati, nisu bili kreativni oko naziva, ali dobro. Bolje išta nego ništa.

Na suprotnoj strani sveta, na jugu, u jednoj ukletoj šumi živela je Šira, prva Crna vučica. O njenim zlim delima pričalo se čak i na severu. Kroz te priče sam i saznala za nju.

Bilo je mnogo različitih priča o njoj, ali suština je uvek bila ista. Svako ko bi joj se našao na putu bio bi nemilosrdno ubijen. Sve zveri u toj šumi su je se plašile, iako su i one smatrane moćnim i mračnim bićima. To pokazuje njenu snagu."

Pošto je Mes primetila da se zamislila, rešila je da ona progovori. ,,Znači znaš je iz priča? Nikada se niste srele?"

,,I do toga ću stići.

Pošto je šuma u kojoj sam ja boravila, takođe bila i mesto gde su boravila tri krilata pantera, jedan čarobnjak je sa svojim saveznicama rešio da im naudi.

Da li si čula za Silvana Notisimusa (Ozloglašenog)?"

,,Naravno da jesam. Silvan Notisimus je najmoćniji crni čarobnjak koji je ikada živeo na našoj zemlji. Mnogi, i posle više od milenijuma, drhte od straha na spomen njegovog imena."

,,Lepo je videti da to znaš. Ali trebalo bi da znaš, da nije bilo njega ne bi bilo ni Bele ni Crne vučice. Bez njega ja bi bila samo običan miran vuk, doduše veći od ostalih vukova, a Šira bi bila za mene samo zlo sa juga, ništa više."

,,Ne razumem. On nas je stvorio?"

,,Ne..." Stala je i pogledala Mes u oči. ,,On je Širu doveo u moju šumu samo da bi napakostio krilatim panterima, ali nije računao na mene.

Silvanovi čarobnjaci su otišli po Širu. Veliki broj njih nije preživeo prvi susret sa njom, ali na kraju su ipak uspeli da je zarobe.

Doveli su je u moju  šumu. I dalje je ubijala sve pred sobom, ali sada mi je to predstavljalo problem, jer se to dešavalo u mojoj šumi.

Normalno, krilati panteri nisu obraćali pažnju na to. Znali su da je Šira tu samo da bi nijh ubila, ali nisu preduzeli ništa povodom toga. Neoboriva je činjenica da Šira nije imala šanse protiv tako jakih, odnosno, najjačih bića na svetu, tako da im ona nije predstavljala problem. Da se dogodio samo jedan njihov susret, očigledno je da Šira ne bi ostala živa.

Ipak, oni se nisu mešali, a Šira je sve više krvi prolivala i tome nije bilo kraja. Zato sam ja rešila da ću završiti to jednom za sva vremena.

Šira i ja smo se tada upustile u borbu sa namerom da je završimo tek kada jedna od nas bude beživotno ležela u lokvi svoje krvi. Šira se prvi put susrela sa nekim ko je, može se reći, podjednako jak kao ona, i to ju je radovalo.

Za kratko vreme koje sam provela boraveći u istoj šumi sa Širom, shavtila sam par stvari o njoj. Volela je da se bori, a ništa manje nije volela ni da ubija. Ipak nije mogla da nađe dostojnog protivnika sebi, koga ne bi ubila posle prvog ugriza. Mislim da je toliko ubijala jer je tražila dostojnog protivnika. Na kraju ga je i našla.

Iako smo gotovo bili jednake u snazi, očigledno je bilo da je ona za nijansu bila jača od mene. Barem sam to tada mislila. Sada shavatam da sam možda i ja bila jača, ali sanga je ništa u poređenju sa iskustvom. Meni je to bila prva borba, a njoj hiljadu i prva. Imala je veštinu i znala ja kako i gde da me napadne, a ja ništa od toga nisam znala. Ja sam bila amater dok je ona bila profesionalac. Nije sve u snazi, to sam prekasno shvatila. Potcenila sam njenu inteligenciju, i to je bila moja najveća greška.

Jedna drugoj smo zadale smrtonosne povrede. Mene su delile sekunde do smrti, nju su delili minuti. Tada je u našu izmešanu krv stao Gilkon, jedan od deset krilatih pantera. I sam je mogao da pretpostavi šta se desilo, a i šta će se desiti. Tada su tu prolazile dve devojčice držeći se za ruke.

Onesvestio ih je jednim svojim urlikom. Širinu i moju dušu je izvukao iz naših tela i preneo ih u tela devojčica.

Devojčici, u kojoj je moja duša preneta, su braon oči postale plave, dok su drugoj devojčici, u kojoj je bila Šira, zelene oči postale crvene.

Gilkon je devojčicama u potpunosti izbrisao pamćenja i poslao ih je na suprotne strane sveta.

Šira i ja smo bile toliko slabe da smo se u obliku u kojem se danas javljaju Bela i Crna vučica pojavile tek nakon sto godina od naše borbe."

,,Hoćeš da kažeš da vas je Gilkon na neki način prokleo da se borite večno?" Užas se prepoznaje na njenom licu.

,,Baš to hoću da kažem. Legenda o Beloj i crnoj vučici nije legenda o dobrom i zlom, već je legenda o prokletstvu."