Bela vučica

30.

U direktorkinoj kancelariji direktorka stoji kod stola sa prekrštenim rukama na grudima. Sa druge strane stola stoje šest đaka pognute glave, u ovom slučaju kao oseđenici.

,,Pa da vas čujem. Šta ste radili van škole u toku noći? Šta ste uopšte radili van svojih soba? A vas dvoje!", Pokazala je rukom na Adriana i Mes. ,,Pobegli ste iz bolničke sobe! Tamo ste bili sa razlogom! Da li vi shvatate ozbiljnost ove situacije?" Udahnula je duboko da bi se smirila. ,,Gospođice Soler, gde ste vi juče bili ceo dan?"

,,Ja..."

,,Dan je provela u biblioteci tražeći knjigu koju sam joj sakrio." , umešao se Edvard. Tris ga je pogledala zahvalno na šta je on samo klimnuo glavom.

,,Dobro... Gde ste bili?" Sada je već smirenije pričala.

,,Ne bi ti se svidelo." Streljala je pogledom Adriana. ,,Mislim ne bi Vam se svidelo."

,,Adriane!"

,,U šumi."

,,Da li ste svesni šte je tamo sve moglo da se desi? Mogle su da vas ubiju zveri!" Više nije govorila direktorka Larvius, već majka zabrinuta za svoje dete.

Pre nego što ostali kažu šta se stvarno desilo, Adrian je rekao: ,,Nismo sreli ni jednu zver. Pogledaj nas, pogledaj mene, dobro smo."

Uvek se trudio da ne zabrinjava mamu. Zna koliko je propatila sa njegovim ocem, i nije želeo da joj on stvara dodatne problem. Znao je da je problematičan, ali se uvek trudio da joj bude dobar sin.

Mes je shvatila o čemu se radi, pa je rešila da pomogne prijatelju. ,,Moja kuma ima kuću u šumi. Bili smo kod nje. Ako mi ne verujete, možete da je pitate. Potvrdiće Vam."

,,U redu je, Mes, verujem ti. Ipak, prekršili ste pravilo i bićete kažnjeni zbog toga."

,,U redu." To je pošteno.

,,Mesec dana ćete pomagati u brizi o ljubimcima." Svi su se složili sa tim. ,,Sada ste slobodni, svi sem Adriana."

Erin je sačekala da svi izađu iz njene kancelarije da bi zagrlila sina. Grli ga kao da joj život zavisi od toga. Suze su joj se skupljale u očima.

,,Molim te, nemoj ovo više da mi radiš. Bar mi javi gde si i da si dobro. Ništa više ne tražim."

Zagrlio ju je još jače proklinjajući sebe jer ju je zabrinuo. Proklinjao je i ostale jer su ga naterali da ode u šumu.

Kroz glavu su mu prolazile scene iz šume sa strigom. Tek sada je shvatio ozbiljnost te situacije. Mogao je da bude povređen ili još gore, ubijen. Tada bi mamu ostavio samu. Na samu pomisao da bi ona ostala sama još jače ju je zagrlio.

Odmakla se i njegovu glavu je smestila između svojih ruku. ,,Lepi moj neposluško." Poljubila ga je u čelo.

Zatim su seli na garniture.

,,Postoji još nešto što želiš da mi kažeš, zar ne?", pitao ju je dok ga je mazila po kosi i gledala sa ljubavlju.

,,Naravno da ima." Ruke je stavila sebi u krilo. Pogled je preusmerila ka prozoru. ,,Stiglo mi je pismo od tvog oca."

Ironično se nasmejao. ,,Setio se da ima sina? Malo je kasno za to."

,,Tvojoj sestri je rođendan."

,,Nikada me pre nisu zvali na njen rođendan." Trudio se da mu mama ne shvati kolko ga to boli, ali mame najbolje poznaju svoju decu, naravno da je shvatila.

,,Ove godine je izabrala da joj rođendanski poklon bude tvoje prisustvo na njenom rođendanu, kao i dan pre i dan posle rođendana. Nedostaješ joj" Mali smešak se pojavio na njegovom licu.

,,I ona meni..." Duboko je udahnuo. ,,Ali ne želim njega da vidim." Uhvatila ga je za ruku.

,,Sine moj, istrpi malu žrtvu radi sestrine sreće."

,,Mama..."

,,I sam znaš da neće biti u tvojoj blizini."

,,A šta ako počne da te vređa kao i prošli put? Ja to više neću da trpim!"

,,Pa onda nemoj da trpiš." Zbunjeno ju je pogledao. ,,Slušaj me, jači si i pametniji od njega. Stavi mu to do znanja i neće ti se ni obratiti ako to ne želiš. Ali to ako planiraš da uradiš uradi posle sestrinog rođendana."

,,Zar nije zabranjeno za đake ove škole da čaroliju koriste van nje?" Pogledao ju je sa smeškom.

,,Ne brini se za to. Imaš jaku vezu u školi." Podigla je obrvu. ,,Nego, profesor Donleš te hvali svaki dan."

,,Šta da ti kažem? Neverovatan sam na tebe." 

Odmahnula je glavom sa osmehom. ,,Ajde, gubi se odavde."

Nasmejao se. Poljubio ju je u obraz i izašao.